Како уклонити Додика

Апел председника Србије Александра Вучића да се представници Републике Српске врате у заједничке институције БиХ биће разматран на седници Народне скупштине РС, али је готово извесно да ће Бањалука и даље истрајати на ставу да је услов за то претходно повлачење Инцковог декрета о Сребреници

Појачавају се претње Републици Српској и њеним челницима који имају за циљ не само одустајање Бањалуке од започетог процеса враћања отетих дејтонских уставних надлежности него и политичку елиминацију Милорада Додика, кога Запад и Сарајево виде као главну препреку за реализацију сад већ нескривеног пројекта трансформације БиХ у унитарну „грађанску“ државу.
Поред санкција које је Вашингтон увео српском члану Председништва Босне и Херцеговине, у граду на Миљацки, као и другим бошњачким срединама, све више одјекују ратни бубњеви (што не наилази на било какву осуду атлантистичких међународних фактора!), док Тужилаштво БиХ ради на подизању оптужнице против државника из Лакташа и осталих учесника у „сепаратистичком удару на интегритет БиХ“.

САСТАНАК У БЕОГРАДУ У таквој ситуацији Додик и његови сарадници настоје, не одустајући од прокламованих циљева, да смире страсти и пребаце лоптицу на терен политичких преговора представника три народа некадашње централне југословенске републике.
Заоштравање кризе у БиХ забринуло је, наравно, и званични Београд, који је свестан да су удари на Српску усмерени и на њену матицу, због чега не треба да изненађује што је у Београду 14. јануара одржан састанак Александра Вучића и Милорада Додика. После њега је, у саопштењу које је издао кабинет председника Србије, објављена Вучићева молба Милораду Додику и „свим политичким снагама у РС“ да се врате у заједничке институције БиХ, односно да „учествују у њиховом раду и на најбољи начин штите интересе српског народа и РС“. Вучић је при томе нагласио да је „свака одлука на руководству Републике Српске“, али и објаснио да их „моли да размотре његов предлог јер је јасно да неки политички чиниоци, који суштински угрожавају стабилност региона, неистинама и инсинуацијама кривицу покушавају да пребаце на српски народ и РС“.
Неки су протумачили овај апел као притисак Београда на руководство РС, сличан оном који је током рата вршен на тадашњи паљански врх, а било је и оних који су – попут представника „конструктивне опозиције“ Српске – пожурили да закључе како је „Додик капитулирао“ и прихватио враћање српских представника у заједничке органе БиХ.

ЛАВРОВ: САД ПОДСТИЧУ САТАНИЗАЦИЈУ СРПСКЕ

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да се Америка меша у унутрашње ствари БиХ, те да одобрава покушаје да се ова држава претвори у унитарну.
„Сада се активно предузимају покушаји да се БиХ од државе у којој постоје два ентитета и три народа са једнаким правима претвори у унитарну државу. А уз подстицај неких западних земаља, пре свега САД, сатанизација Републике Српске и њеног руководства користи се у ове недоличне сврхе“, нагласио је Лавров након разговора с хрватским колегом Гораном Грлићем Радманом.

[restrict]

ВИТАЛНИ ИНТЕРЕСИ Први човек мањег ентитета је најавио да ће, након консултација чланова руководства СНСД-а и представника владајућег блока, као и разговора са челницима опозиције, бити заказана седница Народне скупштине РС (највероватније почетком фебруара) на којој ће се разматрати Вучићев предлог. Али је и поручио да неће бити враћања представника Српске у институције БиХ док се не повуче Инцков декрет. Треба имати у виду и чињеницу да су представници РС и досад учествовали у раду органа заједничке државе кад су процењивали да је то потребно због заштите „виталних националних интереса Српске“, па је сасвим логично очекивати да ће се таква пракса наставити и у наредном периоду.
Када би којим случајем Бањалука пристала да се, одустајући од инсистирања на укидању Инцкове заоставштине, њени представници беспоговорно врате у сарајевске институције, било би то пуцање у властите ноге. Њени противници би такву „кооперативност“ схватили као знак слабости и неотпорности на притиске, али и за њих охрабрујући сигнал да се новим, још безочнијим атацима може стићи до жељеног циља потпуног уништења нежељене творевине.
Српски члан Председништва БиХ је најавио како ће представници РС „израдити предлог на који начин се може решити Инцков закон“. Питање је, међутим, колико је реално да у догледној будућности овај проблем буде решен на задовољавајући начин за Србе, будући да за тако нешто нису заинтересовани ни Сарајево ни његови инострани спонзори. Без њиховог мига, уосталом, аустријски дипломата не би ни повукао свој последњи потез пред растанак с функцијом високог представника у дејтонској творевини. Јасно је и да се укидање Инцковог закона због противљења Бошњака не може спровести у Парламенту БиХ, а још је теже поверовати да би западне силе пристале да се то реализује на вишем међународном нивоу, конкретно, у Савету безбедности УН.

ШМИТОВЕ ПРЕТЊЕ Због тога се чини да ће Република Српска морати да подуже чека стварање повољних услова за поништавање злогласног Инцковог декрета, при чему ће у наредном периоду широка коалиција њених противника настојати да је новим ударима, који би требало да доведу до рушења садашњег руководства из Бањалуке, примора да одустане од тог захтева.
У том контексту треба посматрати и претње које је самозвани високи представник из Немачке Кристијан Шмит у интервју датом сарајевској „Фејс“ телевизији упутио првом политичару Републике Српске, саопштивши да „ради на будућности БиХ без Додика“.
Гаулајтер из Баварске, кога су мимо одобрења Савета безбедности УН у Сарајеву инсталирале западне колонијалне силе, тиме је отворено обзнанио циљ свог задатка у босанском протекторату. Представнике Републике Српске у државним органима овог ентитета и БиХ неће – уколико би успешно била спроведена у дело замисао адвоката из Оберцена – демократски на изборима бирати њени грађани, већ ће они бити рушени или инсталирани на власт зависно од тога да ли испуњавају захтеве Шмита и његових налогодаваца из Вашингтона и Берлина.
Не треба много маште да би се закључило које „конструктивне снаге“ жели да, уместо главног проблема, инсталира на кључне позиције у власти РС овај функционер баварског ЦСУ-а. Који је, уз то, верујемо нимало случајно, констатовао и да „на Додика више не треба рачунати јер је своју шансу имао, али и прокоцкао 9. јануара“.
Овим његовим оценама на први поглед противречи у истом интервјуу изнети Шмитов захтев упућен државнику из Лакташа да „мора да седне и ради свој посао“. Кажемо, само на први поглед, јер нам се чини да бахати немачки политичар овим захтевом изнесеним готово заповедничким тоном заправо тражи од Додика да, пре него што буде уклоњен с политичке сцене, послушно спроведе у дело замисли западног дела међународне заједнице. И тако се потпуно компромитује код национално опредељених бирача који подржавају његов курс враћања отетих дејтонских уставних надлежности Српској.
Нагласивши како су његова „бонска овлашћења још у фиоци“, уз (не)увијену претњу да „Додик добро зна да она нису само да неког скину са функције“, Шмит је намерно јавно подсетио како је некадашњи миљеник такозване међународне заједнице доведен на власт. При томе је свесно заборавио чињеницу да је на каснијим изборима, супротно вољи глобалистичких центара моћи, тај исти Додик – у међувремену трансформисан у браниоца националних интереса – добијао стално поверење бирача.
Од тога је, међутим, још значајнија претња коју је овај комесар трансатлантске заједнице у БиХ упутио непослушном руководству Републике Српске: „Ако се не повуку одлуке Народне скупштине РС, онда, како то каже Шекспир, радићу пре него што ћу причати о томе. Ићи ће се путем који Додик није замислио.“

ИЗЕТБЕГОВИЋ ОДБАЦИО ПРЕДЛОГ ЕРДОГАНА И ВУЧИЋA

Након разговора у Анкари председници Србије и Турске Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган предложили су, у циљу превазилажења кризе у БиХ, организовање састанка на коме би, уз три национална лидера дејтонске творевине, учествовали први људи Србије, Турске и Хрватске. Из Сарајева је, међутим, експресно стигао негативни одговор Бакира Изетбеговића с образложењем да „БиХ у трилатерали са Србијом и Хрватском треба да представљају њене институције, а не представници странака или народа“.
Занимљиво је да је лидер СДА, после разговора које је у Загребу имао с премијером Хрватске Андрејом Пленковићем (али не и председником Зораном Милановићем), саопштио како је „императив поправљати односе Бошњака и Хрвата“. С друге стране, од Зорана Милановића смо могли чути оцене да се „проблем прегласавања Хрвата од бројнијих Бошњака не може решити без Срба“, као и да су „нам РС, односно Додик партнери у овим превирањима“.

[/restrict]САРАЈЕВСКА ОПТУЖНИЦА Реално је очекивати да, уколико Српска настави са враћањем надлежности, Шмит пређе с речи на дела. Јер би у супротном човек који говори језиком претњи показао да је „тигар од папира“, што ни он ни његови послодавци никако не желе да дозволе. Могуће је да ће посегнути за својим „бонским овлашћењима“, при чему би као покриће могла да му послужи оптужница коју, под притиском амбасаде САД у Сарајеву, против Додика „због корупције“ припрема Тужилаштво БиХ.
Не треба искључити ни још радикалнији, за сада само хипотетички, сценарио хапшења неподобних функционера РС које би, да се покаже координација високог представника и међународних мировних снага, било спроведено уз подршку Еуфора. Али ни показивање војне моћи „међународне заједнице“ кроз распоређивање додатних НАТО снага (у оквиру Еуфора) на простору Брчког или на граници са Србијом. При чему би као покриће могао да послужи режирани инцидент на простору РС на коме живе Бошњаци, или чак позив двојице „босанских патриота“ из Председништва БиХ (без обзира што је за тако нешто потребна сугласност свих чланова овог тела).
Иако је тзв. високи представник јасно показао да је непријатељ Српске који је у Сарајево стигао са задатком да је удави, висока функционерка (потпредседница) опозиционог ПДП-а Јелена Тривић изразила је жељу да се разговара са Шмитом „јер се политичка криза не може решити без разговора“. Ова спремност да се, у складу са жељама западних сила, бахатом баварском политичару пружи потребни легитимитет довољно говори о томе којим путем су се запутили Тривић и њени истомишљеници. Али и потврђује да је нереално очекивати постизање националног јединства између два супротстављена политичка блока Српске. Што је, бојимо се, још више од санкција и претњи адут оних који желе да, инструментализујући њене „конструктивне снаге“, униште прву српску државу западно од Дрине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *