Хлађење хладног рата

Усијање хладноратовске атмосфере између Запада и Москве препуштено је (до даљег) дипломатији: Грозничава политичка активност, са читавом серијом изузетно важних скупова у једној недељи, без преседана, могла би, ако се не постигне споразум о обостраној безбедности, с посебним гаранцијама Русији, због НАТО експанзије ка њеним границама, да уведе свет у још драматичнија и несигурнија времена

Ових дана одвија се читава серија преговора између Запада и Русије које је свет ишчекивао, и пратио, с наглашеном пажњом, у којој је забринутост била уочљивија од оптимизма и олакшања. Прецизније, важније и конкретније, реч је о преговорима између Москве и Вашингтона. Из простог разлога што ће, и тамо где формално нису „домаћини“ (НАТО, ОЕБС), Американци бити са западне стране, главни за преговарачким столом.
Увод у главни преговарачки дан збио се у недељу вече. Први разговори две делегације, које предводе заменици шефова дипломатије Сергеј Рјабков и Венди Шерман, почели су, наиме, током заједничке вечере, а финале ће се десити у време када овај број „Печата“ већ буде у штампи, у среду и четвртак (12. и 13. јануара) у Бриселу (Савет НАТО – Русија) и потом у Бечу (ОЕБС – Русија).
Следи, како је најављено, и кризни састанак на саветодавном нивоу у Москви – „нормандијски формат“, посвећен Украјини, уз учешће представника Немачке (канцеларов спољнополитички саветник Јенс Плотнер) и Француске (саветник председника Емануел Бон), Украјине и земље домаћина Русије коју ће представљати председников саветник Дмитриј Козак. Последњи такав скуп одржан је, иначе, 2019. у Паризу.

Недеља, заиста, крцата догађајима, без преседана. Догађајима који би, рекосмо, могли да представљају „велику прекретницу“ у односима између Русије и Запада. А ти односи се оцењују као најгори после времена оног историјског, блоковског, Хладног рата који, по много чему, доживљава „репризу“ са злослутним најавама. Увелико се, наиме, последњих месеци, у све драматичнијем тону, спекулише о усијавању и могућем избијању разарајућег и пустошног рата. У Украјини и поводом Украјине.
Охрабрујућа је чињеница да је, бар у овом часу, серијом састанака које смо споменули, примат дат дипломатији над оружјем. Ни тај покушај хлађења усијаног хладног рата, с очекиваним отопљавањем и попуштањем крајње напетих односа између Вашингтона и Москве, није без ризика: крах дипломатске иницијативе, која је покренута руском понудом Западу, могао би имати заиста фаталне последице.У документу који је упућен средином децембра администрацији у Вашингтону и НАТО централи у Бриселу, званична Москва је ставила до знања да је безбедност Русије озбиљно угрожена ширењем западног војног савеза на исток, ка њеним границама, и да она то више није спремна да толерише. Тражи гаранције. Овога пута, поучена горким искуством из преговора о немачком уједињењу, када је запад уверавао Москву да се НАТО неће ширити на исток, без обавезујућег документа, тражи писане гаранције. Повучене су црвене линије и упућена јасна, недвосмислена упозорења – дошло је до гомилања руских борбених трупа недалеко од украјинске границе.
Отварање читаве серије преговора о „руској понуди“, у тако кратком року, и тако згуснутом календару, јесте дипломатски поен који Москва „књижи“, без обзира на коначан исход грозничаве дипломатске активности – није дошло до одуговлачења с одговором Запада, од чега су у руској престоници, очигледно, страховали.
То што је дипломатски замајац промптно покренут, по процени немачких аналитичара, треба захвалити „равнотежи страха“: Запад се плаши (непредвидљивог) Путина, колико Путин западне војне алијансе. И на једној и на другој страни постојала је зебња да би ствари заиста могле да се отму контроли.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *