СРБИЈА И БЕЛА КУГА – НАТАЛИТЕТ НА ИНФУЗИЈИ

Цео један век Србија кубури с наталитетом и својом демографском структуром. Најновије мере које држава предузима како би стала на пут депопулацији само су један, први корак, у тој тешкој и дуготрајној борби

Ако је судити по депопулационом процесу, Србија хрли ка правој демографској катастрофи, јер је већ дуже време прва земља на Балкану по стопи морталитета, а последња по стопи наталитета. Статистичари су утврдили да сваке године у Србији нестане један град, односно да се роди око 50.000 новорођенчади, а умре око 100.000 људи. „Бела куга“ не да куца на наша врата већ их је одавно отворила и ушла унутра и прети да нас у догледно време потпуно поништи и угаси. Број живорођене деце у једној години први пут у историји пао је испод 62.000.
Демографија је питање опстанка Србије и других земаља, а ускоро ће постати најважније политичко питање у региону, јер је наталитет ствар опстанка, рећи ће председник Србије Александар Вучић у септембру ове године, да би два месеца касније најавио целовиту и свеобухватну подршку политици рађања у Србији, истичући да све што радимо, све што градимо, нема никаквог смисла уколико не буде оних који све то могу да сачувају и унапреде у будућности.

УМИРУЋИ НАРОД И био је крајњи тренутак, ако се донекле није, можда, и окаснило, уз пословично питање зашто реагује тек сада, после скоро 12 година владавине. У сличном маниру би био и одговор – тек су се сада стекли услови, јер може да их прати и државна каса. Све до сада углавном су изношени депримирајући подаци и статистике, а мере за повећање наталитета су биле безначајне и симболичне. Тек да потврде сазнање о ужасавајућим подацима. А они нису од јуче.
Демографи не без разлога наводе анализе и податке немачког географа Алојза Фишера фон Егера о бројности балканских народа на почетку 20. века, према којим се долази до поузданог закључка да се до данас турски народ бројчано увећао за 400 одсто, албански за 700 одсто, румунски за 45 одсто, бугарски за 38 одсто, грчки за 35 одсто; а једини народ који се не увећава него умире су управо Срби.
Пандемија ковида 19 је значајно повећала смртност популације на Западном Балкану. У Србији је Републички завод за статистику почетком јула објавио процену броја становника за 2020, по коме је у тој години било 6.899.126 становника. Посматрано по полу, 51,3 посто чине жене (3.538.820), а 48,7 посто мушкарци (3.360.306). Настављен је тренд депопулације, што значи да је и стопа раста становништва, у односу на претходну годину, негативна и износи – 6,7 промила.
Поред тога, а према подацима УНДП Србије, око 51.000 углавном младих људи сваке године напусти ову земљу и по томе смо међу десет држава света чији се број становника најбрже смањује. Светска банка је изнела процену по којој ће Србија 2050. године имати 5,79 милиона становника, проналазећи узроке у перспективама на тржишту рада, планирању породице, образовном систему…

Стопа фертилитета (број живорођене деце по жени) у последњој претпандемијској години у Србији била је 1,5. Толико је било и у Северној Македонији, док је у Словенији била 1,6, Хрватској 1,47, а у БиХ свега 1,26. Једино је на Косову и Метохији остала изнад 2, али према објављеним упоредним подацима за период јануар–септембар 2019. и 2020. године и ту се примећује огромна несразмера.
Скоро права демографска пошаст захватила је српско село, јер је статистика утврдила да од 100 одсто села већ не постоји 72 посто, или да су у више од две трећине села огњишта угашена. Рецимо, у источној Србији има села у којима се већ деценијама није заљуљала колевка, нити зачуо бебин плач. Томе је умногоме допринела и политика после Другог светског рата, нарочито од 1948. године, када се наводно због совјетске опасности из пограничних регија Србије демонтирају индустријска постројења и селе у друге републике, чак у Словенију која индустрије није ни имала.
Наука је утврдила да чисто економски разлози ипак нису главни услов негативног наталитета. Постало је то, на неки начин, цивилизацијски проблем, јер је и даље у економски сиромашним заједницама наталитет у успону, док је у најразвијенијим земљама у драстичном опадању. Људи су искључиво усмерени на властите потребе, као циља у животу, а све друго је ван тог „реалног видокруга“, па и код просечног Србина данас. Рађање и подизање деце постаје све више жртва на коју су многи све мање спремни, а чија самообмана потискује историјско сећање по коме човек не живи само себе ради, већ и ради свог потомства, породице, народа и заједнице… Последице свих тих чињеница се и сада осећају.
Пре петнаестак година код нас се појавио предлог да се против пада наталитета може борити „бећарским порезом“ и ограничавањем права на абортус. Еминентни професор породичног права и „донкихотски“ борац против беле куге, покојни Марко Младеновић, написао је предлог закона о обнављању становништва и заштити деце, али је одмах наишао на оспоравање оних који сматрају да се против негативног наталитета не може борити „на силу“, разрезивањем пореза на нежење и ускраћивањем права на абортус, тим пре што подршку том предлогу дају нека удружења уз подршку СПЦ и српског Министарства за дијаспору.
Посланици нежење и неудате посланице тадашњег скупштинског сазива овај предлог су оценили као неозбиљан јер, између осталог, задире у људска права. Само су заборавили да у многим развијеним земљама Европе, у Немачкој пре свега, сви неожењени и неудати плаћају много већи порез него они који живе у брачној заједници који, успут, за свако дете добијају значајан дечји додатак.
С пандемијом вируса корона, многи су мислили да ће закључавање паровима оставити мало тога да раде сем да се размножавају, али их је чекало изненађење – уместо беби бума, дошло је до беби краха. Истраживање показује да САД пролазе кроз највећи пад наталитета у последњем веку, а у деловима Европе тај пад је још драстичнији. У исто време, истраживање планова плодности у Европи показало је да је 50 одсто људи у Немачкој и Француској који су планирали да имају децу 2020. године одлучило да то одложи. У Италији је 37 одсто њих рекло да је у потпуности одустало од те идеје.
[restrict] ПОРАЗНЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ Републички завод за статистику објавио је, на основу резултата пописа 2011, средњорочну пројекцију становништва Србије у наредних тридесет година. Резултати (без обзира на варијанту пројекције – ниска, средња, висока, константна, нултог миграционог салда) показују да ће у наведеном периоду становништво Републике Србије и даље бити изложено процесу демографског старења. Удео младих је низак и с тенденцијом даљег пада, док је удео старих висок и стално расте.
Пројекције показују да ће неминовно доћи до смањивања учешћа радно способног становништва (од 15 до 64 година) у укупној популацији, а пад би се кретао од 3 одсто до 8,2 одсто, зависно од варијанте. Пројекције становништва општина/градова 2011–2041. показују да је на крају пројекционог периода само у петини општина забележен популациони раст, при чему је већи број тих општина на територији Београда. С друге стране, у чак десет општина би се број становника смањио за више од 50 одсто, а изразит депопулациони тренд бележе неразвијене општине Црна Трава, Бабушница и Гаџин Хан.
Резултати пројекција становништва указују да је одлука државе да предузме одлучне акције, кроз добро организовану и осмишљену популациону политику, једина реална основа за очекивање да пројекциона варијанта високог фертилитета буде остварена.
Да би то и остварила, Србија је 2020. године основала Министарство за бригу о породици и демографију, а ресорни министар постао је Ратко Дмитровић, за кога је демографски проблем постао питање свести и промењеног система вредности у којем, како је рекао, деца нису више највеће богатство. Он је поновио да породица мора остати основна ћелија друштва и да је демографија проблем с којим се суочавају све европске земље. „У Србији је након 56 година број становника пао испод седам милиона. Стопа родности у целој Европи не прелази ниво просте репродукције од 2,1. У Србији, та стопа је 1,5. Обилазећи Србију, видећемо решавањем ког конкретног проблема, у одређеној локалној средини, можемо брже да решимо и демографски проблем“, рекао је Дмитровић.
„Имајући у виду да полако нестајемо као нација, да нас је све мање, да подаци говоре да је стопа родности у нашој земљи тек нешто више од 1,5, а потребно нам је за просту репродукцију 2,15 и то је веома сложен проблем. Без обзира на то што је усвојен буџет у Народној скупштини Србије, желим да кажем да ћемо ми од 1. јануара за свако прворођено дете, уместо досадашњих 100.000 динара, одмах уплаћивати 300.000 динара“, рекао је Вучић на конференцији за медије, приликом представљања нових демографских мера. Свестан је, каже, да тај новац неће решити све проблеме, па најављује да ће бити комбинован с другим мерама. Председник је рекао и да ће бити значајног увећања новца посебно за рађање другог детета, јер сматра да је друго дете „нека врста прекретнице“.
У поређењу с другим нацијама, изгубимо читаву генерацију, јер данас мајке рађају прво дете просечно у 30. години, изјавио је Вучић, па најавио да ће мотивисати студенте да не беже од рађања. „За студенте доносимо меру да уколико девојка затрудни и роди дете, за њу не важе испитни рокови, исто тако и мушкарца, оца, који је студент. Одредићемо рокове да обичне факултете морају да заврше до 26. године живота а медицински до 28. године. Тиме добијамо да не морају да паузирају због рођења детета и пропуштају испитне рокове, већ ће моћи увек да полажу без додатних трошкова и обнове године“, појаснио је Вучић.
Најавио је и да ће држава бесповратно давати учешће за станове младим брачним паровима, а својина ће се водити на мајку. Овом мером каже да желе да мотивишу младе људе да раније изађу из родитељских кућа и станова.
За друго дете родитељски додатак износи 240.000 динара и исплаћује се у 24 једнаке месечне рате – једна рата износи 10.000 динара. Родитељски додатак за треће дете у породици износи 1.440.000 динара и његова исплата иде у 120 једнаких месечних рата – једна рата износи 12.000 динара. Додатак за четврто дете износи 2.160.000 динара и он се такође, као и за треће, дели на 120 једнаких месечних рата – једна рата износи 18.000 динара. У родитељски додатак улази и паушал за набавку опреме за дете који се исплаћује заједно с родитељским додатком за прво дете, као и с првом ратом за друго, треће и четврто дете и његова висина је 5.000 динара. Вучић је указао да само мера повећања помоћи за прворођено дете кошта државу 5,7 милијарди динара, односно 50 милион евра на годишњем нивоу.
Општине и градови по Србији додатно су подстакли родитељство дајући помоћ за друго и свако наредно дете паровима с децом. Град Београд определио је значајна средства за рођење сваког детета, како првог, тако и другог и трећег (за прво 10.000 динара једнократно; за другорођено дете 10.000 динара; за трећерођено 30.000 динара; за близанце по 25.000 динара; незапосленој породиљи 30.000 динара), као и за рођење близанаца, навела је градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић.
На практичном примеру то изгледа овако: Породиља која роди треће дете добија од града 40.000 динара једнократно, а за родитељски додатак добија 1.532.346,25 динара (месечно по 12.769,55 динара наредних 10 година), што укупно износи 1.572.346,25 динара. Ако је у питању треће дете, а при томе је и незапослена породиља с примањима испод 10.000 динара по члану породице месечно, добија од града 70.000 динара једнократно, а за родитељски додатак добија 1.532.346,25 динара (месечно по 12.769,55 динара наредних 10 година) – све укупно износи 1.602.346,25 динара, додала је секретарка. Такође, још један вид материјалне подршке породицама с децом јесте дечји додатак и може се остварити за прво, друго, треће и четврто дете по реду рођења у породици.
Изузетно, ако мајка која има троје деце у следећем порођају роди двоје или више деце, оствариће право на дечји додатак и за свако рођено дете у том порођају, а на основу посебног решења министарства надлежног за финансијску подршку породици с децом… Слично су поступили и други градови.
Ове демографске мере ће свакако представљати олакшице за родитеље, али је још увек потребно много ствари урадити како би се побољшала демографска слика у Србији. Пре свега, стварање општег амбијента у којем су породица и деца приоритет, а не нужно зло, као сада. У супротном, нема нам спаса.

[/restrict]

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

Ода смрти или химна животу?

Друго-србијански јахачи апокалипсе против последње шансе за опстанак српског народа Сви смо свесни трагичне демографске ситуације у којој се наша нација налази. Стигли смо до тога да нас годишње умре 35 хиљада више него што …