ПУТИН И БАЈДЕН ОДОБРИЛИ “СЕВЕРНИ ТОК 2”

Без Русије не могу у Европи многе ствари да се заврше, тешко је загрејати се зими без њених енергената, а скуп гас смањује у ЕУ стопе економског раста, повећава инфлацију и укида бројна радна места

Председник Сједињених Америчких Држава Џозеф Бајден, у прошлонедељном двочасовном видео-разговору с руским колегом Владимиром Путином, успео је да спречи „инвазију Москве“ на суседну Украјину! Тако бар извештавају западни медији. И сада прима честитке због тога, јер није мала ствар зауставити само речима руску инвазију. Које, узгред, није ни требало да буде, већ су је ти исти медији недељама призивали, посматрајући како јединице Оружаних снага РФ изводе рутинске маневре и прегруписавања у регионима који се, само условно, могу називати приграничним с Украјином. Али свеједно то не умањује хероизам Џоа Бајдена који је „голим рукама“ успео да заустави руску ратну машинерију. Или бар тако њему наклоњени медији тврде.
А њему није лако. На сличан начин као што је морао његов претходник Доналд Трамп, тако и Бајден мора да објашњава и црвени због сваке изјаве или потеза који не би био оштро антируски настројен. Па чак и када је сасвим очигледно да би озбиљно нарушавање мира у Украјини деловало разорно у целој Европи, а тада би се и на Вашингтон повећао притисак за слање војних трупа у ову несрећну земљу, наводно ради одбране „савезника“. А пошто Бајден и његова администрација – тек што су се једва како-тако и по цену веће срамоте и изгубљене репутације повукли из Авганистана, сада би неко хтео да их шаље „мечки на рупу“, односно на нишан Путиновим специјалцима – то нипошто не би желели, за Белу кућу је идеалан сценарио по коме је амерички лидер показао чврстину и тако убедио Кремљ да не врши агресију.

ОБА ПРЕДСЕДНИКА ОСТВАРИЛА ЖЕЉЕНЕ ПОБЕДЕ Путинов пристанак да учествује у овако разиграном комаду ипак има своју цену. То се може јасно видети и из оних тачака које су обелодањене након видео-самита 7. децембра. Бела кућа је саопштила да је председник Бајден изразио дубоку забринутост због „ескалације руских снага око Украјине“ и најавио да ће одговорити „одлучним економским и другим мерама у случају војне ескалације“. Тиме је, преведено с дипломатског на обичан језик – зауставио Путинову инвазију. Бајден је потврдио подршку суверенитету и територијалној целовитости Украјине и позвао на деескалацију и повратак дипломатији, док је свом тиму поручио да предузме мере о овим питањима у тесној сарадњи са савезницима и партнерима. Двојица лидера размотрила су и дијалог о стратешкој стабилности, проблеме сајбер безбедности и регионална питања, попут Ирана, саопштила је америчка страна након самита.
Из Кремља су другачије акцентовали приоритетне теме разговора. Како је наведено, Путин је подвукао да НАТО предузима „опасне покушаје освајања украјинске територије“, као и да је Русија озбиљно заинтересована за добијање чврстих гаранција које искључују ширење Алијансе на исток. Путин је, додаје се, конкретним примерима илустровао „деструктивну линију“ Кијева усмерену ка потпуној демонтажи Минских споразума постигнутих у „нормандијском формату“, а такође је исказао и забринутост због провокативних дејстава Кијева против Донбаса. Посебно важан предлог руског лидера јесте о „поништавању свих накупљених ограничења за функционисање дипломатских мисија“, што би могло да послужи и нормализацији других аспеката билатералних односа.

Ово суштински значи да би се све дипломате и особље обе амбасаде вратили на своја радна места у Русији и САД, у обиму и на начин како је то било пре него што је дошло до обостраних протеривања десетина и стотина запослених на једној и другој страни, као и потпуног затварања појединих конзуларних и других представништава. Управо ова пракса, започета у време док је председник САД био Барак Обама (а Бајден потпредседник), покренула је ланац погоршања америчко-руских односа, што је сада изузетно тешко зауставити. Утолико је Путинов предлог прагматичан и заиста усмерен на побољшање и релаксацију односа. Кремљ је саопштио да су се лидери договорили да наложе сарадницима да започну суштинске консултације о овим осетљивим питањима.
Да све ово нису биле празне речи и да отворен и конкретан дијалог Бајдена и Путина има своје последице, видело се већ наредних дана. Осим што се америчка страна „похвалила“ да је спречила Путинов војни поход (којим су сами и плашили свет уочи самита, да би Бајден имао шта да „спречава“), одмах после разговора двојице лидера објављен је и усаглашени предлог војног буџета САД, из кога су избачене ставке које су сметале Русији: забрана америчким лицима куповине руских обвезница, увођење санкција „Северном току 2“, као и казнене мере према 35 руских држављана. Другим речима, да су ове ставке остале у буџетском закону, Бајден би наравно био обавезан и да их спроводи. Овако – не мора. Зато, ако сумирамо реалне учинке и домете двојице председника у дијалогу, можемо на први поглед закључити да су обојица остварили победе у ономе за шта су највише били заинтересовани: Бајден је спречио (непостојећу) инвазију, а Путин је избацио (врло реалне) одредбе из америчког закона о санкцијама према „Северном току“.

[restrict]

У УКРАЈИНИ НЕМАЈУ РАЗЛОГА ЗА СРЕЋУ Ако се све сагледа из другог угла, јасно је да су амерички и руски председник дали „зелено светло“ новом гасоводу – без кога би се европска привреда нашла у доста тешкој ситуацији. У Украјини, међутим, немају превише разлога за срећу због тога што Москва неће извршити на њих инвазију. Они добро знају да једино они озбиљно помишљају и припремају се за агресивне кораке. Њима је исувише добро јасно да питања Крима и (нарочито) Донбаса могу у своју корист да реше искључиво војним путем, на начин да ову територију безусловно реинтегришу у уставно-правни поредак Украјине. Питање Крима, наравно, немогуће је решити у овом тренутку војним путем, јер је то, уз Калињинград, тренутно једна од најбоље брањених тачака на свету.
Тако су Украјинци добили оно што им није ни требало, а изгубили оно што још увек имају и што им је последња сламка спаса, ако таква још увек постоји после осам година руинирања сопствене државе. А шта су то изгубили? Додатно им је смањена ионако јалова и танка нада да могу да зауставе „Северни ток 2“, који је основни конкурент Гасно-транспортном систему (ГТС) Украјине. У Кијеву добро знају да су се Москва и Берлин својевремено договорили да практично читав украјински транзит преместе у „Северни ток“, а да једино „Турски“ и „Балкански ток“ задрже улогу поузданог снабдевача југа Европе руским гасом. Све остало, у ближој и даљој перспективи, преузеће немачко-руски цевоводи. Ово је већ други такав гасовод, а дугорочно се размишљало да их буде укупно четири, уколико Берлин буде био заинтересован да сав руски гас за централну и западну Европу иде преко немачких оператера. Али да, пре свега, за немачку привреду увек буде довољно јефтиног енергента, што гарантује стабилан економски раст у наредним деценијама.
Осим Кијева, који је поново остао затечен и готово нем због „америчке издаје“, реакције су уследиле из других европских престоница. За Кијев је све ово посебно непријатно и због тога што Бајден није потписао раније донету одлуку о додатној војној помоћи Украјини. Јер шта ће им још више опасног наоружања, ако је председник САД „зауставио инвазију“? Зато је француски председник Емануел Макрон позитивно реаговао на сигнале руско-америчког самита, изјавивши да је могуће смањење напетости у односима између Москве и Запада. „Наша стратегија је да започнемо рад у правцу смањења напетости“, поручио је француски лидер. Задовољни могу да буду и у Берлину, где се тек консолидује нова влада и последње што би им сада требало јесте да отпочне нека нова опасна криза у њиховом окружењу. Напротив, реални интерес немачких грађана и привреде јесте осигурање испорука гаса.

С ПУТИНОМ ДА РАЗГОВАРАЈУ ИЛИ ДА СЕ – БИЈУ Ни Варшави се све ово није превише допало. Како тумачити да дозволу „Северном току“ дају они који су их годинама подстицали да заоштравају односе с Москвом. Зато је премијер Матеуш Моравјецки изнео својеврсни ултиматум Москви и Путину, по принципу – или си с нама, или против нас! Како је нагласио, „доба уступака“ тврдој политици Русије је прошло. „Русија мора да одлучи: да ли она хоће да буде са Европом, или против Европе“, упозорио је пољски премијер и нагласио да ће одговор на тврду политику бити „тврде санкције“. Не треба заборавити ни то да се Варшава раније обратила Немачкој са захтевом да спречи да нови гасовод буде „инструмент руске манипулације“. Одговор на овакав захтев садржан је у коалиционом споразуму нове немачке владе, где се „Северни ток“ не спомиње, већ само да „сви енергетски пројекти треба да буду у складу са европским законодавством“. А „Северни ток 2“ то јесте.
Из наведеног је јасно да су водеће западне престонице схватиле да с Путином морају да разговарају – или да се бију. Политика претњи и санкција не доноси апсолутно никакав ефекат, већ само појачава економску и сваку другу кризу на Западу. Сва ова хладноратовска затегнутост сувише дуго траје и отпори подизању тензија су све већи и већи. Јер без Русије не могу у Европи многе ствари да се заврше. Посебно је тешко загрејати се зими без њених енергената, а скуп гас аутоматски смањује у ЕУ стопе економског раста, повећава инфлацију и укида бројна радна места. Ако то нису реалне Путинове санкције, онда шта јесте?

[/restrict]