СКИДАЊЕ БОСАНСКИХ ЛАНАЦА

Владајућа већина у Народној скупштини РС, без подршке посланика опозиције који су пре гласања напустили седницу, усвојила је закључке о преносу надлежности у областима индиректног опорезивања, правосуђа, те одбране и безбедности

Потврдиле су се претпоставке да ће једна од важних адреса на коју ће се, пре одржавања ванредне седнице Народне скупштине РС запутити Милорад Додик, бити Москва, где је госта из Бањалуке 2. децембра примио Владимир Путин.

ЛИЦЕ У ЛИЦЕ Пошто с овог важног састанка председника Русије и српског члана Председништва БиХ нису објављене фотографије и снимци, опозиционари из мањег ентитета дејтонске творевине (попут економисткиње и бивше министарке финансија у Влади Републике Српске Светлане Ценић) пожурили су да закључе како „разговори уопште нису одржани“. Демантовао их је већ наредног дана прес-секретар председника Русије Дмитриј Песков, потврдивши да се „лидер Републике Српске састао са Путином лице у лице“. Кратко је окарактерисао разговоре вођене у Кремљу као „корисну и детаљну дискусију“, али и објаснио зашто одмах није издато саопштење о овом састанку.
„Били смо у журби. Јучерашњи главни догађај који је председник одржао била је конференција о Кузбасу (посвећена ситуацији у руским рудницима угља), али то наравно нимало не умањује значај састанка који је Путин имао с Додиком“, нагласио је Песков.
О садржини вођених разговора смо далеко више могли да сазнамо од Милорада Додика. Он није скривао задовољство оним што му је током једносатне размене мишљења – у оквиру које су, поред актуелних политичких тема, разматрана и питања економске и културне сарадње – саопштио први човек Руске Федерације.

Српској остаје иста цена гаса до маја 2022

Милорад Додик је приликом посете Русији с Владимиром Путином, поред политичких тема, разговарао и о економским питањима. Касније се састао и са шефом „Газпрома“ Алексејом Милером и на тим састанцима је договорено да цена гаса за потрошаче у Српској остане иста до 31. маја наредне године, када ће бити вођени нови разговори о овој теми. Додик је изразио задовољство што је у ситуацији кад је цена гаса на светском тржишту знатно виша, уговорен овај повољни аранжман, а после разговора с Милером је саопштио и да „ништа не може зауставити изградњу гасовода од Раче до Бањалуке“.

ПИТАЊЕ ВОЈСКЕ Путин га је – како је Додик касније предочио јавности – обавестио да његова земља не „жели да се меша у унутрашња питања БиХ и да није ни за какав авантуризам“, већ да сматра да „проблеме треба да решавају домаћи актери“. У складу с тим, домаћин је поновио принципијелну подршку Москве „Уставу БиХ и дејтонском споразуму“, на чијем „слову“ инсистира и Република Српска. Такође је потврдио и да ће Русија и даље бити против именовања Кристијана Шмита за високог представника у Савету безбедности УН.
„Путин је изнео свој став везан за Дејтонски споразум. Русија има низ примедби на непоштовање овог споразума и ставиће то питање на дневни ред Савета безбедности УН… Путин примарно жели мир, као и да се поштују међународно право и Дејтонски споразум“, нагласио је Додик.
Владимир Владимирович се током дијалога вођеног у Кремљу интересовао за надлежности које жели да врати Република Српска, а највише га је – како истиче српски члан Председништва БиХ – занимало питање војске. Тачније, да ли је оно што планира да учини мањи ентитет БиХ у складу с Уставом Босне и Херцеговине. После добијених објашњења рекао је свом саговорнику да „нико нормалан не би могао да спречи Републику Српску у њеним уставним правима“, али је исто тако скренуо пажњу Додику да руководство РС треба да „ради само оно што је у складу с Уставом БиХ“.

[restrict]

ДЕЈТОН 2 Јасно је да доследно залагање Москве за поштовање дејтонског устава БиХ и њено инсистирање на томе да проблеме ове државе треба да решавају искључиво њени народи, представља охрабрење за руководство Републике Српске пред нова искушења која га очекују у наметнутом одмеравању снага с Бошњацима и њиховим западним покровитељима. А да ти фактори отворено желе ревизију Дејтона и нестанак мрске им српске државне творевине западно од Дрине, показују најновије претње и захтеви упућени из Сарајева и Лондона.
Тако је потпредседник СДА Сафет Софтић, с трибине ове странке одржане у граду на Миљацки, запретио како ће, „уколико Додик настави са оваквом политиком, Република Српска врло вероватно нестати“. Није, додуше прецизирао да ли ће се до тог, њему несумњиво драгог циља, стићи политичким или војним средствима (чију употребу Бакир Изетбеговић и његови сарадници у последње време тако често најављују), али су га, верујемо, у изношењу овако претећих ставова охрабриле поруке упућене из некадашње империје у којој „сунце никад није залазило“.
Премијер Борис Џонсон одлучио је да Велика Британија има свог специјалног изасланика за Западни Балкан, а тај деликатни посао је поверио сер Стјуарту Пичу, искусном ваздухопловном обавештајцу и доскорашњем председавајућем Војном комитету НАТО-а. Пич је војну каријеру између осталог градио – на шта је ових дана подсетио управо Милорад Додик – командујући операцијама Северноатлантског пакта у којима су бомбардоване Република Српска (1995) и Србија (1999), док ће му сада, како је најављено, један од важнијих „дипломатских задатака“ бити сарадња с Кристијаном Шмитом кога Уједињено Краљевство безрезервно подржава у „пословима“ високог представника у Сарајеву.
Сер Стјуарт Пич ће, координирајући активности с гаулајтером из Баварске, Американцима Габријелом Ескобаром и Метјуом Палмером, те изасланицима Европске уније, настојати да докаже да и постбрегзитовска Британија може да допринесе постизању жељеног циља Запада у некадашњој централној југословенској републици.
А о кавом се циљу заправо ради може се закључити на основу предлога посланика Конзервативне странке Боба Стјуарта (чију су „идеју“ подржали његов партијски колега Бернард Џенкин и лабуриста Тони Лојд) да се организује Дејтон 2, те хитно пошаљу додатне трупе Њеног величанства у БиХ. Нови Дејтон требало би да стави тачку на постојање неприхватљиве државне творевине Срба у БиХ и трансформише земљу у унитарну грађанску државу по мери њеног најбројнијег народа, као и западних старатеља Бошњака.

ВЕЛИКОДУШНА ПОНУДА КРИСТИЈАНА ШМИТА Већ спомињани немачки грађанин Кристијан Шмит се уживео у улогу високог представника, па је у писму упућеном посланицима Парламента БиХ од њих затражио да „усвоје закон о забрани негирања геноцида и говора мржње“, после чега би он „великодушно“ повукао декрет Валентина Инцка. Овиме је само потврђено да Баварац наставља антисрпски курс свог аустријског претходника, иако се, за разлику од њега, суочава с озбиљним проблемом – недостатком легалитета.
То је потврдио и безуспешан покушај представника ОХР-а да 10. децембра присуствују посебној седници Народне скупштине РС. На писмо извесне госпође Марије Берец која је – представивши се као заменик високог представника – поново захтевала да се Шмитовим сарадницима омогући долазак на седницу, потпредседник Парламента из Бањалуке Денис Шулић је путем твитера одговорио следећим речима: „Госпођо, чији сте ви заменик? Одлука остаје непромењена. Срдачан поздрав.“

Ескобар безуспешно врбовао Цвијановићеву

Специјалном америчком изасланику за Западни Балкан Габријелу Ескобару очигледно није довољно што је притиском на лидере опозиције успео да разбије јединство политичких странака Српске већ настоји да сруши Милорада Додика тако што ће, понудама и обећањима, за курс Вашингтона придобити и најближе сараднике српског члана Председништва БиХ.
Додик је саопштио јавности да му је председница РС Жељка Цвијановић испричала како ју је током њеног недавног боравка у САД управо Ескобар (а не, како су неки медији тврдили, Ричард Гренел) упорно али безуспешно убеђивао да прихвати да буде председник СНСД-а. Да је пристала, Американци би јој сигурно помогли да покуша да преузме кормило највеће странке РС, али би цена за то била издаја интереса Републике Српске.

ДЕКЛАРАЦИЈА О УСТАВНИМ ПРИНЦИПИМА И поред свих притисака, претњи, те одсуства подршке опозиције, посланици владајућег блока су на дуго најављиваној седници Народне скупштине РС у Бањалуци усвојили Декларацију о уставним принципима, као и закључке у вези с информацијама о преносу надлежности у областима индиректног опорезивања, правосуђа, те одбране и безбедности. Овим закључцима је повучена раније дана сагласност Скупштине на пренос надлежности из споменутих области и задужена Влада РС да у року од шест месеци упути на разматрање и усвајање парламенту у Бањалуци законе о порезу на додатну вредност и акцизама РС, Високом судском и тужилачком савету Републике Српске, као и из области одбране и безбедности. Предвиђено је да ће досадашњи закони који су ове ствари регулисали на нивоу БиХ престати да важе дан након што у Народној скупштини РС буду усвојена најављена нова законска решења мањег ентитета Босне и Херцеговине.
Усвајањем Декларације о уставним принципима започет је процес доношења новог устава Републике Српске (чији текст влада треба да припреми у координацији с председницом РС), за који је предвиђено да ступи на снагу након што га грађани потврде на референдуму. Њиме ће бити потврђене све досадашње, дејтонске уставне надлежности Српске, осим оних које по документу усвојеном у америчкој војној бази припадају БиХ.

(НЕ)ПОГОДАН ТРЕНУТАК Одлуке са Скупштине одржане 10. децембра – које су неки, с правом или не, назвали историјском – почетак су дуготрајног процеса. У коме, како истиче Додик, „Српска неће увек добити оно што жели, што, међутим, не значи да треба одустати“. Додик је потврдио спремност да се у наредних шест месеци покуша постићи договор о смањену Оружаних снага БиХ, али је и најавио одговор Бањалуке за случај (готово извесни) да Уставни суд БиХ оспори закључке Скупштине РС о преносу надлежности. Конкретно, доношење закона којим пресуде овог антисрпског „уставног трибунала“ неће више важити на територији РС.
Нажалост, скупштинско заседање одржано у граду на Врбасу потврдило је постојање огромног јаза између владајућег блока и прозападне опозиције. Чији посланици не само да нису подржали предлоге већине већ су и пре краја седнице (као и приликом непотврђивања Додиковог вета у овом парламенту) напустили скупштинске клупе (осим двојице посланика СДС-а) како не би учествовали у гласању.
Претходно су, настојећи да створе о себи слику као о „одговорним патриотама“ које такође прижељкују враћање надлежности, истицали како „за тако нешто сада није погодан тренутак“. Али и плашили јавност перспективама санкција и рата.
Председник СДС-а Мирко Шаровић је, објашњавајући разлоге због којих његова странка не може да пратити власт „на опасном путу“, обзнанио како Српска, „подељена, са разочараним борцима, равнодушним народом и мало пријатеља, нема снаге да изнесе овај подухват“. У сличном тону говорио је и лидер ПДП-а Бранислав Бореновић, који је оптужио владајућу коалицију да „оваквим иницијативама производи страхове, тензије и сукобе“, те оценио да се „ради о опасном блефу који РС може много да кошта“.
Овакве тврдње нису могле да прођу без одговора најутицајнијег политичара РС, који је поручио Шаровићу да „Српска има снаге, али и пријатеље“.
„Ко је Шаровић да о томе говори? Није тачно да Српска нема снаге. Има снаге! Није тачно да није све договорено између нас и неких наших пријатеља. За то постоји подршка, о томе се не прича. Довољно сам и даље самоуверен у ономе што радимо“, нагласио је Додик.
Логично, усвојени закључци Народне скупштине РС изазвали су брзу негативну реакцију у Сарајеву. Странка демократске акције затражила је од такозваног високог представника да поништи закључке парламента из Бањалуке (с образложењем да немају снагу закона, па зато не могу бити оспорени пред Уставним судом БиХ), док су Шефик Џаферовић и Жељко Комшић упутили захтев тужилаштву БиХ да покрене кривични поступак против Додика, али и посланика Народне скупштине РС. У наредним данима треба очекивати и конкретне потезе оних „пријатеља Босне“ у чије планове се никако не уклапа инсистирање Републике Српске на поштовању слова Дејтонског устава БиХ.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *