ПРЕКОМЕРНА УПОТРЕБА МЕДИЈСКЕ СИЛЕ

Докле се простиру разумна критика и хуманитарна брига за стране раднике, а где почиње политички циљана пропагандна хајка?

Ако је веровати заштитнику грађана Зoрану Пашалићу, вијетнамски радници, ангажовани на изградњи фабрике аутомобилских гума „Линглонг“ у Зрењанину, уредно су добијали своје плате у износу од 700 до 800 долара за 26 радних дана месечно, а за прековремени рад и више. Према његовим информацијама, добијеним након више обилазака поменутог градилишта, проблем нису биле неисплаћене зараде Вијетнамцима, како су медији објавили, већ то што радници нису били у могућности да уштеђени део плате шаљу кући.
Свако ко је живео у Азији, или зна нешто о њој, разумеће, за тамошње прилике посебно специфичну, размеру овог проблема који и иначе није мали било где на свету, али и није онакав како су медији првобитно пласирали.

ОБЈАШЊЕЊЕ „ЛИНГЛОНГА“ У медијима је потенцирано да је Вијетнамце ангажовала компанија „Линглонг“ која је претрпела највећи медијски притисак, премда је ова компанија саопштила да посреди нису њени, већ радници које је ангажовао извођач грађевинских радова на њеној фабрици, компанија ТЕПЦ. Упркос томе, у медијима је директно саопштавано да су вијетнамски радници – радници „Линглонга“.
„Желимо да нагласимо да се наша компанија залаже за потпуно поштовање и хуман и достојанствен приступ свим запосленима, те вас обавештавамо да ћемо организовати састанке са представницима свих наших извођача радова, на којима ћемо их обавестити о вредностима за које бисмо желели да примењују. Од извођача је захтевано да се вијетнамски радници у најкраћем могућем року привремено преместе у други бољи смештај, од извођача смо добили информацију да су им пасоши враћени“, закључује се у саопштењу компаније „Линглонг“.
Надаље, судећи према Пашалићевој изјави, вијетнамски радници нису имали примедбе на количину хране, како су неки од медија пренели, већ на чињеницу да нису могли да једу храну на коју су навикли. Пашалић је демантовао наводе да су радници добијали једно јаје за доручак.
Такође, према његовим наводима, 89 радника из Вијетнама ипак се одлучило да остане у старом, истини за вољу, заиста лошем смештају, док су остали решили да оду у бољи смештај који им је понуђен.
„Пасоши су били у згради где је дирекција, они су добили реверсе. Прво (вијетнамско) дипломатско представништво је у Румунији, сви пасоши су им враћени, код њих су. Утврђено је да услови нису добри, али није тачно да је без грејања, људи су дошли у јуну, сада су ту електричне грејалице. Видећемо да ли су прекршени закони, упутили смо допис да нам одговоре на нека питања. Заштитник грађана се бави свим лицима на територији Србије. Основно питање је да ли знају у коју земљу се упућују и где се налазе, такође слобода кретања, они излазе, одлазе да купе намирнице, да ли их је неко ометао, спречавао, да ли су имали неке непријатности у комуникацији са породицама“, каже Пашалић.

СЕЛЕКТИВНА КРИТИКА Грађевински и остали радници свугде, па и у Србији, треба да уживају (макар) загарантована права. Није спорно што су медији указали на објективно лоше услове у којима су боравили вијетнамски радници већ накнадна интерпретација вести и чињеница.
Чему су служили наслови као што су „Немамо воду ни струју“, „Робовласнички систем“, „Држава да спречи робовски рад“, „Школски пример трговине људима“, „Саучесништво у модерном ропству“ и ничим поткрепљене тврдње да Кинези по зрењанинским продавницама траже мачје месо? Због чега медији нису до краја истражили и испратили случај двојице радника који су драли зеца, за ког су тврдили да је мачка, а који су због тога на концу кривично гоњени?
Један медиј, који је предњачио у свакодневним бомбастичним извештајима са градилишта у Зрењанину, на свом сајту je о „Линглонгу“ објавио 122 прилога за последњих годину и по дана. Сваки је по „Линглонг“ негативан.
У исто време, судећи према резултатима вишеструке претраге сајта, исти медиј je о питању загађења ваздуха у Беочину, на пример, објавио три вести и то из туђих извора. Ток критике у тим вестима усмерен је био ка државним органима, а свега у једном прилогу критика је била усмерена директно ка компанији која је годинама уназад интензивно загађивала ваздух у Беочину.
На сајту истог медија, на пример, скоро да нема критичких вести о компанији „Јура“ и проблемима који су пратили рад те фабрике, а свакако их нема ни приближно по броју у односу на негативне вести које прате појаву „Линглонга“ у Зрењанину.
Ова чињеница, под условом да Беочинци када је загађење посреди нису отпорнији од Зрењанинаца, поставља питање прекомерне употребе медијске силе. Докле се простиру разумна критика и хуманитарна брига, у зрењанинском случају за стране раднике, а где почиње политички циљана пропагандна хајка?
Однос реаговања на догађаје у Зрењанину и питање загађења ваздуха у Беочину је, отприлике, 25 : 1.
Нешто ту ипак не штима, иако је вест о лошим условима у којима су вијетнамски радници радили заиста заслужила да се нађе у медијима, али пре свега да би се тим људима помогло. Јесу ли напори да им се помогне послужили и као покривалица за удар на кинеску компанију, свако од нас појединачно треба да закључи.


Један коментар

  1. Српски медији, ваљда по угледу на стране, поготову “независни”, постали су до те мере лажљиви, сензационалистички, политизовани, с очитом намером да стално поткопавају углед властите државе , али и оних држава које је неко, гамо у белом свету, обележио као циљ свих циљева за нападе из свих расположивих оруђа – не би ли намакао још какву мрвицу у корист својих хегемонистичких, империјалистичких, отимачких, себичних интереса, макар газио по лешевима, што, у крајњем, и чини. – да је већини народа у Србији све то постало већ крајње огавно. Човек само може да се чуди како се, уопште, новине још продају, кад је свима јасно колико су лажљиве, и да се штампи не сме веровати…
    Где се дело, некад прилично часно, истраживачко, извештачко као и свако друго истинито новинарство? Зар је све подређено, до те мере, добро плаћеним послушним уредницима многобројних листова који следе искључиво политику лажи, измишљања и пљувања? – да би се постигли мрачни циљеви, од којих је што већи тираж тих листова тек један прилично безазлен циљ, у односу на оне друге.
    Критички приступ неком актуелном проблему, у циљу помоћи да се проблем реши и помогне угроженим људима, сасвим је нешто друго од лагања и измишљања. Како само могу да живе са свешћу да су некоме нашкодили својим лажима’? Како их није срамота? Но, постављати такво питање исто је што и питати судије Хашког трибунала како могу пристрасно да суде, по диктату оних што их плаћају, бламирајући се пред очима целог света. Безуспешно, јер господар свима је један исти – НОВАЦ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *