Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Легендарни фудбалер Партизана Mомчило Вукотић преминуо jе данас у 72. години, саопштено jе из клуба.
Чувени Mоца, одиграо jе 791 утакмицу у црно-белом дресу, уз 339 голова, оставио jе дубок траг у Партизану и према многим мишљењима наjбољи jе фудбалер црно-белих у историjи.
Трипут је са Партизаном освојио првенство СФРЈ Југославије. За репрезентацију је играо 14 пута, од 1969. до 1974. године.Вукотић је рођен 2. јуна 1950. у Београду, поникао је у Партизану, где је после шест година у млађим катeгоријама прешао у први тим 1968. Са црно-белима је харао, предводећи их као офанзивни везни играч у походу на три поменуте титуле (1976, 1978. и 1983. године), а са прекидом од једне сезоне (1978/1989) када је прешао у Бордо, све остале играчке дане провео је у Партизану, закључно са 1984. годином.
Партизан је и тренирао од 1988. до 1989, у њему је био и директор Омладинске школе од 2012. до 2016, а тренерску каријеру је градио и у Грчкој и на Кипру.
Ненад Бjековић: “Вукотић наjвећи у историjи Партизана”
У шоку сам, за мене jе ово као да сам изгубио наjрођениjег. Mоца jе дуго боловао, последња два, три месеца било му jе бас лоше, стално смо били у контакту, рекао jе Ненад Бjековић, в.д. председника фудбалског савеза Србиjе, након вести о смрти некадашњег саиграча из Партизана Mомчила Вукотића.
” Oд његове супруге данас сам чуо да га возе у болницу и да му баш ниjе добро. Био jе наjбољи фудбалер, а као човек jош бољи! Tаква jе особа био наш Mоца. Oн jе био дете Партизана и слажем се са многим констатациjама навиjача Партизана да jе био наjвеци играч у историjи нашег клуба. Непревазиђен на терену, као и ван њега. До последњег дана Партизан му jе био све. Oво jе ненадокнадив губитак”, рекао jе Бjековић.
Каква штета, каква туга ! Напусти нас ретка човечина и јунак безброј фудбалских мегдана. Као рођени звездаш дивио сам му се колико и Рајку, Шекуларцу или Џајићу. За оно време штета што цео тим Партизана није био на његовом нивоу. Штета што је окаснио, да је био у генерацији Шошкића, Васовића и Рашовића, цео Свет би га славио. Лака му родна груда и вечна слава.