Путин нуди Европи нови споразум о безбедности

Ако се и сви западни експерти слажу да је Украјина кључна за руску безбедност, из ког разлога ову земљу позивате у НАТО и како објаснити било коме да њен пријем „није претња Русији“?

Безбедносна ситуација у Европи поново се компликује, упоредо с економском и енергетском кризом. Тешко је на први поглед и проценити шта је од ово двоје узрок, а шта последица. Или је и једно и друго последица неодрживости актуелног (гео)политичког модела наметнутог пре три деценије, у тренуцима док су Русија и Кина биле ослабљене и бавиле се сопственим проблемима. Успостављен је униполарни модел, где се одлуке које се тичу Евроазије доносе у једном центру (уз подршку сателита), а затим извлачи екстрадобит. Проблем у функционисању овако замишљеног света, својеврсне „земље Дембелије“, настао је оног тренутка када су Москва и Пекинг поново чврсто стали на своје ноге и оспорили „лидерство“ Запада који не признаје њихове интересе. Сва упозорења, молбе, објашњења, да је неправедан свет у коме милијарда становника живи и богати се науштрб осталих седам, нису уродили плодом.

РАТ У СИРИЈИ – ПРЕКРЕТНИЦА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА Тако је, након „обојених револуција“ у Грузији и Украјини 2004. и 2005, настајала и нарастала криза коју имамо данас. Прве манифестације биле су у „минхенском говору“ руског председника Владимира Путина из 2007, а затим једнострано проглашење независности Косова, па рат на Кавказу и економска криза 2008. године. Када је деловало да све ипак неће отићи предалеко, догодили су се „арапско пролеће“ и покушај свргавања Путина 2011, а исте године је отпочео и грађански рат у Сирији с далекосежним последицама. Затим су, 2014, уследили преврат и грађански рат у Украјини, а следеће године и војна интервенција Русије у Сирији, на позив владе Башара Асада коме су терористи већ стигли до Дамаска. Само одлучна Путинова реакција спречила је да Асад прође као Садам Хусеин и Муамер Гадафи неколико година раније. Сиријски рат био је прекретница у међународним односима, јер први пут није остварена нека геополитичка замисао Запада. Исто се, међутим, догодило и у Венецуели, па прошле године у Белорусији, а Путинова подршка била је кључна и да Реџеп Тајип Ердоган не буде ликвидиран 2016, када је део војске устао против њега.
Ово су манифестације промена односа снага у свету и чињенице да Запад не може више свима да намеће вољу, чак ни када цео НАТО и ЕУ наступају монолитно о одређеном питању. Свет је постао много већи, а „негативни примери“ отпора и заштите националних интереса су све „заразнији“. Из простог разлога јер – више нису узалудни. Није далеко помисао да ће жртве „новог светског поретка“ постати и они који су га највише промовисали, не осврћући се на то колику штету тиме наносе другима. Сада се од њих, како би потврдили своју правоверност, тражи да наносе штету и себи самима. Што изазива фрустрације у табору „лидера слободног света и победника у Хладном рату“. Али то је тек почетак.
На тлу Европе, тачније у Пољској, прошле недеље појавила се још једна „бриљантна идеја“ како наудити и напакостити Русији. Бивши заменик министра одбране и заменик шефа парламентарног одбора за безбедност Чеслав Мрочек предложио је да одговор Европе и САД на „јачање војне активности“ Русије у Украјини буде – ембарго на увоз руских енергената! Баш по примеру Украјине која је то учинила пре неколико година. Данас се њени грађани смрзавају, а економија јој је на апаратима и према подацима међународних институција, она је данас најсиромашнија земља у Европи. Идеја о прекиду куповине руских енергената провлачи се кроз западну јавност од почетка украјинске кризе, али увек су је одбацивали, јер јасно је да би највећа жртва били они који ембарго уводе. Поготово када је реч о руском гасу, од кога Европа зависи. Што се тиче нафте, прекид испорука из Русије само би довео до још већег пораста цене овог енергента, а Москва би понуду преусмерила ка другим тржиштима. Њено „црно злато“ би, преко посредника, опет завршавало на западном тржишту, на овај или онај начин.

[restrict]

„ОШТРА И ЧВРСТА“ РЕАКЦИЈА ЕУ И НАТО-а Руски гас, међутим, није могуће заменити у Европи, а да буде приближно јефтин као „Газпромов“, зато што га нема. Допремање танкерима из других делова света троструко увећава његову цену, што доводи до смањења енергетске конкурентности држава које немају сопствене залихе гаса. Прелазак на погон електричном енергијом ни делимично није могућ без коришћења угља, који су у ЕУ прогласили за „еколошки неприхватљив“. Зато било какви крупни потреси на тржишту нафте, а посебно природног гаса, представљаће економску катастрофу за европске привреде, поготово ако дуже потрају. Обрисе тога видимо последњих месеци, када је завладала „гасна грозница“, што је најава онога што би могло да уследи ако буду слушали „експерте“ попут Мрочека. Сценарио тоталног европског ембарга на руске енергенте највише би обрадовао, наравно, Американце: не само што би нагло порасла потражња за њиховим гасом и нафтом допреманим танкерима већ би истовремено нанели огромну штету својим конкурентима – Русији и ЕУ (Немачкој). Ако би Пољска била спремна на то, нејасно је зашто би пристали Немци. Но политика понекад доноси изненађења и чудне, неочекиване обрте.
„Увек Русија прети да ће заврнути вентил. У овом тренутку Европа такође може себи то да дозволи са тачке гледишта извора енергије које има и да стави Русију у тежак положај не купујући од ње енергију“, открио је Мрочек опасни план, додајући да је Кремљ добио сигнал да ће у случају почетка борбених дејстава уследити чврста реакција НАТО-а и ЕУ. „Мислим да у Русији схватају да ће бити оштра, чврста реакција.“ Ово су заиста смеле идеје на почетку грејне сезоне у Европи, па стварно треба бити „оштар и чврст“ да би се овако нешто изјавило. Али оштар не само према Русији већ и према сопственим грађанима и привреди.
Овде је веома важно напоменути, да не би прошло незапажено, да Чеслав Мрочек не говори истину када каже да „увек Русија прети да ће заврнути вентил“. Русија, наиме, никада тиме није претила, нити то данас ради. Не постоји изјава у последњих 30 година да је било који руски функционер тако нешто изјавио, али и инсинуирао. То није део руског дипломатског вокабулара – јер Москва испоруке енергената било коме у свету не ставља у политички контекст. Једино – и увек –давала је значајне попусте у односу на тржишну цену оним земљама које имају изразито пријатељску политику, или су веома важни руски партнери. Један од таквих партнера је и Немачка, али Пољска већ много година не спада у ову категорију – баш због таквих попут Мрочека. За њих важи само тржишна цена, без икаквих претњи. Ове изјаве су најопасније управо у делу где оптужује Москву да „прети завртањем“, јер западно јавно мњење потхрањује опасним неистинама, у тренутку када је напетост између НАТО-а и Русије на врхунцу.
Да би се избегла даља ескалација, Русија је поново спремна да понуди Западу споразум о европској безбедности, што је тема коју је изнео још 2008. тадашњи председник Дмитриј Медведев, најпре у Берлину, а потом у Београду. Пуних 13 година реакције Европе на то није било, док се кризе нижу једна за другом. У Москви оцењују да Русија Западу нуди нови „Хелсиншки споразум“, имајући у виду да је онај из 1975. о неповредивости граница у Европи – већ одавно погажен. А најгрубље управо 2008, када су Приштина и водеће западне престонице под ноге бациле и „Хелсинки“, и Повељу УН и резолуцију Савета безбедности. Када Путин каже: „До сада нас нисте слушали, бар нас сада послушајте“, увек се појави неки Мрочек да ствари учини још тежим.

НОВИ СПОРАЗУМ О БЕЗБЕДНОСТИ И ГАРАНЦИЈЕ Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров прошле недеље на министарском састанку ОЕБС-а, говорећи о „приближавању војне инфраструктуре НАТО-а границама Русије“, нагласио је да се „враћа ужасни сценарио војне конфронтације“. Открио је да ће Москва ускоро представити своје предлоге за нови споразум о европској безбедности, који предвиђа заустављање ширења НАТО-а на исток. И подвукао да би то биле правно обавезујуће гаранције – очигледно имајући у виду да оне „усмене“ које је Москва добила од САД пре 30 година нису поштоване. „У скором времену ми ћемо изнети одговарајуће предлоге. Надамо се да ће бити озбиљно размотрени“, поручио је Лавров, понављајући идеју о којој је недавно говорио и Владимир Путин. Треба подсетити да је Лавров у разговору с америчким колегом Ентонијем Блинкеном истакао да би „даље ширење НАТО-а дотакло темељне интересе руске безбедности“. „Ако наши НАТО партнери изјављују да нико нема право да земљи која жели да ступи у НАТО диктира да ли она то сме или не сме, онда се и ми позивамо на одредбе међународног права по којима свака држава има право да изабере средства за осигурање својих законитих интереса у сфери безбедности“, упозорио је на опасне последице руски шеф дипломатије.
Свакако да је и овде у центру пажње питање Украјине, јер је ова земља кључна за руску безбедност, око чега се слажу и сви водећи западни експерти. Па у чему је онда замисао да управо ту земљу позивате у савез који је од свог формирања уперен против Москве? Како објаснити било коме да пријем Украјине у НАТО „није претња Русији“? Циљ ових маневара јесте да се изазове крајња нестабилност на истоку Европе, која би угрозила не само Русију и Немачку већ и остале земље у окружењу. Тиме би директно били угрожени и интереси Кине – која је све снажније економски присутна у Европи и продаје огромне количине своје робе на овом тржишту. И када политичари попут Мрочека позивају на прекид испорука руских енергената, они само иду наруку онима који не желе мир у Европи. Да ли га је могуће спасти?

[/restrict]