ГНУСНЕ НОВОГОДИШЊЕ ЛАЖИ – „Нечиста крв“ и опскурно измишљање „Врањског геноцида“

Историја представља памћење државе. То су речи некадашњег америчког државног секретара, а до данас актуелног (гео)политичког теоретичара Хенрија Кисинџера (1923). Он, кроз праксу је то потврђено, добро зна шта чини темеље нације, односно носеће стубове борбе за њене интересе. Као што и његове колеге из врхова евроатлантских структура моћи одлично разумеју на који начин се урушавају позиције држава – какве су Србија и Српска (чланица БХ државне заједнице) – које се нађу на њиховој мети.

ОКУПАЦИОНЕ ЛАЖИ Обликовање историјске свести ту игра огромну улогу. Ако се наметне начин на који ће историју неког народа видети други, и уз то загосподари његовом представом о сопственој прошлости – доминација је загарантована. Тако препарирани народ водиће политику која није у складу с његовим већ с туђим интересима. Макар то били и интереси постмодерних окупатора. Да би се са Србима баш то догодило, да бисмо постали аутошовинистичко-квислиншка нација која гази своје а велича туђе, западни центри моћи и овдашњи њихови лобисти већ деценијама улажу систематске напоре.
Пошто још нису заокружили окупацију Србије, немају могућност да потпуно усмеравају нашу националну културно-идентитетску политику, али очито имају потенцијале да нам подмећу кукавичја јаја. А знамо шта се под тим подразумева: замена правих садржаја лажним, који користе манипулаторима а штете њиховим жртвама. То постижу уз помоћ својих људи инфилтрираних у наш систем, оних који су утонули у дубине корупције (а за то постоје бројни фондови који све и свашта финансирају), искрених „наших“ србофоба и, коначно, инструментализације овдашњих корисних идиота. Шта је од тога примарно било у питању у контексту серије „Нечиста крв“, којој је посвећен овај чланак, не знам, али ту се нашло истински опако, рекао бих не кукавичје већ змијско јаје.

„ВРАЊСКИ ГЕНОЦИД“ Серија „Нечиста крв“ емитована је на Првом програму РТС-а у децембру протекле 2021, да би 31. поменутог месеца, пред дочек Нове године, када је гледаност највећа, била приказана њена претпоследња, 9. епизода која је битна за нашу причу. Током читаве серије Албанци – који су од свог досељавања током 18. века у крајеве око Врања, Прокупља, Куршумлије ту живели измешани са Србима (према турским пописима било их је преко 70 посто), Турцима и Ромима, до друге половине 19. столећа – упадљиво су приказивани позитивније од наших сународника. Али ’ајде, да око тога не цепидлачимо. Уосталом, можда се само ради о мом субјективном утиску. Објективно је срамно нешто друго, тј. како је на почетку наведене епизоде језгровито „објашњен“ њихов нестанак из неких југозападних делова централне Србије.
Како у серији, после припајања Врања Кнежевини Србији новопостављени представник тамошње српске власти, каже: „Арнаути више нису са нама. Шта је могло побегло је с турским живљем а остали … знаш.“ То „знаш“ несумњиво значи – побијени су. Шта би друго и могло да се под тиме подразумева ако нису побегли а нема их више? Онако узгред, кроз српску серију провлачи се ужасна неистина да су Срби крајем 19. века у Врању спровели некакав „општински геноцид“ какав нам се сада подмеће у вези с дешавањима у Сребреници 1995. године. Тако очито треба да се подвуче да српска геноцидна политика над муслиманима има континуитет. Наводно она већ вековима траје!

ПОТКРЕПЉИВАЊЕ СРЕБРЕНИЦЕ Нисмо ни крајем прошлог века извршили геноцид над БХ муслиманима, као што ни наши преци то нису учинили стотинак година пре тога над Албанцима на југу и југозападу централне Србије. У Сребреници је било тешких ратних злочина чије жртве су били муслимани, али сличних па и горих страхота било је над Србима у том и другим крајевима грађанским ратом захваћене БиХ. Но сви ти злочини су далеко од геноцида који подразумева систематско настојање да неки народ у потпуности (жене, деца и мушкарци) буде уништен на одређеном простору. Једини прави геноцид на нашим просторима спровеле су хрватске усташе над Србима током Другог светског рата (наравно ту је и Холокауст који је имао много шири домет).
Што се тиче Врања, после уласка српске војске у тај град 1878, ту није било никаквих масовних злочина над Албанцима и Турцима. Било је појединачних недела и с наше стране (пре тога су злочини вршени над Србима), али ни представници земаља које нам тада (као ни данас) нису биле наклоњене, примера ради Велике Британије, чак и посредно не указују да се догодио некакав „Врањски погром“ а камоли „геноцид“ (евентуално описан другим речима јер тада тог термина није било). Да је масовног покоља Албанаца у Врању било, то би дипломатски представници Беча или Лондона навелико обзнанили!

(ПО)РАТНЕ СЕОБЕ Чињеница је да је дошло до исељавања Албанаца из већине крајева које је Србија ослободила, али стоји и то да је и пре тога отпочео огроман прилив српских избеглица с Косова и Метохије, те других наших неослобођених крајева, у Кнежевину. Када је почео Први српско-турски рат 1876, муслиманско становништво – поготово Черкези (које су Турци населили на наше просторе с Кавказа) и Албанци – интензивирали су злостављање (па и убијање) српског становништва од Пећи и Призрена до Ниша и Лесковаца. Већ тада су кренули збегови ка подручјима под влашћу Београда, да би тај процес био интензивиран после утврђивања нових граница по окончању Другог српско-турског рата 1878.
С друге стране су и Албанци – од свих муслимана до тада најмасовније присутни у ослобођеним областима – масовно, најчешће пре доласка надируће српске војске, њих напуштали. Свесни да су били носиоци отоманске борбе против Срба, често укључени у злочине над нашим сународницима пре и током рата и стога у страху од освете, али, што је и најважније, и неспремни да живе под хришћанском влашћу – селили су се у области над којима је Цариград задржао контролу. (О томе и причи о Медвеђи која следи: Туровић Д, Горња Јабланица. Кроз историју. Београд, 2002.) Тако су десетине хиљада Срба отишли на једну, а десетине хиљада Албанаца, Турака и Черкеза на другу страну нове линије разграничења.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

4 коментара

  1. Tоплица

    Признајем, одгледао сам само прву епизоду, јер даље нисам могао. Од те прве све ми се смучило и све постало јасно.
    Ако ово није перфидан покушај да се, уз оно што је одгледао и коментарисао аутор горњег огледа, истовремено вишеструко самих себе посрамимо а од своје праве уметничке традиције заувек одбијемо, онда шта је ? Чему назив овоме смећу “Нечиста крв” ? Чему онолики секс под називом једног <Боре Станковића ? Да ли је Бјелогрлић, који нам је као младић некада био симпатичан, свестан у чему учествује ?!
    У надасве корисном тексту Слободана Релића који овоме претходи, а претпостављајући да је ова наша срамота управо дело на крајњим попцима оне хоботнице, морамо да се запитамо није ли данас наша борба донкихотска ? Највише смо на удару јер смо остатак истинске срчи отпора уопште, па нам је и најтеже. Но цео свет је изложен и цео за сада чак и не ропће ! Планета је овде доспела због количине новца на тасу ? Па онда нека и нестане ! Можда ће робови бити достојанственији ?
    А ми, док нас тече, не можемо се помирити са гадостима које нам се подастиру ! Не можемо да се дивимо гњидама које једино знају да препознају и на време легну на смрад.

    8
    1
  2. масовно, најчешће пре доласка надируће српске војске, њих напуштали. Свесни да су били носиоци отоманске борбе против Срба, често укључени у злочине над нашим сународницима пре и током рата и стога у страху од освете, али, што је и најважније, и неспремни да живе под хришћанском влашћу – селили су се у области над којима је Цариград задржао контролу.

    Masovno pre dolaska nadiruće hrvatske vojske svjesni zločina nad našim sunarodnjacima prije i tijekom rata stoga u strahu od osvete i nespremni da žive pod hrvatskom vlašću selili su se u oblasti nad kojima je Beograd zadržao kontrolu.

    • Apsolutno ne razumem sta ste hteli da kazete i kakve sve to ima veze sa “nadirucom hrvatskom vojskom”?
      Oluja je napisala neverovatan komentar i divim joj se na tekstu, vrlo konfuznim.
      Cinjenica je da , vec dugo u filmskoj sferi, traje blacenje naseg naroda, radi dopadanja stranim zemljama, koja nagradjuje sve koji ocrnjuju Srbe. Izgleda da je vodja u svemu Bjelogrlic, koga smo stvarno nekada cenili, a sada smatram da je veliki jadnik, kao i Goran Markovic i mnogi manje poznati glumci i reditelji.
      Siromasni su i jadni ljudi, koji se odricu svojih korena.
      Olga Ilic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *