Закон о експропријацији – Санирање штете

Требало је да „дође до ноката“ па да се власт тргне и не баш радо крене у поправку штете коју је сама изазвала доношењем веома спорног закона

Када се клатно нагло и брзоплето погура у једном смеру, увек прети опасност да у повратку крене непредвидиво и направи лом и велику штету. Сва је прилика да ово метафорично клатно често гледамо, али да се у последњем тренутку многи „окаче“ на њега како би га смирили и ипак довели у складно и предвидиво кретање. Биће да је тако и с управо усвојеним Законом о експропријацији који је, заједно са Законом о референдуму, изазвао многе турбулентне реакције у јавности и друштву, да би на крају одлука о његовој судбини пала у руке председника Србије Александра Вучића. Његова је реч последња у верификацији неког закона, било да се он оверава или враћа Скупштини да се поново њиме бави, дорађује и поправља, или га ставља ад акта на дуже време (као у случају Закона о полицији).

ПРОТЕСТИ И РАЗГОВОРИ Зато и крећемо од краја, боље рећи последица исхитрено донетог закона који још није ступио на снагу а већ прети да изазове хаос који лако може измаћи контроли и направити нежељене штете, ако не и неко веће зло.
У истом дану, у јеку суботњих протеста (блокада саобраћајница) и конкретних захтева њихових организатора о питању овог закона (и већ озваниченог Закона о референдуму), председник Србије Александар Вучић је на терену Јадра (село Горње Недељице), у разговору с мештанима чију земљу већ увелико откупљује компанија „Рио Тинто“ ради будуће експлоатације руде из које се добија литијум, обећао да ће пробати да направи нови Закон о изменама и допунама Закона о експропријацији, који би по хитној процедури ушао у Скупштину, како би могао да буде усвојен пре Нове године.
„Ако можемо да се договоримо са тим изменама са људима одавде – можемо, ако не, да вратимо стари закон, као да нема никаквих измена, тако да дефакто тај закон не би важио. Ја не могу да се играм с Уставом, али ово што вам кажем: нема филозофије и биће испуњено“, рекао је Вучић током разговора с мештанима који мисле да их се овај закон и те како тиче.
Сви ови догађаји, они суботњи пре свега, изазвали су пажњу и страних медија, иначе нама не баш наклоњених.
Тако је француска национална телевизија, у ударном термину, критиковала пројекте „Рио Тинта“ у Србији, посебно подвлачећи чињеницу да литијума има много више у другим европским државама него у Србији, али да нико неће „Рио Тинто“ у својој земљи. У извештају су наглашене девастације које је „Рио Тинто“ оставио за собом по свету, а суптилно је исмејана и реклама ове компаније коју наша национална телевизија пушта у ударном термину. Све уз коментар: „Сулудо је иселити 20.000 становника-земљорадника са најплодније српске земље због 312 радних места. А што се добити за Србију тиче, она не би постојала, јер земља и воде, које би биле заувек уништене, немају цену.“
Већ у том моменту, дакле у суботу, уочава се и одређено несагласје у самом врху власти.
Док је премијерка Ана Брнабић саопштавала да стоји иза предлога Закона о експропријацији, јер мисли да је важан, да је њена влада усвојила тај закон и бранила га у Народној скупштини, те да би саветовала председнику Србије да га потпише, хитро је реаговао министар финансија Синиша Мали и најавио да ће већ на наредној седници владе (четвртак) имати измене тог закона јер, како каже, „закон јесте у складу са Уставом, али су у питању неки рокови, који, према мишљењу председника Вучића, а и нашем, дају краћи временски рок за одлучивање око продаје имовине од пет дана“.
Е, ту почиње онај правни део читаве приче, чији циљ би требало да буде доношење таквих правила на којима ће се домаћински приступати сваком пројекту тако да никога не угрожава, већ да буде на ползу и народа и државе.

[restrict]

ЕСКПРОПРИЈАЦИЈА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА Сама реч експропријација означава правни институт који дозвољава принудни прелаз непокретности из приватне у државну својину због општег интереса, а уз накнаду. Дефиниција даље каже да општи интерес није у прописима дефинисан на један општи начин, већ су само дати критеријуми за његово поимање и то кроз набрајање најважнијих и најтипичнијих примера; непокретност се може експроприсати када је то потребно ради изградње привредних, стамбених, комуналних, просветних, културних и других сличних објеката од општег интереса. За експроприсану непокретност даје се правична накнада и то по правилу у новцу, а по споразуму странака, или у виду друге непокретности у ком случају се експропријација појављује не само као начин престанка власништва већ и као начин стицања својине.
Јавни интерес је посебно битан када имамо у виду да је то услов, оправдање и одговор на питање да ли треба/сме или не да дође до експропријације. У конкретном случају, усвојена измена закона иде у правцу отварања могућности да влада утврди јавни интерес за експропријацију која је неопходна ради реализације пројекта од значаја за Србију, насталог на основу међународног уговора где је Република Србија један од потписника, а што раније законско решење није предвиђало. По тумачењу противника оваквих измена, управо оваква одредба је донета како би се јавни интерес шире тумачио и утврђивао у корист страних компанија.
У члану 8 речи „републички јавни“ мењају се у „државни“, а правници напомињу да је то тумачење прешироко и указују да би и локалне самоуправе, позивајући се на јавни интерес, могле да раде експропријацију, односно да прогласе јавни интерес и по хитном поступку одузимају земљиште. Јер држава је широк појам, наиме, то је и општина, град и република.
Досадашњи Закон о експропријацији, који је предвиђао да јавни интерес може да се утврди само за изградњу објеката јавне својине, попут школа, болница, саобраћајне инфраструктуре… био је препрека за изградњу „Београда на води“, због чега је донет посебан закон – lex specialis, уједно и lex individualis, чији је пуни назив: Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта „Београд на води“.
У новом закону пише да „Влада може да утврди јавни интерес и ради реализације пројеката за изградњу објеката од значаја или од посебног значаја за Републику Србију, а који пројекат се реализује на основу закљученог међународног уговора у којем је један од потписника Република Србија“. Критичари највише оспоравају овај део јер у њему виде оно због чега многи данас протестују, а реч је о „Рио Тинту“ и вероватно многим будућим сличним пројектима.

ХИТНА И ЗБРЗАНА ПРОЦЕДУРА Сам начин доношења измена и допуна поменутог прописа је споран. Реч је о убрзаном поступку по каквом се у последње време доноси велики број закона, па и оних који се сматрају темељним законима једног правног система. Нацрт закона је на јавној расправио био од 27. септембра до 4. октобра, само 7 дана, а предлог је усвојен 26. новембра, дакле, око месец дана трајала је укупна процедура. Није ли сам председник рекао да враћа Скупштини Закон о полицији јер се тако важан закон не доноси уочи избора? А питање је да ли су закони о референдуму и експропријацији мање важни.
Такође је нејасно инсистирање на хитности поступка, нарочито када се има у виду члан 88 Устава Србије, према којем је „коришћење и располагање пољопривредним земљиштем, шумским земљиштем и градским грађевинским земљиштем у приватној својини, слободно“. Имајући у виду сву сложеност и важност последица самог поступка задирања од стране државе у једно од основних људских права, какво је право на уживање приватне својине које је заштићено Уставом, нужно је потребно разумно трајање поступка, никако хитност.
На нов начин је решено и такозвано привремено заузимање земљишта које, за разлику од претходног решења по коме је тај рок био ограничен на три године, сада може бити три године плус још три и то на захтев корисника експропријације, а чији круг се овим изменама знатно шири.
Посебну пажњу привлачи измена члана који говори о томе ко може да буде корисник експропријације. Претходним законом била су таксативно набројана лица која могу да буду корисници експропријације, док се изменама и допунама додатно шири круг могућих корисника, те су то сада сва лица која по важећим прописима могу да постану власници експроприсаног добра. То значи да, уз испуњење одређених других услова, то може да буде свако приватно или правно лице, домаће или страно.
Када се говори о накнади за предмет експропријације, битно је напоменути да упркос чињеници да Устав предвиђа да право својине може бити одузето уз накнаду која не може бити нижа од тржишне, предложеним изменама и допунама предвиђа се да, када је предмет експропријације земљиште на коме је изграђен нелегалан објекат, власник таквог објекта има право само на накнаду за изграђени објекат у висини процењене грађевинске, а не тржишне вредности тог објекта. А сви знамо да поступци легализације и озакоњења неке имовине трају 10, 15 па и 20 година, за шта је углавном крива држава.

ОВЛАШЋЕЊА ПРЕДСЕДНИКА Председник Србије је у више наврата, помињући Закон о експропријацији, рекао да је он у складу с Уставом и да он само може неформално да замоли законотворца да га доради и поправи у одређеним деловима.
У Закону о председнику пише да председник Републике може, уз писмено образложење, вратити Народној скупштини изгласани закон на поновно одлучивање ако сматра да закон није сагласан с Уставом, или да је у супротности с потврђеним међународним уговорима или општеприхваћеним правилима међународног права, или да при доношењу закона није поштована процедура која је прописана за доношење закона или да закон не уређује неку област на одговарајући начин.
Треба ли, имајући то у виду, подсетити да, у вези са Законом о експропријацији, законотворца обавезује и кровна норма системског управно-процесног Закона о општем управном поступку, на шта упозоравају и правни експерти, попут проф. Зорана Р. Томића, професора Управног права на Правном факултету Београдског универзитета.
„Овај закон примењује се на поступање у свим управним стварима. Поједина питања поступка могу посебним законом да се уреде само ако је то неопходно, ако је у сагласности с основним начелима одређеним овим законом и не смањује ниво заштите права и правних интереса странака зајемчених овим законом (члан 3)“, изјавио је професор Томић у изјави за агенцију „Бета“.
Треба нагласити да ми одавно кубуримо са законима пуним „каучук“ норми, растегљивим до мере када се лако долази до познате изјаве Срећка Шојића, лика из серије „Бела лађа“: „Ја нисам мућк’о као ови што мућкају. Ја сам мућкао у складу с прописи…“ Бар Устав и закони од општег интереса не би смели да имају спорне норме које се могу лако злоупотребити, и јавни интерес претворити у неки други.

[/restrict]

Један коментар

  1. Tоплица

    Савесно, озбиљно, коректно. Или можда претерано коректно према онима који наше законе доносе, враћају на дораду, почиштавају. Свакоме је познато ко се овде наметнуо као неко ко одлучује о свему, тим пре о оваквог значаја законима. Право питање ове ситуације јесте – како смо доспели у стање слично Карађорђевом па надаље, кад о свему, али баш о свему, одлучује један чповек. Свет је давно схватио недостатке тог система али као да, на нашим просторима активнији део света користи наш заостатак у политичком образовању па нам из неких разлога помаже да имамо баш ово. А наш Председник, који ван политике вероватно нема друге озбиљне радне праксе, као да у својој улози постаје све смелији. Сад смо стигли до ових закона и коначно једног озбиљног шамара управо њему. Дај Боже да не буде по оној Руској “Игрался, игрался и доигрался !” Јер нисмо сигурни да нам они који, на ко зна чији миг и чији слоган “Крени – промени” доноси слободу и правду ! Напротив, бојимо се да је у питању само још једна фаза у притезању наших невидљивих ланаца !

    3
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *