Николај Бурљајев: Лепота ће спасти свет – ако ми спасемо лепоту!

Када сам отишао код министра културе како бих му показао пробне снимке филма о Светом Сергију Родоњешком који сам почео да радим, погледао их је и рекао: „Направите блокбастер“. У том одговору је било сажето све оно против чега сам се борио и борим се све ове године

Једино се културом може одбранити од империјализма, од новог светског поретка који има за циљ да сруши национални и културни идентитет – каже у интервјуу за „Печат“ Николај Коља Бурљајев, председник МТФ „Златни витез“, истакнути руски драмски уметник, депутат Државне думе ФС РФ, члан Патријаршијског савета Руске православне цркве за културу народних уметника Русије.
Наш саговорник већ три деценије успешно руководи Међународним форумом „Златни витез“, који слови за једну од најзначајнијих културних манифестација словенских земаља, о чему сведочи и континуирана подршка председника Владимира Путина. Ове године руски лидер је поручио да је „Златни витез“ постао највећи догађај који се очекује у друштвеном и културном животу Русије, као и других земаља, те да је најважније да је један овакав фестивал „у складу с потребама за очувањем високих моралних и непролазних духовних вредности, породичних вредности, као и да је у служби међународне сарадње“. У свом писму овој манифестацији Његова светост патријарх московски и целе Русије Кирил је истакао да је најважније да је за све године свог постојања фестивал остао веран начелу утврђеном на самом почетку – „за највише идеале и уздизање људске душе“.

ЧУВАМО НАРОД

Ми се у оквиру Фестивала „Златни витез“ бавимо свим оним чиме треба да се баве нормални људи који воле своју земљу – а то је очување духовних и традиционалних вредности. Очувањем ових вредности чувамо свој народ! Србија чува своје народне песме, своју традицију, своју културу и тако чува себе. Русија такође. Неки умни људи који живе на Западу кажу да је „спасење Русије спасење света – погибељ Русије је погибељ света“. На нама у Русији је огромна одговорност и задатак: супротставити се ђаволским напорима оних који нам желе зло а међу њима и некима од оних који нас окружују. Тако је и са Србијом. Имамо и у непосредном окружењу и у Централној Европи оне којима је православље трн у оку. И вама и нама је тешко, али ми смо дужни да спасимо и сачувамо свој народ, своју културу и традицију. Морамо да будемо пример да је могуће супротставити се глобалистичким тенденцијама које имају за циљ да створе један нови свет у ком нема места за нас православне. Ми се боримо за праве хришћанске вредности, за очување породице, брака. Ми смо дужни да истрајемо у тој борби! И да победимо!

Депутат сте руске Думе и члан Патријаршијског савета за културу РПЦ. Како видите и оцењујете савремене прилике у руској култури?
И у доба СССР-а и данас култура је на последњем месту. Пре културе увек су биле економија и финансије. Али култура одређује да ли ће свету бити боље или лошије, да ли ће се окренути вишим циљевима, Господу Богу, испунити његову промисао или ће се уметници окренути надоле и испунити вољу антихриста. Како је говорио Достојевски – борбу између човека и ђавола бије срце човеково. Тај бој бије свако срце, па и срце чиновника. А знате шта је за њих најважније? Да сачувају позиције! Шта год добро да урадите у култури, то је за њих неважно. Њих занимају само бројеви, јер они једино умеју да баратају бројевима. Жонглирају као кловнови. Интересује их како ствари стоје с продајом карата и слично. Ја то не прихватам. Читавог живота се борим и говорим државном руководству како је култура на првом месту. Прво култура, па све остало! Када је култура у питању, све њене трајне вредности, праве вредности остају заувек. Траје само оно што је створено промислом Божјим. Уметник, стваралац је ту само проводник. Подсетимо се неких стваралаца чија су имена записана у вечности попут Пушкина, Његоша, Љермонтова, Достојевског, Његоша, Добрице Ћосића. Ћосић је рецимо био атеиста. Међутим, током наше комуникације увидео сам да је он проводник Божјег дела. Зато његова дела трају. Оно што није створено промишљу Божјом је чиста сујета, „гламур“, све то се распе у прах! Неће остати ништа од тога упркос томе што медији о њима говоре као о звездама. Какве звезде! Када су о мени 1962. године на Западу писали као о звезди, чак су ме ставили на неку насловну страну. С једне стране Софија Лорен, с друге ја. Тада сам био још дечак и мислио сам у себи: „Боже, каква глупост! Каква сам ја звезда?!!“
Познато је да је Черчил у Другом светском рату, у часу кад су му министри предложили да се укине ресор културе, одговорио: „А за шта се онда боримо?“ Какав је ваш коментар?
Черчил је био веома паметан човек. Ако нема културе, зашто се боримо? То је чак и Стаљин схватао. Стога је устројио позоришта, оркестре, хорове током рата. Црвеној армији на фронт је слао уметнике и људе који су били популарни да би снажили дух бораца. Ти људи су схватали шта је култура. То је јасно и нама у Русији и вама у Србији. Треба да поставимо министре који схватају тај поредак. Поразило ме је својевремено када сам питао младу девојку, службеницу у Министарству културе, да наведе имена руских песника 19. века, уследила је – тишина. Дакле, одговор на моје питање био је ћутање. И не само ћутање! У њеним очима сам видео чуђење, збуњеност! Било ми је интересантно како је уопште могуће да неко ко се бави културом, образован човек, не може да одговори на то питање. Када је ушао њен руководилац, питао ме је зашто мучим колегиницу. Одговорио сам му питањем: „Где ви мислите да они то иду, чиме ће се руководити?“ Онда сам отишао код министра културе како бих му показао пробне снимке филма о Светом Сергију Родоњешком који сам почео да радим, и у том часу ми је била потребна подршка државе. Погледао их је и рекао: „Направите блокбастер“. У том одговору је било сажето све оно против чега сам се борио и борим се све ове године. И шта је уследило након тог разговора? Питао сам колеге у Думи да ли треба сменити министре који немају свест о важности културе за наш народ.
Када се родила идеја за оснивање Форума – Фестивала „Златни витез“?
Све је почело крајем 1991. године када се све у Русији распало. Цела земља се распала, кинематографија такође. Било је то једно невреме, катастрофа! Тада сам ноћима размишљао шта ми је чинити. Окренуо сам се око себе и видео да су моје колеге, уметници почели да се баве другим пословима. Неки су отворили ресторане, или фирме. Ја нисам могао да кренем тим путем. Имао сам троје деце! И тада ми је од Господа Бога дошла мисао, идеја о успостављању уметничког фестивала. И помислио сам да име тог фестивала треба да звучи моћно, руски, да у наслову има „непобедиви витез“. Потом сам помислио да украсим назив и додао сам „златни витез“. Тако је настао фестивал који данас, после три деценије, слови за основу државне културне политике. Мени је било јасно још пре 30 година да ће бити тако. У својству устројитеља Фестивала „Златни витез“ обратио сам се Сергеју Лаврову, старцу Оцу Науму за благослов. Он ми је рекао: „пробај и ако не успеш – одустани.“ Кренуо сам тим путем помоливши се на почетку, добивши благослов од патријарха Алексеја а потом и митрополита Кирила који је касније постао патријарх. Остало је историја.
За свој рад и прегалаштво у домену културе и духовности добили сте више награда. Добро сте познавали патријарха Павла, митрополита Амфилохија…
Захвалан сам Господу што сам познавао и патријарха Павла и митрополита Амфилохија. Више пута сам био у прилици да се сретнем с њима. Пресрећан сам што сам носилац Ордена Светог Саве првог степена. Био сам веома потресен када сам примио тај орден и поред свих награда и признања које сам у животу примио Орден Светог Саве ми је најдражи.
Достојевски је рекао да ће лепота спасти свет.
Нисам сагласан с тим. Волим Достојевског, али не бих се сложио с њим у овоме. Мислим да управо лепоту треба спасавати у овом часу! Нужно је спасавати лепоту! И ако успемо да је спасемо, тада ће лепота, љубав, хармонија спасти свет.
Каква је будућност Форума „Златни витез“?
Ми смо под лупом и морамо да сачувамо оно што имамо, високе критеријуме, вредности које заговарамо. Стога када размишљам о будућности Форума „Златни витез“, видим је као веома добру. Постојимо већ тридесет година, хвала Богу, наша динамика је веома добра, развијамо се и верујем да ће се „Златни витез“ за неколико година раширити по целом свету тако да ће добити епитет „словенског оскара“. А шта представља та фигура за којом чезну светски уметници, филмски ствараоци? Та жута фигура без лица, шта она представља? Она ништа не изражава, не говори! А наш „Златни витез“ је веома лепа награда. Наш „Златни витез“ је израђен по лику Александра Невског, и додељује се за највише идеале и уздизање људске душе зато што су филмска уметност, позориште, литература дужни да узвисују људску душу и да је враћају Богу. Ми се тиме бавимо тридесет година. Најтежих тридесет година. Верујем да ћемо у будућности имати још снажнију подршку државе.
Постоје ли значајнији планови за јачање културне сарадње између Русије и Србије?
Нажалост, културна сарадња између наших земаља је безначајна, готово „на нули“. Када сам својевремено био у прилици да разговарам с вашим бившим председником Томиславом Николићем, рекао сам му да је вицепредседник „Златног витеза“ Јован Марковић на пољу културне размене о релацији Србија–Русија више учинио него сви министри културе заједно. Захваљујући њему током 1999. године, када је Србија била под бомбама, успео је да пробије блокаду и у Русију пренесе филмове о страдању српског народа током НАТО агресије. Захваљујући њему истина је допрла до нашег народа који није знао шта се то дешава с вама. Ми смо с Јованом у оквиру Фестивала „Златни витез“ приказивали филм и тако ширили истину о неправди над вашим народом. Све ово показује како се култура мора разумети срцем а не просто чиновнички. Тако треба и бирати министре културе, наше и ваше.

Фотографије
Хаџи Александар Ђуровић


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.