Грчић vs. Михајловић – Тефлонска отпорност

Министарка Михајловић је из многих сукоба излазила неоштећена, што се приписује њеним добрим везама са странцима. То је искусио и в. д. директора ЕПС-а, упркос тешким оптужбама на рачун надређене му министарке

Неколико хаварија у систему Електропривреде Србије у кратком временском року које су за последицу имале велику материјалну штету очекивано су узнемириле јавност. Спекулације узрока иду од персоналних и системских грешака све до сумњи у саботажу као удар на свеукупну енергетику, а самим тим и националну безбедност Србије. Шта год да било, грешку нико не прихвата на своја леђа већ је товари другоме, рачунајући да има ко да процени чији је баласт прави а чији лажни. Често и по принципу „нек кошта шта кошта“.
Ако не рачунамо неке мање и споредне „жртве“, одмах по првом већем курцшлусу у ЕПС-у ред је дошао и на „капиталце“. Већ захтевану и најављену оставку управо је поднео в. д. директора ЕПС-а Милорад Грчић писмом које је упутио Влади Србије, с нагласком да је о томе прво обавестио председника Србије јер је, како каже, и посао вршиоца дужности директора Електропривреде Србије, али и политички ангажман и чланство у Српској напредној странци прихватио искључиво због Александра Вучића, чврсто верујући у његове идеје. Иначе, не би ни могао да буде четири и по године в. д. директора пошто закон за такав мандат предвиђа само 12 месеци. У више наврата је председник Вучић најавио да Грчић треба да поднесе оставку, а први пут је то било након седнице Владе отворене за медије.
У подугачком писму Грчић елаборира шта се све урадило за његовог мандата у ЕПС-у, а шта није могло и због чега, да би на крају Влади скренуо пажњу у виду упозорења: „Уколико госпођа Зорана Михајловић остане на челу Министарства рударства и енергетике дуже од три месеца, ако буде водила то министарство и један једини дан после избора, наш електроенергетски систем је осуђен на смртну казну, на потпуну пропаст.“
Даље у писму Грчић наводи да Михајловићка радећи за своје „менторе из западних амбасада и своје пословне партнере, не уништава само једно од најважнијих министарстава, она потпуно разграђује наш целокупни електроенергетски потенцијал и уништава тај сектор који је срце наше државе“. Стога је упозорио и замолио Ану Брнабић да предузме све како би на чело Министарства рударства и енергетике након избора дошао неко „ко воли своју државу, а не само свој џеп и своју фотељу, коју покушава да сачува преко западних амбасадора“, уз закључак да је себе на послу директора ЕПС „дао у потпуности, јер верује истинском патриоти и заштитнику свог народа, председнику Александру Вучићу“.

ДУГА ИСТОРИЈА СУКОБА Сад, није да тих сукоба између в. д. директора ЕПС-а и министарке није било и раније, али никада с овако експлицитним тврдњама. Ако се подсетимо децембарске хаварије, изазване снегом и блатњавим угљем, министарка Михајловић је за све окривила управу ЕПС-а јер је, по њеним речима, лоше планирање и руковођење у ЕПС-у довело до енергетске кризе, скидајући сваку одговорност са свог министарства, премда је баш оно задужено за контролу јавних предузећа у енергетском систему Србије (о чему је „Печат“ детаљно писао). Сада њени „чауши“ из Министарства тврде да се њихова контрола своди само на елаборацију информација које добијају из ЕПС-а, иако у документима министарства стриктно стоји реч надзор, за шта Министарство има и адекватне кадрове.
То пак не умањује Грчићеву одговорност, под чијом се директном „командом“ обавља производња у ЕПС-у. Рецимо, у случају последњег пожара на тракама багера одлагача у оквиру рударског басена Колубара. Ако изузмемо адекватну контролу, тешко је за то оптужити Михајловићку, ма колико Грчићу министарка била опсесија.
Али „да у диму има и ватре“, видело се у мају прошле године када је до њиховог препуцавања дошло око штрајка у Колубари поводом одлуке надлежног министарства о наглом прекиду градње термоелектране „Колубара Б“. Грчић је подржао штрајк а Михајловићку оптужио да ради за своје „менторе из западних амбасада и своје пословне партнере“, и да тако не уништава само једно од најважнијих министарстава већ, тврди Грчић, „потпуно разграђује наш целокупни електроенергетски потенцијал и уништава тај сектор који је срце наше државе“.
Још 2018. године је Влада Србије формирала радну групу за реализацију пројекта изградње ТЕ „Колубара Б“. На основу те одлуке ЕПС је кренуо у реализацију истог. Такође, 5. фебруара 2020. године Министарство рударства и енергетике је донело и решење о образовању пројектне групе за вођење преговора о уговору за реализацију изградње ТЕ „Колубара Б“ и добијена је сагласност за улазак у преговоре с потенцијалним кинеским понуђачем. Међутим, министарка Зорана Михајловић је напречац одлучила да промени све одлуке и Владе Србије и министарства без икаквих претходних анализа и консултација. Чак, заобилазећи Надзорни одбор ЕПС-а при доношењу ове стратешке одлуке.
ТЕ „Колубара Б“ би требало да буде замена за термо капацитете грађене 1970. и касније, који ће ускоро морати да се гасе. Колико је значајан тај пројекат показала је енергетска криза која је захватила Европу, па и свет, с тим да се многи, попут Немаца, враћају производњи електричне енергије из угља, јер су обновљиви извори „оманули“.
Уосталом, министарку Михајловић прате слична негодовања још од 2014. године, односно момента када је стала у ред потпредседника Владе. Већ тада Зорани Михајловић се из њене, владајуће, странке шаљу индиректне поруке да некоме смета, мада ни њена свадљивост није била ништа мања. Сетимо се, с председником Томиславом Николићем „ратовала“ је током целог његовог мандата; наводно, још тада је желела председничку функцију. Тадашња председница Скупштине Србије Маја Гојковић назвала ју је „икебаном“. Варничила је и с министрима Зораном Ђорђевићем и Александром Вулином. Јавно је прозивала премијерку Ану Брнабић због транскрипта интервјуа „Блумбергу“. С њом се јавно расправљала и око родне равноправности, као председница Координационог тела за родну равноправност, да би се и ту укључила Маја Гојковић на страни премијерке.
Ови сукоби јесу унутар саме СНС, с тим што је у спорењима унутар владајуће партије на једној страни увек Зорана Михајловић, а на другој – сви остали. Ниједан страначки функционер није стао у њену одбрану већ су је углас критиковали.
У СНС су је такозвани првоборци, попут Владимира Ђукановића, од самог њеног уласка у странку доживљавали као страно тело које морају да трпе јер иза ње наводно стоје светски моћници. И овај пут је народни посланик СНС-а Ђукановић поручио да је сигуран да су хаварије у ЕПС-у намерно изазване, истичући да у свему треба испитати улогу министарке енергетике Зоране Михајловић.
„Хоће ли тужилаштво ухапсити неког за учестале хаварије у Колубари? Има ли неке истраге? Хоће ли министарка поднети оставку или Влада затражити њено разрешење? Где се изгубила реч одговорност? Убеђен сам да су хаварије намерно изазване. Волео бих да нисам у праву“, написао је Ђукановић.

АМЕРИЧКА ВЕЗА Посматрачи су приметили да опозициони медији скоро истоветно за најновији пожар оптужују неспособно руководство ЕПС-а користећи, при томе, исте речи као и министарка Михајловић, која изричито тврди да је избијање честих хаварија у ЕПС-у последица дугогодишњег нерада руководства предузећа. То би требало да значи да имају истог ментора и налогодавца.
Тако је у јавност процурило писмо које је Михајловићка упутила Америчкој привредној комори, тражећи да јој помогну у дисциплиновању ЕПС-а и Електромреже Србије, прво оптужујући ове компаније да су недовољно технички спремне да се интегришу у систем нове количине струје, а затим позива Американце да јој помогну да заједно сломе отпор.
У ЕПС-у истичу да је ово први пут да неки српски министар званично позива странце да се обрачунају с важним државним компанијама из Србије. ЕПС, ЕМС и Агенција за енергетику у заједничком писму оптужили су Михајловићку да инсистирањем на наглом увођењу великог броја произвођача обновљиве енергије угрожава цео систем. Како су навели, све друге земље то су радиле постепено.
Па ипак, све критике су на рачун министарке Михајловић имале утицаја колико и прљавштине на тефлон. Што потврђује и Грчићева оставка. Министаркине нема, нити се најављује.
А да приче о контактима некадашње чланице Г17 са странцима имају основа видело се и на случају афере и хапшења државног секретара у Министарству грађевинарства Миодрага Поледице због сумњи за злоупотребу службеног положаја у вези са јавном набавком „Инфраструктуре железнице“, баш као и другог њеног сарадника Мирољуба Јевтића коме су лисице стављене због мита од „само 10.000 евра“ – сматра се да је „дил“ вредео више милиона, а не хиљада евра.
Државни секретар је први сарадник, или боље речено асистент министра. Надлежан је само за оне ресорне послове, тј. групу послова и задатака који су му делегирани писаним овлашћењем министра. Шта нам то говори? Да не може, тамо неки, чиновник Миодраг Поледица да доноси одлуке, даје мишљења и потписује уговоре без знања министарке. Иста ситуација је и с директором јавног предузећа Мирољубом Јефтићем, који је по природи посла био продужена рука министарке Михајловић. За ту функцију кандидовала га је ресорна министарка, она га надзире и у најмању руку треба да покаже бар моралну одговорност за избор неморалног и проблематичног сарадника.
И док за понашање директора Јевтића и све што му се ставља на терет нема оправдања, напротив министарка поздравља рад државних органа у расветљавању свих чињеница везаних за овај случај, код Поледице министарка је стала иза њега изјављујући да нема ниједан разлог да поверује да је државни секретар Миодраг Поледица умешан у поступке у вези са злоупотребама у П. Д. „Инфрастуктуре железнице“.
И таман кад се помислило да је круг око Зоране Михајловић толико стегнут да министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре више не може да дише – да је политички готова, председник Александар Вучић јавно ју је подржао након оптужби да је умешана у корупцију због које је ухапшен директор „Инфраструктуре железнице“ Мирољуб Јевтић.
Лако се може уочити да министарка Михајловић има осећање за тајминг јер се само дан пошто је ухапшен још један њен близак сарадник у јавности појавила заједно са америчким амбасадором у Београду Ентонијем Годфријем. Тешко да је могла добити јачу јавну подршку у борби за опстанак у СНС-у.
У јавности је створена фама да иза Михајловићке стоји Запад, али и даље није јасно да ли је то мит или стварност. Шта год да је тачно, она странцима може да користи само док је члан Владе и системски играч.

4 коментара

  1. Наш нрод лепо каже: ОД ГЛАВЕ РИБА СМРДИ.

    Потпуно је неприхватљиво да се јединим кривцем за колапс стуба наше државе какав је ЕПС означи један човек, макар он био и директор, и упркос несумњиво и његовом уделу у поменутом колапсу. Он је, у својој оставци на положај, означио главне кривце – ону РИБУ од чије главе све смрди, и МОРА му се веровати, јер је логично, за сваког обичног човека ове земље – не и за ИЗВЕСНЕ. И шта се дешава? Ништа! Директор је отишао – живела г-ђа министар Михајловић! Апсолутно необјашњиво и неоправдано држање нетакнуте оне од које све СМРДИ и која има дугачак историјат лошег чињења и нечињења у држави Србији. Макар била подржана од свих страних амбасадора земаља које нам нису пријатељске, никад ни биле. Држава не реагује, кад већ г-ђа министар сама не осећа ни најмању сопствену одговорност па да поднесе оставку, што би био морални чин.

    Шта тек рећи за последњу хаварију – пожар – сем као још једну, можда, намерно нанесену штету ЕПС-у? Бар је сумњиво и свакако захтава истрагу, али и одговорност Министарства – где се дела КОНТРОЛА?
    .
    Питам се: Зашто се дотична госпођа тако дуго чува и негује као каква ретка биљка? Постоји, ваљда, у Србији, неко ко воли ову земљу, а има стручне способности веће од сумњивих Михајловићкиних?

    • Министар Зорана Михајловић диже прашину зато што и ради; што се за неке директоре подрепаше не може рећи

  2. Tоплица

    Прошле су године од како је у држави промењено све. Уз нечувену халабуку и дерњаву како ће под новом влашћу све процветати а нарочито јавност у раду, професионалност, транспарентност , одговорност. И шта видимо, и шта не видимо ? Професионалних кадрова нигде а системи, где год то од напредњака овиси, почимају да пуцају.
    У конкретном случају, добро је да се ово двоје узајамно препуцавају, јер нам тако помажу да боље прогледамо, а они су парадигме целокупне вучићевштине. Сећам се да је недодирљива министарка, кад је то постала за грађевинарство, прво отрчала на некакво градилиште да преброји раднике фирме извођача, чиме је изазвала салве смеха јер се представила као тотална дилеја. Али она траје у Влади у којој осим Дмитровића не знам никога компетентног. А ко тамо “кадрира” као и свуда уосталом ? Ко нам је газда у кући мимо свих устава, закона и цивилизацијских норми ? Сређом и томе ће доћи крај, ево већ се то назире.

  3. Србољуб Савић

    Док је била министар градње, становања, ..по закоу о становању, сносила је личну, кривичну одговорност за генералну оправку кровова, Градског Стамбеног. Како се спровођење закона иначе не контролише, то
    није била ни прозвана, Такође је вероватно, да није и знала закон, ни одговорност.
    Иако је одавно прошао рок оправке- замене кровова, ствар се није изменила, па ни одговорност министра.
    Србија олако доноси бројне ”законе”, без процедура о спровођењу, контроли, …
    Тако ни министарка г. Михајловић може мирно да ужива у свом положају, не радећи свој посао, јер нема
    ко да је пита, почев од Председнице Владе.
    Одговорност: шта је то?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *