СРБИЈА И БЕЛА КУГА – НАТАЛИТЕТ НА ИНФУЗИЈИ

Цео један век Србија кубури с наталитетом и својом демографском структуром. Најновије мере које држава предузима како би стала на пут депопулацији само су један, први корак, у тој тешкој и дуготрајној борби

Ако је судити по депопулационом процесу, Србија хрли ка правој демографској катастрофи, јер је већ дуже време прва земља на Балкану по стопи морталитета, а последња по стопи наталитета. Статистичари су утврдили да сваке године у Србији нестане један град, односно да се роди око 50.000 новорођенчади, а умре око 100.000 људи. „Бела куга“ не да куца на наша врата већ их је одавно отворила и ушла унутра и прети да нас у догледно време потпуно поништи и угаси. Број живорођене деце у једној години први пут у историји пао је испод 62.000.
Демографија је питање опстанка Србије и других земаља, а ускоро ће постати најважније политичко питање у региону, јер је наталитет ствар опстанка, рећи ће председник Србије Александар Вучић у септембру ове године, да би два месеца касније најавио целовиту и свеобухватну подршку политици рађања у Србији, истичући да све што радимо, све што градимо, нема никаквог смисла уколико не буде оних који све то могу да сачувају и унапреде у будућности.

УМИРУЋИ НАРОД И био је крајњи тренутак, ако се донекле није, можда, и окаснило, уз пословично питање зашто реагује тек сада, после скоро 12 година владавине. У сличном маниру би био и одговор – тек су се сада стекли услови, јер може да их прати и државна каса. Све до сада углавном су изношени депримирајући подаци и статистике, а мере за повећање наталитета су биле безначајне и симболичне. Тек да потврде сазнање о ужасавајућим подацима. А они нису од јуче.
Демографи не без разлога наводе анализе и податке немачког географа Алојза Фишера фон Егера о бројности балканских народа на почетку 20. века, према којим се долази до поузданог закључка да се до данас турски народ бројчано увећао за 400 одсто, албански за 700 одсто, румунски за 45 одсто, бугарски за 38 одсто, грчки за 35 одсто; а једини народ који се не увећава него умире су управо Срби.
Пандемија ковида 19 је значајно повећала смртност популације на Западном Балкану. У Србији је Републички завод за статистику почетком јула објавио процену броја становника за 2020, по коме је у тој години било 6.899.126 становника. Посматрано по полу, 51,3 посто чине жене (3.538.820), а 48,7 посто мушкарци (3.360.306). Настављен је тренд депопулације, што значи да је и стопа раста становништва, у односу на претходну годину, негативна и износи – 6,7 промила.
Поред тога, а према подацима УНДП Србије, око 51.000 углавном младих људи сваке године напусти ову земљу и по томе смо међу десет држава света чији се број становника најбрже смањује. Светска банка је изнела процену по којој ће Србија 2050. године имати 5,79 милиона становника, проналазећи узроке у перспективама на тржишту рада, планирању породице, образовном систему…

Стопа фертилитета (број живорођене деце по жени) у последњој претпандемијској години у Србији била је 1,5. Толико је било и у Северној Македонији, док је у Словенији била 1,6, Хрватској 1,47, а у БиХ свега 1,26. Једино је на Косову и Метохији остала изнад 2, али према објављеним упоредним подацима за период јануар–септембар 2019. и 2020. године и ту се примећује огромна несразмера.
Скоро права демографска пошаст захватила је српско село, јер је статистика утврдила да од 100 одсто села већ не постоји 72 посто, или да су у више од две трећине села огњишта угашена. Рецимо, у источној Србији има села у којима се већ деценијама није заљуљала колевка, нити зачуо бебин плач. Томе је умногоме допринела и политика после Другог светског рата, нарочито од 1948. године, када се наводно због совјетске опасности из пограничних регија Србије демонтирају индустријска постројења и селе у друге републике, чак у Словенију која индустрије није ни имала.
Наука је утврдила да чисто економски разлози ипак нису главни услов негативног наталитета. Постало је то, на неки начин, цивилизацијски проблем, јер је и даље у економски сиромашним заједницама наталитет у успону, док је у најразвијенијим земљама у драстичном опадању. Људи су искључиво усмерени на властите потребе, као циља у животу, а све друго је ван тог „реалног видокруга“, па и код просечног Србина данас. Рађање и подизање деце постаје све више жртва на коју су многи све мање спремни, а чија самообмана потискује историјско сећање по коме човек не живи само себе ради, већ и ради свог потомства, породице, народа и заједнице… Последице свих тих чињеница се и сада осећају.
Пре петнаестак година код нас се појавио предлог да се против пада наталитета може борити „бећарским порезом“ и ограничавањем права на абортус. Еминентни професор породичног права и „донкихотски“ борац против беле куге, покојни Марко Младеновић, написао је предлог закона о обнављању становништва и заштити деце, али је одмах наишао на оспоравање оних који сматрају да се против негативног наталитета не може борити „на силу“, разрезивањем пореза на нежење и ускраћивањем права на абортус, тим пре што подршку том предлогу дају нека удружења уз подршку СПЦ и српског Министарства за дијаспору.
Посланици нежење и неудате посланице тадашњег скупштинског сазива овај предлог су оценили као неозбиљан јер, између осталог, задире у људска права. Само су заборавили да у многим развијеним земљама Европе, у Немачкој пре свега, сви неожењени и неудати плаћају много већи порез него они који живе у брачној заједници који, успут, за свако дете добијају значајан дечји додатак.
С пандемијом вируса корона, многи су мислили да ће закључавање паровима оставити мало тога да раде сем да се размножавају, али их је чекало изненађење – уместо беби бума, дошло је до беби краха. Истраживање показује да САД пролазе кроз највећи пад наталитета у последњем веку, а у деловима Европе тај пад је још драстичнији. У исто време, истраживање планова плодности у Европи показало је да је 50 одсто људи у Немачкој и Француској који су планирали да имају децу 2020. године одлучило да то одложи. У Италији је 37 одсто њих рекло да је у потпуности одустало од те идеје.
- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

Ода смрти или химна животу?

Друго-србијански јахачи апокалипсе против последње шансе за опстанак српског народа Сви смо свесни трагичне демографске ситуације у којој се наша нација налази. Стигли смо до тога да нас годишње умре 35 хиљада више него што …

 


4 коментара

  1. Tоплица

    Честитке аутору на бројним темама које је обрађивао у задњим бројевима Печата, са напоменом да је ова за сваког патриоту најважнија.. Но да ли и сада, кад је враг увелико однео шалу, сагледавамо проблем исправно, или бар довољно исправно ? Рецимо, видимо да нам је новац најважнији фактор исправљања ситуације. Наравно да је важан. Незаобилазан, али погледајмо нашу политику у изградњи станова. За оне слојеве који треба да су главни носиоци репродукције, а то су радници, редак је случај да је неко саградио неки трособни стан. У двособном није могуће рађати више од једног детета ! Храна и облачење мањи су проблем ! Има ли се ово у виду ? Зар не би било добро да се за оне који већ имају једно дете, планира проширење стамбеног простора ? Ма колико то коштало !
    А сад да се мало вајкамо о невољи која нас мучи. Ми се и сада курчимо чртвама у свим ратовима током прошлог века. Као, други около нису нам ни близу, нису јунаци као ми. А управо ту је узрок онога што нас сада сналази ! Гумиљов кога је ту негде, не одвише успешно спомињао Пророковић, експлиците је утврдио да нација у ратовима губи најпасионарнији део популације. То су увек они момци који енергију поседују до мере да су готови да за идеју или домовину жртвују живот. Ако тај део омладине не остави порода, тада долази до слома коефициента пасионарности у народу. Пошто се енергија преноси са оца на сина, онда је јасно зашто се нове генерације рађају овакве какви смо ми данас. Уосталом просто поређење; кренемо ли у једну квалитетну шуму да сечемо најбоље изданке, за кратко време шта ће тамо остати ? При чему, шума ће се обновити, као у легендарној песми Нине Спирове “Зајди, зајди”. Кад ово имамо у виду, а знајући да се енергија не обнавља тек тако, тек тада треба да се забринемо ! Јер добро знамо да и они које сада због свакојаке стимулације родимо – неће бити пасионарији . . . Тужно

    2
    1
  2. Лепо је, врло лепо што је држава одлучила да мало више одрши кесу у сврху подстицања наталитета. Међутим, грдно се вара ако мисли да је, нека сума, распоређена на 10 или 24 месеца, довољна за то. Наравно да није. Тоје тек једна ситница! Проблем је много комплекснији, усто и запуштен.

    1. Гашење многих фабрика, губитком радних места, повећањем незапослености, и следствене несигурности голог опстанка, резултирало је масовним одласком из земље свих радно способних људи, посебно младих, који ће, негд,е рађати децу, али не у земљи Србији:

    2. Потпуним занемаривањем села и пољопривреде одсекли смо грану на којој смо седели, јер ми смо били претежно пољопривредна земља која је требало таква и да остане, укључујући специфичан морал и позитивне особине српског села. Продајом земље странцима и предвиђеним отимањем, путем замишљеног закона о експропријацији (као у доба најцрњег насиља комуниста), пуцали смо себи у обе ноге, тј. остаћемо и без оно мало људи који желе да се и даље баве пољопривредом;

    3. Веома агресивном индоктринацијом преко изузетно лоших филмова и других пропагандних средстава, преко давања лажне слике благостања у царсву искључиво новца и лагодног живота који он пружа, генерације младих изгубиле су из вида приоритете свог живота, међу којима је формирање породице био међу обавезним. Колико само има неудатих и неожењених! А тек деца која су постала само мука и жртвовање личне удобности! Држава је допустила сваки могући лош утицај на породичне вредности;

    4. Држава је омогућила и пропагирање стерилних педерских односа као веома пожељних – још један атак на традиционалну породицу, а без икакве потребе и везе са наводним циљевима ЛГБТ популације:

    5. Разглабањем на тему родова, 1.и 2. родитеља, тј. систематским урушавањем породице, потурањем кукавичијег јајета болесних страних “модерних” и “напредних” схватања у сфери породичних односа чак и путем скаредних цртаћа намењених деци предшколског узраста, посејали смо све ово што сада жањемо што ћемо и даље жети, без обзира на све палијативне мере;

    6. Ствари за децу су веома скупе. Много лепо би било да се држава одрекне дела пореза на дечју храну и одећу, а да свој новац намакне прогресивним опорезивањем најбогатијих као и шунда који нам се подсмева са екрана , са страница штампе, издавачких кућа, галерија… дакако, оцењивачи морају да буду компетентни, а ми имамо свуда квалитетних људи, па ипак, коло воде медиокритети;

    Итд, итд; списак би могао да буде много дужи.

    Зато, државо, не пренемажи се и почни да решаваш проблем свеобухватно, у свим сферама живота, с надом да ће, једном,у будућности, доћи бар до просте репродукције стаановништва. Без таквих, широко замишљених мера, не надај се апсолутно ничему. На велику и преболну жалост оних којима су Србија и српски народ стварно на срцу.

    6. Посебно законским актима којима је урушен ауторитет родитеља толико да више није могуће васпитавати сопствену децу у традиционалном моралу, у страху од санкција,тужби сопствене деце и пред могућношћу њиховог одузимања . Ко је толико храбар да у
    5.

  3. unutrašnji dijalog, glas naroda

    Demografska politika protiv bele kuge

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u septembru-novembru ove godine najavio celovitu i sveobuhvatnu podršku demografskoj politici radjanja u Srbiji – protiv bele kuge. Takodje je i 2018 godine inicirao formiranje Demografskog Saveta za finansijski podsticaj radjanja (predsednik Saveta Vučić po zvaničnim i medijskim izveštaima). Doneto je Rešenje: … za treće dete dečji dodatak 12.000 dinara na 10 godina, za četvrto 18.000, i za peto dete 18.000 hiljada dinara. Takvo rešenje ide u prilog nacionalnim manjinama (albanskim muslimanima, bošnjačkim, Romima sa nadprosečnim i velikim natalitetom – a kod srpskog naroda vlada bela kuga. Takva politika finansijskog podsticaja radjanja – “po broju dece”, a NE “po bračnom paru” je takmičarskog karaktera, neadekvatna i neramnopravna za Srbe-srpski narod koji intenzivirano prihvata modernističku-zapadnu kulturu, standarde, tradiciju hrišćana 1-2 dece, udaljava se od svog nacionalnog, verskog, duhovnog identiteta, a takav odnos stvara katastrofalne posledice, kao na Kosovu i Metohiji.
    Sledi nastavak… (Predlog za Rešenje na ramnopravnoj osnovi:)

  4. unutrašnji dijalog, glas naroda

    Finansijski podsticaj nataliteta protiv bele kuge

    PREDLOG za rešenje:
    1. Srbija treba da primeni “sistemsko” demografsko rešenje – PO BRAČNOM PARU (to je ramnopravnost) – a NE po broju dece – za finansijski podsticaj radjanja za sve registrovane bračne parove, za celu Srbiju, bez obzira na nacionalnost, veru i kulturu (Srbi, Albanci-Šiptari, Romi i ostale nacionalnosti);
    2. Stimulativna osnova da bude limitiran “dečji dodatak” do dvoje dece za održavanje prirodnog nataliteta, civilizovanog evropskog standarda, ništa više ništa manje. Na primer, kada bračni par dobije prvo dete sleduje mu, recimo 7.000 hiljada dinara d.d., kada dobije i drugo dete plus 7.000 din = 14.000 hiljada – to je limit (ništa više-ništa manje), bez obzira na broj dece u budućem periodu).

    3. Nezavisno od sistemskog demografskog rešenja za Srbiju, Srbi-srpski narod u saradnji-koordinaciji sa Srpskom Pravoslavnm Crkvom i Srpskom dijasporom – da formoraju interni “Demografski SRPSKI FOND” za finansijski podsticaj radjanja protiv bele kuge srba-srpskog naroda: da se za svako rodjeno srpsko dete obezbedi dodatan dečji dodatak i pomoć u drugim potrebama. To će za Srbe da predstavlja veliki stimulans i sigurnost da iza njih stoji srpska država i SP Crkva sa Dijasporom, dok se ne uspostavi ramnoteža u natalitetima.
    4. Nacionalne zajednice (Šiptari-Albanci, Romi, Bošnjaci i ostali) mogu da formiraju svoje FONDOVE ako hoće veliki natalitet, niko im neće braniti.

    OBRAZLOŽENJE Nije jasno zašto do danas politička struktura Srbije “ćuti” o demografskim kriterijumima za održavanje nataliteta, kroz dečji dodatak, koji se sprovodio u Titovo vreme do devedesetih godina koji je bio neadekvatan suštinskom problemu (kaao i današnja demografska politika) – da se eliminiše bela kuga kod Srba i gde je ima? KRITERIJUM JE BIO, koliko znam, Republički prosek plate podeljen sa brojem članova porodice (što više dece – manji prosek plate, što manje dece – visok prosek plate). Na taj način, na primer Albanci su sa 4-5-7-8- dece uvek ispunjavali kriterijum i dobijale velike iznose dečjeg dodatka (Tito bio kum desetom detetu). A Srbi sa jedno-dvoje dece velikom većinom nisu ispunjavali kriterijum za dečji dodatak.

    Zato ja logično kažem, potrebno je hitno demografsko rešenje PO BRAČNOM PARU – a NE po broju dece: svaki bračni par: srpski, albanski, romski… da dobije isti iznos limitiranog dečjeg dodatka za 1-2 dece, ništa više. Smatram da je
    UNIVERZALNI KRITERIJUM finansijskog podsticaja radjanja “PO BRAČNOM PARU – a Ne po broju dece ” = potpuna ramnopravnost za sve nacije inarodnosti, u skladu sa medjunarodnom konvencijom OUN o principima paritete i reciprocitete u medjunacionalnim i medjudržavnim odnosima (na koje se Srbija nikada nije pridržavala (Albanci na KiM imali državu u državi, a naše manjine u Albaniji ništa).

    Takodje, naši se pozivaju na pozitivne demografske mere u Francuskoj, Nemačkoj koje postepeno gube nacionalni identitet islamizacijom i afrikanizacijom (Nemačka primila 1,5 miliona migranata).
    Zašto nisu za primer kineske demografske mere koje su tri decenije ograničavale natalitet na jedno dete po bračnom paru u Kini – ko je imao više dece plaćao je porez državi? Skoro su te kineske mere ukinute-promenjene na dvoje dece po porodici (verovatno zbog širenje islama na kineski prostor). Moguć nastavak. Hvala na prostoru.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *