„СПОРАЗУМ О ПАНДЕМИЈИ“ КАО СОЦИЈАЛНА РЕВОЛУЦИЈА С НЕСАГЛЕДИВИМ ПОСЛЕДИЦАМА

Милитаризација медицине, перманентна револуција и (нео)троцкизам

Ако се „споразум о пандемији“ усвоји у форми коју предлаже СЗО, односно ако добије статус међународног уговора, онда ће и СЗО и велике фармацеутске корпорације које стоје иза ње имати право да прогласе режим глобалне пандемије, при чему се дословно укидају сва људска права, а невладине организације добијају једнака права с државним органима, с тим што су у надлежности СЗО, а државе немају право да их ометају у раду

У Женеви је 1. децембра 2021. завршена друга ванредна седница Светске здравствене организације (СЗО), на којој је одлучено да почну преговори „о међународном уговору о превенцији и контроли пандемија“.
Будући документ се зове „Споразум о пандемији“, а заснован је на „Водичу за пандемију“ усвојеном 22. септембра и „Извештају СЗО о пандемији“ од 23. новембра 2021. године. Ови документи претпостављају: право СЗО да најави почетак следеће „пандемије“, укидање владавине људских права током „пандемије“, радикална ограничења синдикалних права, оснаживање невладиних организација (НВО) да учествују на равноправној основи са државама у успостављању међународних закона, те обавезу (!) држава да затраже спољну помоћ ако не могу саме да се изборе са „пандемијом“. Према овим документима, дакле, СЗО намерава да добије право да проглашава „пандемијске режиме“ у конкретним националним државама.

За припрему и усаглашавање нацрта „Споразума о пандемији“, СЗО планира да створи међувладино преговарачко тело (МПТ) и сазове први састанак најкасније до 1. марта 2022. године. Радни нацрт документа мора бити достављен за другу седницу МПТ најкасније до 1. августа 2022. године. Према Ројтерсу, Споразум о пандемији биће готов у мају 2024.
Другим речима, ако се „споразум о пандемији“ усвоји у форми коју предлаже СЗО, односно добије статус међународног уговора, онда ће и СЗО и велике фармацеутске корпорације које стоје иза њега имати право да прогласе режим глобалне пандемије, при чему се буквално укидају сва људска права, а невладине организације добијају иста права са државним органима, с тим што су у надлежности СЗО, а држава нема право да их омета у раду.
„Споразум о пандемији“, ако буде усвојен, заправо је својеврсна социјална револуција са несагледивим последицама. Истовремено, када се сагледа ко све од утицајних политичара стоји иза овога схвата се да се ради о добро организованој акцији.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Крај у наредном броју


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *