Новак против Аустралије и ковид ветрењача


Чињеница да је савршено здрав човек и вероватно најбољи тенисер у историји и деветоструки освајач Отвореног првенства Аустралије провео православни Божић затворен попут опасног терористе или лепрозног болесника у мигрантском хотелу „Парк“, где су услови испод нивоа елементарног људског достојанства а камоли захтева и потреба врхунског спортисте, остаће заувек утиснутa као неизбрисива мрља на репутацији аустралијске државе и њиховог тениског савеза

Пресуда судије Ентонија Келија којом се преиначује одлука граничних, федералних власти Аустралије о поништавању визе Новаку Ђоковићу и којом се наређује његово моментално пуштање из карантинског притвора, надајмо се, коначно ставља тачка на једну од најбизарнијих и најсрамнијих епизода у историји тениса, али и врхунског спорта уопште. Петодневно мрцварење и малтретирање најбољег светског тенисера због његовог вакциналног статуса, односно због неуважавања разлога за његово већ добијено медицинско изузеће, одјекнуло је попут бомбе у светским медијима и разоткрило је читавом свету тоталитарно, бирократизовано и дехуманизовано наличје аустралијског државног апарата, али и селективну, сумануту и противразумну природу корона мера које се глобално спроводе под изговором бриге за јавно здравље. Чињеница да је савршено здрав човек и вероватно најбољи тенисер у историји и деветоструки освајач Отвореног првенства Аустралије провео православни Божић затворен попут опасног терористе или лепрозног болесника у мигрантском хотелу „Парк“, где су услови испод нивоа елементарног људског достојанства а камоли захтева и потреба врхунског спортисте, остаће заувек утиснута као неизбрисива мрља на репутацији аустралијске државе и њиховог тениског савеза.

КОРОНА НАРАТИВ И ИДЕАЛАН ЖРТВЕНИ ЈАРАЦ Не постоји ниједно медицинско или законско објашњење које би могло да оправда нецивилизован и омаловажавајући третман који су Аустралијанци приредили Ђоковићу, нарочито када се узме у обзир да му је, под ригорозним условима, претходно одобрено медицинско изузеће пред два независна лекарска панела и у складу с тим одобрена одговарајућа виза. Исто тако, на сличан начин, уз идентично изузеће, у Аустралију је ушло још неколико невакцинисаних тенисера и чланова њихових тимова, око којих нико није правио медијски циркус, нити их је заустављао и затварао као окореле криминалце. Треба скренути пажњу на то и да нико није одговорио на питање зашто је Рафаелу Надалу дозвољен улазак у Аустралију само десет дана након позитивног теста за корону, иако се по важећим аустралијским прописима захтева карантин од барем 14 дана. Толико о правној, уређеној држави и истим правилима која важе за све! У светлу најновије пандемије хиперконтагиозног омикрон соја ковида, када се масовније него икада пре заражавају и вакцинисани и невакцинисани, као и они који су већ вирус прележали у његовим ранијим инкарнацијама и мутацијама, у ситуацији када масовно вакцинисана и практично перманентно „локдаунована“ Аустралија (преко 90% вакцинисаних) има више од 70.000 дневно новозаражених, тврдити да Новак Ђоковић, који је при уласку поднео обавезни негативни пи-си-ар тест и доказе да је прележао корону не једанпут већ најмање два пута, представља некакав повећани медицински ризик и смртну претњу за грађане Аустралије и остатак тенисера на турниру само због тога што није вакцинисан, у најмању руку је неубедљиво, ако не и крајње будаласто и трагикомично. Очито да су се читав корона наратив и прича о вакцинама, које, како је до сада емпиријски потврђено, не штите од заражавања и ширења вируса, већ евентуално само од тежих последица обољења, претворили у тест беспоговорног и лоботомизираног покоравања пред стално променљивим, контрадикторним инструкцијама оних које нам званични медији представљају као неоспорне медицинске ауторитете. У том смислу, глобално слављени, балкански дрски и „непристојно“ успешни спортиста попут Ђоковића, из једног малог, вечито бунтовног и на Западу проказаног народа, који већ годину дана одолева јавним притисцима да се вакцинише пред камерама и постане један од манекена свемоћног „Фајзера“, представља идеалног жртвеног јарца кога треба, пред очима читавог света, сломити, јавно понизити и научити памети како се случајно и други, мање познати и признати спортисти и обични људи не би повели његовим примером. Уосталом, све и да се Ђоковић вакцинисао кинеском или руском вакцином, њему свеједно не би био дозвољен улазак, као што смо видели из примера руске тенисерке Наталије Вихљанцеве, што је ваљда довољан доказ да је у питању првенствено политичко, а не здравствено питање.

[restrict]

ИСПЛИВАО АНГЛОСАКСОНСКИ РАСИЗАМ ПРЕМА СЛОВЕНИМА И СРБИМА Јасно је да је ковид хајка на Ђоковића дуго и пажљиво припремана. Још од тренутка када је током првог удара пандемије, у априлу 2020, изразио сумње у безбедност недовољно испитане вакцине и изнео бојазан да би се она могла претворити у обавезан услов за путовање и такмичење, Новак је на константном и немилосрдном нишану „корона инквизиције“, која га је прогласила за безмало главног антиваксера међу врхунским спортистима. Ствари су се само погоршале када је на његовом регионалном турниру у јуну исте године дошло до масовног заражавања, током кога је и сам Ђоковић први пут закачио корону и успешно је прележао, практично без симптома. Тада су кренуле масовне, хорске осуде, заједљива поигравања Новаковим именом и презименом (Но-вакс, Ђоковид19), али и врло конкретни позиви да буде санкционисан због свог медицинског одметништва и слободоумља, често и од стране његових колега тенисера и најближих конкурената, попут Ендија Марија и Рафаела Надала. Чињеница да се у међувремену Новак по броју освојених гренд слемова изједначио са до тада неприкосновеним и на Западу омиљеним Федерером и Надалом, као и да је било очекивано да ће управо у Мелбурну, где заиста ретко губи, постати апсолутни рекордер и званично највећи у историји, додатно је закомпликовала ствар и подигла температуру до усијања. Питање је да ли би притисак око учешћа на Аустралијан опену био тако изражен да је Новак победио Медведева у финалу Отвореног првенства САД, јер би тада обарање рекорда било већ готова ствар коју никаква сила не може да спречи.
Било како било, атмосфера нервозе је медијски подгревана месецима помало заморним нагађањима око тога да ли ће Ђоковићу уопште бити дозвољено да учествује на турниру у Аустралији ако се не вакцинише. Када је наш тенисер четвртог јануара објавио на свом инстаграм налогу да је добио медицинско изузеће и да планира да путује у Аустралију и да брани трофеј у Мелбурну, почела је хистерична кампања против Новака у аустралијским медијима која га је представила као бахатог и саможивог милионера који мисли да правила која важе за све аустралијске држављане не важе и за њега. Суочени с бесом грађана, који су слуђени месецима и месецима перманентног закључавања и драконских епидемиолошких мера, које нису дале готово никакве резултате, а неколико месеци пред изборе, аустралијски политичари предвођени премијером Скотом Морисоном у Ђоковићу су видели идеалну мету за тренирање строгоће и прикупљање јефтиних политичких поена. На површину је испливао и добро знани англосаксонски расизам према Словенима и Србима посебно, па су познати новинари у својим прилозима иронично позивали аустралијске угоститеље да Новаку не пљују у храну, али и да долазе организовано, са осећањем грађанске дужности, како би навијали против „балканског дивљака“. Заборављене су истог тренутка све оне лепе, некуртоазне речи које је Новак увек имао за аустралијску публику, али и његове значајне добротворне новчане донације, као у случају пожара у Аустралији од пре тачно две године. Руку на срце, треба рећи да има много оних и у самој Аустралији, и у свету, коју нису српског порекла, али који су с нескривеним симпатијама гледали на његову бескомпромисну борбу да невакцинисан ипак наступи и покуша да одбрани титулу у Мелбурну. Познати колумниста Џејмс Мекферсон, на пример, написао је у аустралијском „Спектејтору“: „У овом тренутку читава земља мрзи Новака Ђоковића због тога што је имао храбрости да уради оно што многи од нас нису, а то је да се заузме за себе. Далеко је лакше сатанизовати српског милионера који је заузео чврст став него сложити се да смо силеџијски натерани у покорност пред нашим политичарима и здравственим бирократама. Како другачије објаснити разуларене реакције на то што је светском броју 1 првобитно дозвољено да брани своју титулу? И како другачије разумети злурадо одушевљење које је дочекало поништавање његове већ додељене визе?“

ИЗРАСТАЊЕ У НАРОДНОГ ШАМПИОНА Као што нису сви у великом белом свету били против Новаковог учешћа у Аустралији, тако и код куће нису сви подржали његове напоре да кафкијанску неправду победи на суду и да се домогне шансе за освајање 21. гренд слем титуле. Многи су завист и личне антипатије према Ђоковићевом испољавању националног поноса и типично српског ината замаскирали у квазиграђански, фетишистички наратив о уређеном Западу и његовом тобожњем легализму коме се ваља клањати. Стари Римљани, који су ваљда исто били неки западњаци, имали су изреку да „оно што је допуштено Јупитеру није допуштено и волу“. Данас, нажалост, живимо у нехеројском, медиокритетском свету где је све чешће воловима (и другим домаћим и дивљим животињама) допуштено много тога, па чак и да држе нетражене лекције ретким Јупитерима међу нама. Па су тако поједини домаћи коментатори и прононсирани аутошовинисти, попут Ненада Чанка и Теофила Панчића, чија је узорна брига о сопственом здрављу, хигијени и телесном благостању видљива голим оком, дали себи за право да с висине држе лекције о здрављу Ђоковићу, поручујући му да је „магарац“ и да треба под хитно да се вакцинише. Свет у коме Чанкови и Панчићеви деле медицинске пацке једном Ђоковићу, који је, без икакве сумње, један од физички најспремнијих спортиста на свету, јесте свет монтипајтоновског апсурда, политичке демагогије и трагикомичне наказности, изопачене и наопако изокренуте перспективе омасовљене луднице у којој се нормални и здрави третирају као болесни.
Има, додуше, и немало оних истински добронамерних који су сматрали да све ово Ђоковићу уопште није било потребно, да је могао да или среди лажну потврду о вакцинацији (јер антитела свакако има) или да једноставно достојанствено одустане од турнира, како не би своју репутацију и статус стављао на коцку и дозвољавао да се на њему иживљавају којекакве нижеразредне бирократе и политиканти. То да му је све ово неустрашиво донкихотско јуришање на „ковид ветрењаче“ могло донети само штету, а да је ипак, уз Божју помоћ, све урадио како је урадио – много говори о Ђоковићевој принципијелности, личном интегритету и слободољубивости. Управо га је то издигло у заиста елитно друштво спортских великана који су одбили да играју по наметнутим правилима и који су због својих контроверзних ставова и потеза били спремни да преузму на себе велики ризик и плате највећу могућу цену. Јер постати истинска и бесмртна спортска легенда и један од највећих спортиста у историји, попут Дијега Марадоне, Мухамеда Алија или Бобија Фишера, то неизоставно захтева, поред вансеријских резултата и освојених пехара и трофеја, одређену дозу бунтовништва и политичке некоректности спрам владајућег естаблишмента. Само тако се израста у „народног шампиона“ и истинског симбола и икону потлачених и презрених. Ако тако поставимо ствари, заиграо на крају у Мелбурну или не, освојио или не освојио тај фамозни 21. гренд слем, можемо да закључимо да је Новак Ђоковић својим пркосним и храбрим држањем пред аустралијском ковид инквизицијом већ извојевао своју највећу и највреднију победу.

[/restrict]

2 коментара

  1. Tоплица

    Одлични горњи текст који је дакле објављен у јутрошњем Печату, на жалост већ је бајат; из неке тамо Камбере већ је стигла нова непријатност за Ђоковића и све нас.
    У нашој дневној штампи појављују се дуги текстови где се слика Аустралијска предизборна стварност у светлу дуге и непопуларне борбе са ковидом, са сугестијом да је цели кумст баш у томе, а није !
    Аутор горњег текста ваљда је ближи истини кад помене Новаково изједначавање у рекордима са познатом двојицом, а једино мислимо да је поента овог текста требала да буде управо та ! И она лоптица у Њујорку, иако је чудесно вешто, ко у каубојском филму изрежирана (Љ. Богдановић је тада написала како је погођена пала као рафалом покошена, и правила се мртва док виц није упалио, – или тако некако), и каснији повици публике и општа атмосфера у Паризу и Лондону, као да доказују исправност наших стрепњи још од времена кад је Новак био на броју 17 грен слем победа : Неће му се дозволити да буде усамљен светски рекордер ! Не сме један харизматични момак из прокажене Србије да постане идол западне омладине ! И дај мили Боже да све прође овако безазлено мада до гађења одвратно, као ово у Мелбурну !
    Многима од нас, ако не свима који смо прележали болест звану комунизам и оданде гледали на Запад као рај небески, све ово је корисно да видимо западне “вредности” у размери 1:1, те да у наше затуцане главуџе коначно продре истина о стварној организованости овог света. Превише су нас учитељи учили о спонтаности живота на Планети и превише смо мирно спавали са тим “знањем”.

    Новаку сређан повратак ! Многи су преуранили видећи га као победника, он је то, и то баш истински тек сада ! Браво за аутора кад њега, Новака одсад види у друђтву Мухамеда Алија, Фишера и Марадоне ! Можда би било најбоље да се уз једну достојанствену изјаву повуче заувек ?! Уђе у легенду као неко кога су спречиле “западне вредности” да се искаже до краја, и истовремено да се склони од ко зна чега још.

    • Zoran Kneževića

      Meni je vrhunac ovog zverskog mucenja i izivljavanja nad Novakom Djokovicem bilo ono farsicno sudjenje na kraju, po kome sudije uopste nisu ulazile u valjanost optuzbi ministra tako da ovo sudjenje, ustvari, nije imalo nikakve svrhe?! Ministar je mogao da navede da je Novak Djokovic istaknuti nacista, sto bi bila manja krivica nego da je Srbin, ili da je ovejani pedofil kao onaj kraljicin sin, kome ce Australija, s obzirom na svoju “cistotu”, sasvim sigurno, zabraniti ulazak na teritoriju Australije?! Tragika je sve to gledati a kamoli biti zrtva ovih demagoga i licemera. Anglosaksonsko pravo zapravo znaci, da ono, na sta ja imam pravo, ne vazi i za tebe?! To znaci da ako je “presedan” napravila Amerika, ili bilo koji zlan ZLOCINACKOG UDRUZENJA, onda je to u skladu sa zakonima ali, ako je to uradila Rusija, onda se radi o krsenju medjunarodnog prava?! Mislim, zaista?!?!?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *