„ТРАНСМАТРИКС” УСРЕД КОВИД-МАТРИКСА

Размишљања поводом повратка „Матрикса”

Нови наставак чувене трилогије „Матрикс”, назван „Матрикс ускрснућа” јер је оживео своје у претходним наставцима погинуле јунаке, опет актуелизује идеју да смо жртве вештачке интелигенције и да живимо у свету њених илузија. Овога пута то делује стварније и уверљивије као да су ауторска браћа Вачовски, која су међувремену постала сестре – врачаре, а не надахнути творци СФ маштарије

Најава да ће чувена и за многе једна од најбољих СФ „франшиза“ у историји, „Матрикс“, добити додатне делове одушевила је милионску подршку широм света коју је током скоро две деценије од њеног окончања стекла ова бизарна акциона фантастична филмска трилогија. За сада се, додуше, најављује само један нови филм „Матрикс ускрснућа“, али не треба сумњати да ће се овај „лимун“ цедити даље уколико се покаже да је то профитабилно. Свакако барем до још једне трилогије. Тај нови филм доступан ових дана широм света у биоскопима, али и на стриминг платформи „ХБО-макс“, наставља наизглед заувек окончану причу поменуте трилогије, која је завршена почетком новог миленијума најавивши, барем како то сматрају њени најзагриженији обожаваоци и најстраственији поборници теорија завере, свет у коме данас уживамо. Та нова прича Матрикс саге са поново на лидерској позицији присутним Кијану Ривсом (али без Лоренса Фишбурна и Хјуга Вивинга!) почиње с ликом Неа, који је опет само обични „грађанин“ Томас Андерсон потпуно несвестан било каквих претходних догађаја, свог месијанског и суперакционог алтер ега и страшног, злог и убитачног света под командом вештачке интелигенције који је, чинило се, победио. Наравно, прави заплет почиње када му се поврати сећање на сва претходна збивања, а с њима се и обнове све оне способности неуништивог суперхероја неопходне за његову борбу против моћног зла и наш спас од њега.

Питање пола аутора

Дакле, мање-више све ће бити исто, само без њих. Јер осим поменутих глумаца и ауторски тим није комплетан у односу на трилогију. Али прво да разјаснимо питање пола аутора. Наиме трилогију су, као што је познато, потписала браћа Вачовски, Лари и Енди. Међутим, данас, захваљујући благодетима узнапредовалих вредности модерног друштва, Лари и Енди више нису браћа! Сада су сестре Вачовски, Лана и Лили. Укрснуће се догодило, осим у наслову и што се тиче појединих ликова новог „Матрикса“, и када је реч о поносној декларацији пола твораца филма. Од мушкараца су, ето, гордо и јавно, како и доликује неизмерено срећнима под заставом дугиних боја коју у знак њихове подршке и јадни фудбалери у најјачој лиги на свету (енглеској) повремено морају да ставе на дресове не би ли могли да обављају свој посао, ускрсли до „жена“. Мада, нови сусрет с „Матриксом“ потписује само једна „транџа“, Лана, без своје „сестре“ Лили. У томе је поменути ауторски мањак новог филма, ако се о некаквом мањку уопште може говорити. Занимљива је, иначе, озбиљност свих медија на којима се широм света појављују најаве и рекламе за овај филм. Као да Лара и Лили никада нису били Лари и Енди. Једноумље новог ненормалног је установљено свуда и, као, овакав „трансродни“ обрт није вредан помена толико је нормалан и прихватљив. Нико не сме чак ни да се у шали осврне на овај бизарни детаљ. Како год, филм и његови аутори су потпуно у тренду по свим ставкама.
Шта нас још чека у овом ускрснућу показаће време. А ускоро ћемо и сазнати да ли је прелазак у „трансрод“ имао утицај на нови „Матрикс“. Оно што је било раније, међутим, многи настоје да поставе у контекст који озбиљно превазилази добру филмску забаву и да идеји која стоји у центру трилогије „Матрикс“ посвети изузетно значајно место у историји дистопијских фантазија. Иако је у сва три дела трилогије „Матрикс“ пре свега био забавна акција за најширу публику, може се рећи и типичан биоскопски хит за згртање милиона, он је кроз ту доминантну своју црту и димензију успео да подметне, показало се, чак и визионарску идеју о свету који је у потпуности конзумиран и потчињен утицајем моћне вештачке интелигенције. А то је управо једна од главних тема-идеја данас. Посебно од појаве короне и страшних последица на свет у сваком његовом сегменту које су створиле реакције на ову болест. Није мало оних који пандемију сматрају више политичким средством-алатом за остваривање свакојаких агенди, а никако нису усамљени они који сматрају да конце нашег (само)уништења води подивљала и од човека коначно ослобођена вештачка интелигенција. Баш као и она из филмова „Матрикс“.
Тема, дакле, прве трилогије „Матрикса“ може да се сведе на питање да ли је наша цивилизација киднапована од вештачке интелигенције која зато сада бездушно и сурово, свакако за нас смртоносно, њоме руководи. Односно да ли сви ми увелико живимо у матриксу, а да то, као ни јунак филмова, Нео, док је био, као већина нас, само обичан човек, уопште не знамо нити можемо да знамо? И још – да ли је овај наш свет у међувремену разоткривен као виртуелна реалност успостављена од вештачке интелигенције? Мада, било би далеко занимљивије, па и политички и интелектуално провокативније, да нови додатак „Матрикс“ саги управо то доказује и још даље развија не у смислу прогнозе већ уверљивог доказа да је овај свет илузија. Није људима, наравно, био потребан „Матрикс“, ни браћа-сестре Вачовски, па ни последњих деценија, а још више година, најутицајнији, најпровокативнији и од „подземља“ најзанимљивији поджанр (прибежиште за „уврнуте“ и моћно маштом надарене залуђенике теорија завере), такозвани сајберпанк, да то сазнају. О свету као сну, дакле илузији, одавно су писали филозофи скептици. Као и, рецимо, и то веома занимљиво, шпански бестселер аутор Педро Калдерон. Ништа ново, дакле, мада „Матрикс“ не говори о сну већ о нама од више силе (вештачке интелигенције) наметнутој „нестварној стварности“ у којој се одвија живот који не можемо да преживимо. У коме смо постали сувишни, а то има најубедљивију копчу са оним што се одвија у овом нашем свету који већина сматра стварним, а који је постао толико нестваран да је надмашио и најбујнију машту теоретичара завере, СФ аутора и модерних филозофа који сматрају да смо протагонисти позоришта илузије.

Питања древне филозофије

Нови наставак „Матрикса“ могао би да донесе још занимљивије додатке у покушају да се прогнозира наша будућност под јармом вештачке интелигенције. Најпре јер је настао у време које је такво да једино објашњење да живимо у кошмарној илузији постаје прихватљиво и подношљиво, али и у времену у коме је технологија толико напредовала да је размак од осамнаест година између краја трилогије и отпочињања нове раван можда и читавом веку пре тога. Зашто постоји свет, зашто постоје људи, која је наша улога на свету – вечне су филозофске дилеме и енигме, још од родоначелника филозофије Талеса. Али из перспективе „Матрикса“ не да више није потребно него није ни могуће постављати ова миленијумима важна, заправо фундаментална филозофска питања. Јер ако је све заиста илузија Матрикса, и наш свет и наше постојање у њему, као и све оно што нас је чинило, постаје бесмислено. Да се овај мрачни нихилизам дистопијског света „Матрикса“ претвори у најпрофитабилнију употребну вредност, а и да се народ данашњи не мучи много са филозофским дилемама, постараће се, у то нема сумње, и овога пута паковање филма у коме ће све ово бити испоручено, а које ће се опет састојати од суманитих јурњава, кунг-фу окршаја, константног пуцања и бројних експлозија и рушења свега и свачега. Тако ће ускрсли „Матрикс“ наново осветлати образ најкомерцијалнијој филмској продукцији, као што је то учинила и трилогија пре њега, бавећи се светом сенки и илузија на интелектуално-субверзиван начин, у ритму сајберпанка, иако квазиинтелектуалан, али баш са таман толико „велике памети“ да се и неки много паметни међу нама не постиде што су га гледали и хвалили јер су у њему пронашли скривени доказ да нам је – одзвонило! „Трансматрикс“ усред ковид-матрикса, дакле, има прилику да разоткрије агенду вештачке интелигенције и њених савремених технолошких унапређења наших живота којима се илузорност овог света сасвим разголићује, а идеја да смо постали сувишни, заправо и опасни за опстанак чак и тако варљиве стварности, поставља се у први план.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *