Новак у раљама система – Океанија и два минута мржње 2022

Судија је пресудиo, министар поништио, па депортовао Новака из Аустралије. Сад се прича да се овај тениски турнир следеће године сели у Северну Кореју. Пјонг Јанг има инфраструктуру и све друге потребне услове. Да би избегли непотребне неспоразуме и грешке, све мечеве на турниру ће судити Ким Џонг-ил лично!

Као што сви већ сигурно знамо, по доласку на тениски турнир у Аустралији, 3. јануара ове године, имиграционе власти су задржале Новака Ђоковића због наводних неправилности око визе. Број један светског тениса је изведен пред суд и судија Ентони Кели је 10. јануара донео пресуду у Новакову корист. „Не видим шта је још овај човек требало да уради у вези са визом“, рекао је том приликом судија. Адвокати владе Аустралије су приметили да министар имиграције задржава право да поништи ову судску одлуку. Новак је пуштен из заточеништва и почео је да тренира. У петак, 14. јануара, увече је стигла одлука министра Алекса Хока да се Ђоковић ипак депортује. Новаков правни тим је уложио жалбу.
Аустралијски министар за имиграцију Алекс Хок сматрао је да присуство Ђоковића на турниру може да угрози јавну безбедност тако што ће ојачати антиваксерске ставове и довести до непоштовања заведених корона правила. Хок је признао да је Ђоковић ушао у земљу с исправном документацијом, изузећем од вакцинације и да је ризик да он оболи од короне и пренесе је на неког другог мали.
Читав случај је тако у суботу ујутру (аустралијско време) поново доспео пред судију Келија, а он је ради убрзања процеса пребацио цео случај на судско веће вишестепеног федералног суда који се бави питањима имиграције. Министар Хок у свом поднеску наводи да „с обзиром на Ђоковићев међународни статус спортске звезде, његово присуство у Аустралији може да доведе до тога да други покушају да га опонашају тако што неће поштовати релевантне корона мере које су на снази по добијеном позитивном корона тесту, што само по себи може да доведе до даљег ширења заразе и да представа озбиљну опасност по здравље других“.

ШТА БИ БИЛО КАД БИ БИЛО Да би одлука министра донесена на основу Миграционог акта Аустралије постала правоснажна, министар не мора да докаже да се било шта од наведеног догодило, или да ће се догодити. Довољно је да покаже да би се могло (may) догодити уколико Ђоковић не буде депортован назад у Србију.
Да то сад преведемо на језик свакодневице – министар Хок каже да ће уколико остане на турниру (и, наравно, победи), Новак постати симбол и самим тим узор људима који не желе да се вакцинишу, те да ће тако угрозити владине корона мере. То је аргумент владе.
Адвокат Николас Вуд који заступа Новака је приметио да министар није узео у обзир последице евентуалне одлуке о депортацији. Последице по Новака, његову каријеру и тенис уопште.
У недељу ујутру је у федералном суду пред трочланим судским већем адвокат оптужбе Стивен Лојд објаснио (двапут) да неко ко носи мајице с алигатором (француска фирма Лакост), скупе сатове и вози луксузне аутомобиле самим својим присуством у Аустралији може да пошаље непожељне поруке и доведе до понашања штетног по здравље, до јада, беде и још више смрти. „Исправно или не“, закључио је Лојд, „сматра се да Ђоковић подржава антиваксерско расположење“.
Ово су, дакле, јавности доступне основне чињенице случаја Ђоковић. Најбољи спортиста света данас и најбољи тенисер свих времена је депортован и забрањен му је поновни улазак у земљу у наредне три године.
Да сада подвучемо црту и покушамо да схватимо дубљи смисао овог догађаја и анализирамо могуће реперкусије.
Прво и основно, све што су министар Хок и адвокат Лојд изнели током ова два дана суђења било им је познато када је децембра прошле године Новаку издата виза за улазак у Аустралију. Могли су тада да га одбију. А нису. Да ли се нешто променило у међувремену што би утицало на њихову одлуку? Не, ништа се није променило. Некоме је било потребно да Новак дође у Аустралију и да му онда буде церемонијално одузета виза. Први покушај, пред судијом Келијем није успео. Подсетимо, разлози за Новакову депортацију су тада били сасвим другачије и врло техничке природе. Ниједан од тих разлога није више помињан у даљем току правног поступка.
Проблем с Новаком је изгледа почео зато што он одбија (не може, неће, није ни битно) да се вакцинише. Као таквом улазак у Аустралију му је забрањен, али је, не лези враже, прележао болест па има право на изузеће.
Новак је означен као претња здрављу грађана. Не због тога што није вакцинисан већ због његовог могућег става, мишљења о питању вакцинације. Да приметимо да нико није питао оптуженог да се изјасни о том питању. Оптужба је донела закључак о Новаковим ставовима на основу апа-трапа писанија Би-Би-Сија из 2020. године и неколико аустралијских медијских кућа, као и субјективних закључака министра.
Две ствари овде треба приметити. Прва – Ђоковић је Србин, и друга – није вакцинисан против короне. Морамо се сад и запитати, да ли то што је он Србин има везе са читавом ујдурмом? Да је Ноле Швеђанин, Британац или Американац, да ли би поступак био исти. Исто то важи и за сва она звиждања њему упућена из непознатих разлога с англосаксонских тениских трибина. Ми бисмо рекли да његова националност има везе. Но да чујемо шта о томе мисли неко ко није Србин, па самим тим можда и преосетљив. Британски коментатор грчког порекла Маркус Пападопулос каже да је „с обзиром на дубоко укорењени расизам према Србима, Новак Ђоковић погодна мета за америчке и британске медије. Одакле то? Па зато што су Срби пркосили геостратешком диктату Запада 90-их година прошлог века“.
Значи, каже овај коментатор, да ће јавност лакше и лепше прихватити да је злоћа Србин. Ми се с овим закључком слажемо.
У здравственом погледу, да ли здрав невакцинисан човек може да представља претњу по здравље околине?
Постоје два начина да се приступи овом питању. Први је, на пример, статистички. Универзитет у Кембриџу већ 18 месеци тестира око пет хиљада асимптоматичних студената и особља месечно. Утврђено је да је 0,2% позитивно, што, међутим, не значи да могу да пренесу било шта. Дакле, један од 500, на нивоу статистичке грешке. Подаци британског завода за статистику (ОНС) даље показују да се подједнако разбољевају и вакцинисани и невакцинисани. Толико о овом првом доказном поступку који је овде чак и мање важан.

ЏОНСОНОВ БУНГА-БУНГА Важнији је, чини нам се, следећи доказни поступак. Изашло је, наиме, на видело да је британски премијер Борис Џонсон током најжешћих закључавања читаве земље правио журке у својој резиденцији. Било их је неколико пред Нову годину а сад су испливали и детаљи с једног шармантног, пијаног скупа одржаног 16. априла 2020. године, вече пред сахрану принца Филипа, супруга краљице Елизабете Друге. Свима је овде остала урезана у сећању, и оданим ројалистима и окорелим републиканцима, слика старице која у цркви седи сама са црном маском преко лица. Сама. С маском преко лица на сахрани супруга с којим је провела 70 година. У то исто време, значи, Борис и његови пајтоси су вероватно пили аспирине да се поврате од пијанства претходне вечери.
Даље, лондонски дневни лист „Мирор“ пише да је особље у резиденцији премијера Бориса Џонсона у Даунинг стриту број 10 сваког петка правило журке. Избројали су 14 укупно. Како би ови скупови били адекватно логистички подржани, особље је сакупило паре – 142 фунте – и купило мали фрижидер за хлађење пића – стају ту 34 боце вина.
Дакле, очигледна је свињарија да су закључали читаву земљу, забранили посете болницама, старачким домовима, синовима и ћеркама да посећују родитеље а унуцима деде и бабе, пријатељима да се виђају, док су се за то време они бавили удруженим локањем. Но за нашу тему је много значајније то што они очигледно никада нису имали никакав страх од те страшне короне! Није им падало на памет да носе маске, да се социјално дистанцирају, да се изолују… Како то? На телевизији се врте прилози с Кинезима који мртви падају по улицама, а људи који су организовали то систематско утеривање страха у кости грађанима се не плаше. Не гледају телевизију можда? Нису обавештени? Немарни су? Или пак знају нешто што ми не знамо?
Да ствар буде још лепша, вођа опозиције који је Џонсона у парламенту овим поводом назвао лажовчином, лабуриста Кир Стармер појавио се на фотографији коју објављује „Телеграф“ како лепо наздравља пивом с колегама. У време закључавања, наравно. Ни опозиција се, дакле, не плаши короне.
Да се вратимо сад на Новака. Најбољи спортиста на свету је вероватно и најздравији човек на свету. Прележао болест и има антитела, т-ћелије и све остало. Асимптоматични људи су здрави људи, без обзира на то да ли су вакцинисани или не. Значи, Новак Ђоковић може да представља опасност само играчима из његове половине жреба и другом финалисти. Чему ова драма онда? Нема везе са здрављем, то је очигледно. Политичка је сплетка, али који је њен смисао?
Да будемо фер према аустралијском министру и правном заступнику Лојду, они су се и сами, јасно и поштено (рецимо то) фокусирали на тај спекулативно политички, дистопијски аспект драме – шта би било кад би било ако он мисли то што ми кажемо да он мисли.
При томе, немојмо испустити из вида шири контекст догађања. Аустрија сад уводи обавезну вакцинацију, Италија исто за грађане старије од 50 година, Џастин Трудо у Канади каже да су невакцинисани сви расисти и да мрзе жене (стварно је то рекао) а Емануел Макрон тврди да невакцинисани Французи и нису Французи. Ова друштва срљају у коначну поделу становништва и будућност ограђену дигиталном (?) бодљикавом жицом.
Истовремено, Индија и Јапан решавају корону ивермектином, Мексико укида све корона мере, Америка се углавном поделила на демократске и републиканске државе, Владимир Путин у годишњем обраћању нацији каже да препоручује вакцинацију, али да она у Русији неће бити обавезна, јер поштује право сваког човека да донесе одлуке које се тичу његовог тела и здравља.
Аустралија је свакако у оном првом кампу – инјекција или смрт, како је то шармантно и сликовито описао немачки министар здравља.
На мало ширем, глобалном плану, лондонски публициста и правник Александер Меркурис примећује да по свему судећи улазимо (уводе нас) у фазу правног нихилизма, јер поступак великог ресетовања (the Great Reset) светске привреде, и не само ње, покушава да изгради паралелан, независан правни систем.
Новак Ђоковић је аплицирао за визу која је одобрена, вели Меркурис, а када је оспорена, судија га је на основу слова закона ослободио. Онда је интервенисао министар који се бави апстрактним категоријама општег добра и који је очигледно изнад правног система јер може да измени или поништи правоснажну судску одлуку.
Меркурис даље примећује да је Велика повеља слобода, документ из 1215. године, историјски акт којим се јасно ставља до знања како пучанству, тако и владару да нико није и не може бити изнад закона. Знамо како пролазе они који су ван закона – одметници. Њима се баве полиција, судство, па онда најчешће и затворски чувари (некада су Британци такве слали и у Аустралију). А како пролазе они који умисле да су изнад закона, што се Енглеске тиче, о томе сведочи случај краља Чарлса Првог који је осуђен због издаје и погубљен.
Правни принцип је јасан. Закон је исти за све. Али да парафразирамо Џорџа Орвела – сви смо ми једнаки, само су неки једнакији од других. Најједнакији је у Аустралији овај министар Хок који се брине за опште добро своје напаћене раје па, ето, сматра да најбољи тенисер света не треба да се бави својим послом – да игра тенис.
Да још приметимо да је коначну одлуку о депортовању донело трочлано судско веће. Но њихов је задатак био ограничен на процену ваљаности правног поступка, те њихова пресуда не значи да је Новак крив по тачкама оптужнице. Значи само да је поступак правно исправан. Кадија те тужи, кадија ти суди, а судско веће је ту да потврди ваљаност поступка. Јасна ствар.
Франц Кафка, горе на небу, схвата да су његови романи Процес и Замак превазиђени. Зове Џорџа Орвела да заједно пишу најновије дистопијско ремек-дело. Наслов већ има – Тенис – Аустралија.

БРИТАНСКИ СИБИР Но да погледамо и неколико историјских паралела. Врховни суд Аустралије је у Лондону, у срцу колонијалне империјалне силе, док је врховни суд Србије у Београду. Када је Аустроугарска 1914. захтевала да води самосталну истрагу на територији Краљевине Србије, добила је једно велико округло и јасно – не, које је потом плаћено животима четвртине становништва земље. Аустралија је настала као казнена колонија и ту су депортовани британски осуђеници, нешто као енглески Сибир. Србија је у то време (1835) доносила Сретењски устав у коме пише следеће: „Када роб ступи на српску земљу, од тог часа постаје слободан без обзира да ли је у Србију доведен или је сам побегао. Сваки Србин је слободан роба купити, али не и продати.“ Додајмо да је ропство званично укинуто у Сједињеним Државама тек 1865. године. Расизам нису укидали.
Толико о слободарским традицијама Србије и Аустралије.
Све је ово политичка сплетка и нема везе с аустралијским народом, рећи ће неко. Свакако, осим што је тај народ изложен утицају медија и препариран на политички пожељан начин. Ево како нам то паранормално стање свести описује пријатељ из Мелбурна: „Просечни Ози (Aussie, Аустралијанац) не види да је у питању много дубља прича од самог Нолета и тениса. Просечни Ози верује све што му власт каже, па тако и у наратив да је он (просечни Ози) одиграо своју улогу у пандемији, а онда је овај дошао да се ту шепури и изазива опасност по (ковид) поредак. Просечни Ози не криви власт што му је отела слободу и натерала га да се боде експерименталном инјекцијом, него му је крив Ноле који то одбија. Стокхолмски синдром се ’ладно може преименовати у Мелбурншки синдром. Свима је лакнуло сада, јер је држава показала чврстину и најурила уљеза.“
Пријатељ из Сиднеја каже: „Већина подржава одлуку. Главни изговор за такво мишљење је ’много смо се жртвовали’. Истина, али они треба да окриве политичаре који су им без резултата увели све те мере. Знаш како су наивни људи у тим демократским земљама, да не кажем глупи. Верују у све што им политичари кажу.“ Попут становника Орвелове Океаније који свакодневно гледају емисију „Два минута мржње“.
Бризбејн: „Опет су нас урадили. Па и да су га пустили да игра, психолошки је ненормално. Друго, овде је страх да сачуваш посао и кућу велики. На све ће пристати.“
Није сад лако бити Србин у Аустралији. А како ли је само бити Србин са сопственим, другачијим ставом? Тек то је анатема. Толико о демократским и цивилизацијским дометима на јужној хемисфери. У знак одмазде треба поништити све уговоре са Рио Тинтом, тенор виче! Одузети им тениски турнир, баритон додаје, треба га преименовати у Australian closed.
Стари Грци су у време олимпијада прекидали ратове. Црнац Џеси Овенс је победио у Берлину пред будним оком Адолфа Хитлера. Такмичио се, није депортован.
Коментатор британске ГБ телевизије Марк Долан каже да је Новак изашао као победник из овог дуела и као глобални симбол принципа аутономије тела и личног избора. Управо оно за шта је оптужен у Аустралији. Човек постаје симбол а да сам није ништа ни урадио ни рекао.
Стижу вести да ће потврда о вакцинацији бити потребна за учешће на осталим гренд слем турнирима у Паризу, Лондону и Њујорку. Као што рекосмо, ове одлуке се не доносе из здравствених разлога, то је еминентно политичко питање на глобалном (западном) нивоу.
Новак ће морати добро да размисли. Наставак професионалне каријере захтева пристајање на циклус (више од две-три) експерименталних инјекција које могу да имају озбиљне негативне пропратне ефекте. Некада 25. играч света, Француз Џереми Шарди каже да му је инјекција уништила каријеру.
Може Новак да одлучи да услед принуде прима инјекције, али да истовремено не промени свој став, какав год он био, о инјекцијама и људским правима (аутономија тела).
У међувремену, тениски циркус жури даље. Иако најбољег међу њима нема, играчи ударају лоптице све јаче и све брже. Нико реч да каже, нико да дигне глас, нико да искаже став. Па ми смо само спортисти, само што не зајецају сви углас. Да, а паре нису мале. Треба то зарадити. Принципи су луксуз који си не можемо приуштити.
Што се тиче спортске димензије овог случаја, да се на крају подсетимо стихова незаборавног Душка Радовића посвећених једном тигру: Кавези га љути стисли, брава шкрипи, квака скичи… Ако мисли – ТИГАР мисли оно што му приличи: не прихвата нашу тезу да напретку ово води – кад је тигар у кавезу а зечеви на слободи.
Светлеће нама још лучоноша Новак. Међу звездама и јужне и северне хемисфере.

Један коментар

  1. Јелена Јовичић

    “… Говорио патак о врлини мира
    и да нико никог не треба да дира.
    Свако има права да слободно живи,
    нико не сме тлачит’ оне што му нису криви.

    Слушале га жабе, велике и мале,
    слатке су му речи жељно дочекале.
    Један жабац мали поближе је стао,
    а патак га зграби па га прогутао.

    Из овог се нешто и научит’ даде:
    Хуље лепо зборе, ал’ нитковски раде!”

    А ко је читао Орвела знаће да су “2 минута мржње”, свакодневно, обавеза за све становнике Океаније, и шта значи “Рат је мир; ропство је слобода” итд. – све обрнуто наглавачке, што је данас општа појава, па ако смо поводљиви…

    И знаће ко је ко у овом лицемерном свету: и то да је сваки роб постајао слободан, ступањем на тло Србије. И да Србија никад није извршила геноцид, као Американци над Индијанцима, или Енглези над Абориџинима… нити су били расисти, као Американци, код којих је расизам узео супротни смер. И да су Срби пре многих, женама дао право гласа, и…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *