УСТАВОБРАНИТЕЉИ СРБИЈЕ

ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА СРБИЈЕ И ПРОТИВ ЊЕ

Започела је кампања „за одбрану Устава и Србије“, уз позив за отпор на референдуму 16. јануара како не би било касно кад на ред дође преамбула о Косову

Нема слободе без суверенитета, а без суверенитета нема ни државе. Оно што је Свето писмо за цркву и све верујуће људе, то је Устав за једну државу, рекла је председница Српске странке Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски, отварајући трибину и најављујући почетак кампање под називом „Одбранимо Устав – сачувајмо Србију“.

ОПАСНЕ ПРОМЕНЕ Публици у препуној сали Општине Стари град она је захвалила на сабрању око најважније ствари за државу, а то је, како је рекла, питање на коме немамо права да се политички и страначки делимо, питање које мора да буде спона свих нас, везивно ткиво свих грађана који желе да одбране државу, који желе да сачувају Устав и који знају да вредности на којима српско друштво кроз векове почива морају да буду одбрањене.
Председница Заветника је нагласила да трибина није страначки скуп, јер сматра да све страначке активности до 16. јануара 2022, када се одржава референдум „на коме сви треба да заокружимо НЕ променама Устава“, нема места страначким и политичким порукама, јер сви заједно треба да одбранимо Устав и Србију. Она је указала да су измене највишег правног акта посебно опасне у околностима када су на делу великоалбанске интеграције, односно када такозвана држава Косово и Албанија укидају међусобне границе. Додала је и да је стање у српском правосуђу поражавајуће, али да би реформе које би биле омогућене променом Устава водиле у још дубљу политизацију судске власти.
„Актуелна власт одлучила је да укине народни суверенитет, да обесправи скупштину као представничко тело грађана и да посредством Високог савета судства даље делегира и бира судије. Да ли ће се будуће пресуде доносити у име народа, или у име страних корпорација и банака, невладиних организација, домаћих и иностраних политичких субјеката?!“, запитала је Ђурђевићева, напомињући да препоруке Венецијанске комисије нису обавезујућег карактера.
Она је рекла да је од 47 чланица Савета Европе свега осам држава устројило правосуђе по оваквом моделу, а међу њима не може да се пронађе ниједна озбиљна и развијена земља Европе и света, и нагласила да је предложени начин избора судија користан, примениле би га и Немачка, Француска, Аустрија или Велика Британија.

БОЈКОТ ПОДВАЛА Милица Ђурђевић Стаменковски је подсетила да је за важећи устав гласао и блаженопочивши патријарх Павле, те да бранећи Устав желимо да саберемо све државотворне снаге, превазилазећи политичке разлике и страначку припадност.
„Они који заговарају бојкот референдума заправо прижељкују промену Устава. То су оне исте политичке структуре које су позивале грађане да не изађу на претходне изборе и на тај начин омогућиле владајућој коалицији двотрећинску већину неопходну за покретање уставних промена. Ми немамо права да бојкотујемо Србију. Прилика је да 16. јануара кажемо НЕ променама Устава и да овај датум буде уписан у новијој српској политичкој историји као празник демократије, дан када је народ сачувао слободу и независност“, закључила је Ђурђевићева.

ПРАВДА ВАЖНИЈА И ОД ХЛЕБА Једини опозициони посланик у Народној скупштини Владан Глишић обратио се скупу речима „правда држи земљу и градове“, и рекао да оно што ће се десити 16. јануара није питање правних ситница које само стручна јавност може да рашчивија него питање нашег опстанка. Нагласио је да се ради о експерименту који су у Бриселу предвидели само за нас које никада неће хтети у својој заједници, али ће хтети све што им треба у нашој заједници.
Глишић је оценио да је пробриселска опозиција одлуком да се не бори за Устав показала да јој је све бриселско важније од свега српског, и да је тиме уставобранитељима оставила простор да зауставе насиље над обичним човеком коме је правда важнија од хлеба.
„Ми хоћемо оно што човека чини човеком, а то је правда. Правду ћемо имати само ако овај народ буде бирао своје судије, јер нисмо ми народ од јуче који не зна како то изгледа када нам странци намештају судије. Нисмо неко ко не зна да од 2000. наовамо разне америчке организације финансирају српско правосуђе и обучавају судије. Сви ми врло добро знамо шта ће се догодити ако дозволимо да народ искључе из процеса бирања судија. Смисао суверенитета је да они људи који живе овде, који су стварали ову државу, који је бране и хране, чији су преци своје кости уложили у њене темеље, сами одлучују о својим најважнијим институцијама“, рекао је Глишић и додао да је српски народ у много тежим историјским приликама смогао снаге да каже НЕ.

[restrict]

ДВОСТРУКИ ЕУ АРШИНИ Говорећи о двоструким аршинима Европске уније, Глишић је навео пример Италије која упорно игнорише препоруке Венецијанске комисије.
„Много пута смо чули да се Устав не маже на хлеб. У таквом омаловажавајућем приступу према највишем правном акту, заговорници ове тезе заборављају да је за народ много пута правда важнија и од самог хлеба. Од петог октобра нам говоре како ћемо имати толико много хлеба да нам правда неће бити потребна. Тог 16. јануара треба да кренемо у марш достојанства на којем ћемо подићи барјак уставобранитељства и с тим барјаком ићи у нове победе, које као народ већ дуго чекамо“, поручио је Глишић.
Он је још навео разлоге зашто Србија не треба да постане чланица ЕУ, која је данас супротна свему што је заговарала, и рекао да је у Европи успешно сачуван мир, али не мир за нас него за колонијалне силе које би нама да владају. Глишић је напоменуо да се у Европи прича о свим расизмима осим о расизму према словенским народима, расизму који Европа гаји вековима и све до данас. И позвао је све људе и домаћине који знају чији су и кога треба да оставе на овој земљи да 16. јануара изађу на референдум и оловком ураде оно што су наши преци морали да ураде ханџаром.

ПРЕДУХИТРИМО ИЗБАЦИВАЊЕ ПРЕАМБУЛЕ Др Душан Пророковић започео је своје излагање питањем зашто се баш у овом тренутку и на овакав начин мења Устав, и поручио да ће за отпор бити касно када преамбула дође на ред.
„На то питање још увек нисмо добили ваљане одговоре од оних који су позвани да дају објашњење. Устав је највиши правни акт који уређује права и обавезе грађана и дефинише унутрашње уређење државе, због чега његове измене морају бити опослене тек након дугих и темељних расправа у које се укључује најшири могући број заинтересованих удружења и појединаца“, рекао је Пророковић.
Истакао је да у Народној скупштини Србије није било темељне и озбиљне расправе о предложеним уставним амандманима, док је скупштински Одбор за уставна питања уставне амандмане изгласао за свега два минута и двадесет седам секунди: „То је слика и прилика институција у овој земљи, а највише брине образложење власти да се Устав мења због захтева ЕУ одакле нам се поручује да у супротном неће бити интеграција. А Србија се оваквим моделом правосуђа враћа у 1945. годину и у време када су на најважније функције у држави постављани политички подобни појединци од стране разних петочланих комисија.“
Пророковић је нагласио да се оваквим уставним променама противи већина научника, политиколога, правника, међу којима је и декан Правног факултета у Новом Саду, али и судија, адвоката и тужилаца.
„До сада је у процес избора носилаца појединих правосудних функција било укључено 250 посланика као носилаца народног суверенитета. Сада ће у избор судија и тужилаца бити укључено свега петоро људи у једној комисији“, указао је Пророковић и упозорио да би усвајање оваквих уставних промена продубило нетранспарентност и водило у даље злоупотребе у правосуђу. И поручио да се не заваравамо да је овде крај захтевима оних који траже промене.

СРБИЈА НАСУПРОТ СРПСКОЈ О спољнополитичкој позадини промене Устава Србије говорио је проф. др Срђан Перишић, подсећајући да су осим Савета Европе и структура ЕУ, за ово питање заинтересоване и транснационалне глобалистичке организације чији су представници још пре три године долазили у Београд и с Владом Србије разговарали о изменама Устава.
Професор Перишић је навео да иза промена Устава директно стоји Фонд за отворено друштво чији је директор Џорџ Сорош.
„Пример овакве праксе је БиХ, где постоји Високи судски и тужилачки савет који бира све судије и тужиоце у земљи. Сви они одлазе на едукацију у Брисел, на разне семинаре. Судије у Републици Српској не смеју да суде по њеном уставу и њеним законима јер се плаше да ће добити негативну оцену од Високог судског и тужилачког савета, а тиме и отказ на послу. Управо то се спрема и Србији“, упозорио је Перишић.
Позвао је Србију да се угледа на Републику Српску која је кренула у враћање отетих надлежности и о питању правосуђа.
„Имам проверену информацију да ће први следећи закон који буде донет бити онај о оснивању Високог судског и тужилачког савета Републике Српске. Његови чланови биће бирани од стране Народне скупштине Републике Српске, а Скупштина ће такође бирати и судије и тужиоце. Србија је кренула у правцу супротном од Републике Српске, у правцу глобализма и НАТО агенде. На погрешном путу Србију могу зауставити само грађани, изласком на референдум и гласањем против промене Устава“, поручио је Перишић.

ЧЕТВРТА ГРАНА ВЛАСТИ О актуелним реформама у области правосуђа говорио је и адвокат Драгослав Љубичановић, указујући на чињеницу да се Србији намеће нешто што не познаје ниједан упоредно-правни поредак.
Рекао је да се измене које се стављају на референдум тичу уређења и формирања највиших правосудних органа, те да се легитимитет свих грана власти црпи из народног суверенитета и зато не може постојати легитимитет носилаца правосудних функција уколико се он не заснива на народној вољи.
„Овим изменама се суштински уводи четврта грана власти. Судска власт се потпуно делегитимизује јер ће судије саме себе бирати, саме ће одлучивати о свом унапређењу и својој одговорности, али и о свом разрешењу“, рекао је Љубичановић, додајући да није спорно да струковни савети одлучују о овим стварима, али искључиво ако свој легитимитет заснивају на законодавној власти и на свом односу према Народној Скупштини.
„Говоре нам да су ове измене потребне да би се судије и тужиоци лишили политичког утицаја, али тај проблем постоји у сваком правосуђу. Међутим, никад их не чујете да говоре о корупцији у правосуђу, никада их нећете чути да се жале на тај проблем. Ове уставне промене су кишобран иза кога они покушавају да сакрију своје коруптивне активности“, нагласио је Љубичановић и додао да је судијска функција израз и симбол суверенитета једног народа и државе, и онда када се народ лишава могућности да утиче на избор и разрешење судија лишава се и власти, те се поставља питање у чије руке се та власт предаје?
Учесници скупа најавили су активну кампању за одбрану Устава широм Србије, позивајући све одговорне појединце и организације да им се придруже.

[/restrict]