ОПЕРАЦИЈА “ЋУРАН” – Уништавања српске војске

фото: Министарство одбране

Знамо коме смета јачање одбрамбене моћи Србије, а знамо и зашто. Двоструки аршини према војскама на Балкану упозоравају на опасност

Једну ствар морамо признати западним моћницима: били су, и остали, доследни у свом ставу према војскама држава насталих цепањем бивше СФР Југославије. Док су остале јачали новцем и силним донацијама, само за српску војску су плаћали да се ослаби.

ФИНАНСИРАЊЕ УНИШТАВАЊА На страну то што су преко својих саветника „сугерисали“ бившем руководству Србије разне „пројекте“ професионализације и преформације, којима су створени па онда и уништени огромни вишкови тешког наоружања; чак и лако наоружање ВС постало је трн у оку Запада. Зато је амбасада САД у више наврата финансирала његово уништење. На пример, платила је 800.000 долара да се уништи 10.000 ракета и 400 лансера преносног система „Стрела 2М“, који спада у трупну ПВО, и због тога смо касније морали да купујемо француски „Мистрал“ који има исти домет. Да не би било преваре, овом срамном чину присуствовао је амбасадор Вилијам Монтгомери на војном полигону Никинци.
Према изјавама наших стручњака, Војска Србије је више уништена након 5. октобра, а поготово у време Бориса Тадића и Драгана Шутановца, него за време сукоба с НАТО-ом – са 400 батаљона спала је на 100, а са 1.029 тенкова на 239.
Било би интересантно знати ко је овој операцији уништавања српске војске дао име „Ћуран“. Ћурке бије глас да нису баш паметне животиње, па је неко оваквим називом операције покушао да нас упозори, или да нас исмеје и понизи. Јер глупости су бројне. Војска је 1999. године имала 1.000 ванбродских мотора, 1.500 чамаца, 230 дозера, 200 ровокопача, као инжењеријску опрему за савладавање водених препрека. То су била неопходна војна средства и за борбу против елементарних непогода, које су због климатских промена све чешће и опасније. И све је то уништено или продато у старо гвожђе, уз објашњење да ће се за тај новац набавити нова опрема, али од тих пара војска није добила ниједан динар. Једино је у свему томе логично име операције.

САДА МОГУ ГАЂАТИ БЕОГРАД За то време донацијама су јачали друге војске и паравојске у нашем окружењу – хрватску, такозвану косовску, албанску, црногорску, македонску, бугарску…
Додуше, донирали су Војсци Србије 19 возила „Хамви“; само возила, без икаквог наоружања. Хвала им и на томе, ако није у питању само алиби да су донације давали свима.
Посебно су ојачали хрватску војску. Када њима донирају, то су велики бројеви и права убојита оружја. Рецимо, само у једној тури САД су им донирале 220 оклопних возила типа МРАП, а недавно су им поклонили и 162 теренска возила повучена из Авганистана.
Поклонили су им и 16 хеликоптера ОХ-58Д Кајова Вариор, подводна аутономна возила Ремус 100 ратној морнарици, два борбена хеликоптера УХ-60 Блек Хок вредна 55 милиона долара, тенкове, хаубице, дронове и ко зна шта све још. Ипак, Хрвати су се највише обрадовали када су им поклонили 16 самоходних вишецевних бацача ракета, који могу да се модификују за лансирање балистичких ракета респективног домета, јер су одмах закључили да „сада могу гађати Београд“.

ДВОСТРУКИ АРШИНИ Тако је хрватска војска јачала а српска слабила, да би 2019. године, по рангирању агенције „Глобал фајерпауер“, наша војска по јачини била далеко, читавих девет места, испод снаге хрватске војске. Сада се ситуација мења. Прошле године били су једно место испод Србије и због тога се подигла велика прашина у региону и вапај према западним силама: „Регион је у опасности, Срби се опасно наоружавају.“ А Србија само исправља намерну подмуклу превару и деградацију.
Ови двоструки аршини када је у питању српска војска у односу на остале војске на Балкану сигуран су знак да Запад дугорочно има лоше намере према Србији. Неко би рекао, то је зато што су остале државе у НАТО-у или су на путу да то постану. Та логика не важи јер је Војска Србије драстично ослабљена управо у време када су је „преформацијама“ припремали за улазак у НАТО.

[restrict]

РЕДОВНО СЛУЖЕЊЕ ВОЈНОГ РОКА Врхунац дугорочног слабљења одбрамбеног система Србије било је „замрзавање“ редовног служења војног рока.
Укинут је на преварантски начин, без референдума и испитивања воље народа. Тиме је уништена ратна војска Србије јер су изостале обука и попуна резервног састава. Професионална војска, ма колико добра и квалитетна била, може да прихвати прве ударе агресора, али без резервног састава и ратних јединица не може се добити рат. Да би та стратешка мањкавост постала трајна, неодржавањем и продајом уништена је и инфраструктура (касарне).
Западни моћници су преко наше прозападне власти припремали Србију за улазак у НАТО иако Србима нису веровали, и зато је она морала бити економски и војно слаба, и под стриктном контролом. За балканског лидера предвиђена је Хрватска, која је и данас кивна што се тај пројекат није остварио. Баш у тој фази припреме за придруживање алијанси било је предвиђено задовољење територијалних и других апетита поузданих западних сателита на Балкану на штету Србије. То је најбољи показатељ да Запад на Србију никада и није гледао као на савезника.

фото: Министарство одбране

ПОЛИТИКА ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ Тако то изгледа када странци брину о српској војсци. Међутим, њихове планове покварила је промена власти и успостављање политике независности и војне неутралности, уз економски развој Србије који нису предвидели. Довољно економско јачање омогућило је постепено наоружавање и модернизацију српске војске.
Било би то много теже да нису успостављени братски међудржавни односи и војнотехничка сарадња с Русијом.
Слабљење ВС по страним директивама било је заиста лукаво. Уништавано је оно што је најтеже обновити, и што је једној војсци у данашњим ратовима најпотребније. Скоро потпуно је уништена ваздушна компонента, јер је њен опоравак најскупљи. И не само зато – изостанком заштите из ваздуха ни копнене снаге не могу да се употребе оптимално, баш због опасности од уништења из ваздуха.
Сада је то прошлост. Имамо ескадрилу модернизованих ловаца Миг-29. Поред старих имамо и нове респективне ПВО системе „Панцир“, чији број се повећава. Модерни француски „Мистрал“ надоместио је уништене преносне системе „Стрела 2М“. Питање је дана када ће слојевита одбрана виталних објеката у Србији бити заокружена кинеским системом ФК-3. Ваздушна компонента ојачана је и модерним хеликоптерима Ми-17, моћним Ми-35, али и Ербасовим Х-145М.
Копнена војска је модерно опремљена и наоружана. Оклопна компонента ојачана је руском донацијом модернизованих тенкова Т-72 и оклопних возила. Противоклопна средства допуњена су куповином руских ракета „Корнет“, које пробијају сваки оклоп.
Легендарне специјалне јединице враћене су у бригадну формацију. Међутим, посебно је важно то што се проналази оптимално решење за квалитетну и трајну попуну ратних јединица, што ће вишеструко повећати снагу наше одбране. Тражи се најбољи модел, али готово је сигурно да ће то бити увођење редовног служења војног рока.

БРИТАНСКИ УТИЦАЈ Западне силе не одустају од идеје да од „Косова“ направе државу, иако је потпуно јасно да она не може да функционише. Истовремено врше велики притисак да се мења Дејтонски споразум у правцу унитарне БиХ и гашења Републике Српске. У току су велике промене у америчким и британским тимовима за Балкан, по чему се може закључити да се мења комплетна политика и да им се из неких разлога веома жури. По избору дипломата јасно је да и даље форсирају, за Србе, неприхватљива решења, и да ће им притисци и претње бити главни аргументи.
И поред тога што на Балкан долази јака америчка дипломатска постава коју памтимо по злу, нагло јача и британски утицај на догађаје. Не ради се само о британским обавештајним тимовима и Гуркама на КиМ него британски Парламент тражи измену Дејтонског споразума и да се њихови специјалци пошаљу и у БиХ.
Премијер Борис Џонсон закључио је „да се Балкан суочава с највећом претњом по стабилност и сигурност у последње две деценије“, и први пут именовао британског специјалног изасланика за Балкан сер Стјуарта Пича (коме је краљица поклонила титулу витеза).
Могуће да је у питању договор са САД да се и Британци укључе с јаким ауторитетом како би лакше наметнули своја решења пред инфериорну ЕУ. Јер Пич је највиши маршал у британском ваздухопловству и обављао је највише дужности у британској војсци и у НАТО-у. Могуће је да га је на то место препоручило и то што је био командант ваздушних снага НАТО-а на Косову 2000. године, а затим шеф војне обавештајне службе, да би касније постао и начелник Штаба здружених операција. Подршку му је и пре доласка дао Кристијан Шмит, високи представник за БиХ (кога Срби не признају), али и сви српски противници. Већ сам његов долазак може се схватити као војни притисак, или чак као војна претња Србији. Међутим, треба имати у виду да је он, поред свега тога, и стручњак за хибридно ратовање који ће покушати да постигне циљ невојним средствима.

Премијер Борис Џонсон закључио је „да се Балкан суочава с највећом претњом по стабилност и сигурност у последње две деценије“, и први пут именовао британског специјалног изасланика за Балкан сер Стјуарта Пича

НОВА АГРЕСИЈА Геостратешки положај и одбрамбена моћ Србије су се последњих година значајно променили и може се очекивати да ће отпор Србије покушати да сломе хибридним нападима, што се управо дешава. Али ако им та лукавост не успе, ништа није искључено – НАТО жели Балкан као потпуно контролисану платформу за војно наступање према Русији.
Унутрашње превратничке снаге покушавају да се представе као носиоци масовних протеста и насилних акција. Било би добро да је то тачно, јер опасност би била мања, али то једноставно није истина. Они су, заједно са агресивним невладиним организацијама које финансира страни фактор, пиони у рукама страних центара моћи и биће само онолико опасни колика им је подршка са Запада. Са становишта западних стратега, идеја је логична – много је лакше „нивелисати“ развој Србије и поново уништити њен одбрамбени систем преко квислиншке власти, него улазити у скуп ризик нових ратова на Балкану.
На Србију је извршена нова агресија, али овог пута хибридним ратом. Међутим, не треба заборавити да је хибридни рат војна стратегија којом се остварује исти циљ као и у оружаној агресији; хибридни рат представљају као ненасилни напад, али то није тачно. Он је пројектован тако да изазове силу и агресију изнутра, а ако треба, и грађански рат. Сем тога, ограничену употребу оружане силе предвиђа и хибридни напад.
Зато јачање наше војске нема алтернативу. Јер ако генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг на недавном самиту у Риги, након толико година, каже да је „бомбардовање Србије било легитимно и оправдано“, а ми наравно знамо да је то била срамна и сурова оружана агресија, онда и његов говор морамо да схватимо као војну претњу, јер разарајућу агресију он представља као „хуманитарну акцију након које су се избеглице вратиле кући“. Наравно да Столтенберг зна да се више од 200.000 српских избеглица са КиМ није вратило кући, али они на самиту у Риги никоме нису важни. Није важно ни што се више од 250.000 Срба није вратило у Хрватску на своја огњишта.
Шта је друго рекао Столтенберг него, ако процене да треба, да ће поново урадити исто. Да ли нам он то поручује да ће, уколико крочимо на наше Косово и Метохију да спречимо погром Срба, направити репризу „Милосрдног анђела“? Околности су се промениле и тачно је да се то сада због Русије и Кине чини немогућим, али немогуће се чинило и 1999. године па се ипак догодило. Добро је да чујемо њихове актуелне ставове, како бисмо знали да се нису променили, као и њихова пристрасност. Ово сазнање је потврда исправности одлуке да о српској безбедности и одбрани српских интереса бринемо сами, уз подршку традиционалних пријатеља, пре свега Русије и Кине.
С обзиром на све те претње и изазове, морамо се упитати колико треба да буде јака наша војска? Где је та оптимална мера до које треба да се наоружавамо и јачамо?
Треба да буде толико јака да нас државе из окружења, чак и заједничком агресијом, не могу поразити, и да будемо у стању да великим силама нанесемо такве губитке да им се агресија не исплати. Није то нешто предимензионирано него сасвим реално, јер онај ко напада мора бити бар три пута јачи. На добром смо путу да то остваримо, што прави велику нервозу код оних који нам не мисле добро.

[/restrict]

4 коментара

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Operacija “Ćuran” – Uništavanja srpske vojske

    Odličan sveobuhvatan i poučan članak Ljubana Karana

    Zbog geopolitičkih i strateških interesa Nato Amerike i Zapada, na Srbiju se vrše ogomni pritisci i inžinjerijski projekti da se teritorijalno, vojno, suverenistički smanji, da se prihvate geopolitički-globalistički standardi, da se onemogući prisustvo ruskog faktora na Balkanu. To se radi i direkno i indirekno preko uticajnih političara na vlasti, preko pete kolone, podrške i naoružavanja separatističkih pokreta i potencijalnih neprijatelja Srbije. Sve je to Srbija doživela, i najopasnije bombardovanje i otmanje teritorije KiM. Ubedjen sam da Srbija ne bi tako prošla da je imala čvrsto nacionalno jedinstvo i adekvatan medijski i politički pristup. To se očigledno vidi nakon bombardovanja 2000.te godine: PRVO, Srbija je prihvatila šiptarsku REALNOST na KiM (kao albanaca ima 2 miliona – Kosovo albansko, Srba ostalo 150.000, a sada zvanično kažu 90.000 hiljada). Gde je tada bila “srpska realnost” – da se kaže da su decenijama na stotine hiljada Srba iseljavani pod pritiskom, zulumima i enormnim natalitetom šiptarskih separatista?; DRUGO, od 2000-te do 2008 god predlagani su razni modeli za novo rešenje STATUSA Kosova (Kiparski model, model Dve Nemačke (isti narod))… Nezvanično, postoji saznanje od EU parlamentaraca i dokumenata da je prihvaćen-nametnut model Dve Nemačke – da Kosovo dobije NEZAVISNOST, bez zvaničnog izjašnjavanja-pristanka Srbije. Srbija ćutala nije imala predlog, niti je oštro insistirala da se “obavezno” vrate na KiM 250.000 proteranih Srba?). Naravno da je nakon toga (2008) Zapad dao signal Albancima da proglase Nezavisno Kosovo; TREĆE, Srbija je 2013 u startu prihvatia i potpisala Briselski sporazum kojim je Kosovo dobilo sve državne statusne atribute (sada se vodi bitka da se pronadje-izmisli prihvatljiv “kompromis” za potpisivanje pravno-obavezujuće sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova – da se Kosovo učlani u OUN(!)? Da ne dužim…

    BORIS TADIĆ, bivši predsednik SRB je za govornicom glasno govorio, citiram: “Srbija nikada više neće ratovati”!!! – Nakon toga je u srpskim železarama, Smederevu… počelo uništavanje-topljenje teškog i lakog vojnog naoružanja, u prvom redu ogroman broj tenkova, raketnih sistema itd.(!). Neverovatno da Boris Tadić, visoko-školovani vojni kadar za odbranu i bezbednost države daje takve “javne (izdajničke po značaju) )izjave za unutrašnju i spoljnu politiku” – u vreme kada se albanski separatisti svim snagama ujedinjuju i naoružavaju uz pomoć zapadnog faktora – da otmu srpsku teritoriju KiM – i to ZVANIČNO-MEDJUNARODNO-PRAVNO-OBAVEZUJUĆE PREKO BRISELSKOG SPORAZUMA???
    Boris Tadić nikako nije trebao da daje takvu izjavu “da Srbija nikada više neće ratovati” (ohrabrenje za albanski-šiptarski separatizam), trebao je da ćuti – neka misle, da ne kažem neka se plaše albanski separatisti da li će Srbija da ratuje i odbrani od otcepljenja svoju teritoriju KiM?! Pogotovo nikako nije smelo da se uništava srpsko vojno naoružanje (to niko nije radio u okruženje ko je ratovao), jer po logici spada u krivično delo i izdaju! … Hvala na razumevanju!

    6
    1
  2. (iz drugog ugla)
    Srpska vojska od uništavaja do naoružavanja

    Pohvalno je i konstruktivno to što se srpska vojska naoružava jer je prinudjena, jer se mnogi u okruženje naoružavaju. Trebalo bi da se uvede i redovno služenje vojnog roka, da se omladina odvoji od raznovrsnih destrukcija sa zapada, droge, paradiranja, bežanja od porodičnih vrednosti i vere, dangube na društvenim mrežama, rijalitiima, kladionicama itd.
    Ipak, primetno je da i vojska ima neki nedostatak (Nije sva snaga u oružju, nego i snaga u narodu – sa narodom), a to je, prvo, “političko neangažovanje-nenadležnost vojske” u odbrani bitnih nacionalnih interesa, u borbi protiv bele kuge kod Srba, bezbednost i odbrana Srba od separatista, što se pokazalo na višedecenijskom separatističkom delovanju na KiM. Ne može policija da pokriva rešenje problema bez političkog rešavanja i delovanja u koordinaciji sa državnim organima, vojskom, SP Crkvom i srpskim gradjanima koji su ugroženi? Albanci-Šiptari na KiM u Titovo vreme nisu imali vojsku, ali su snagom naroda (indoktriniranih separatista), snagom vere i jedinstva – uspeli da osvoje terioriju, proteraju na stotine hiljada Srba, primenom brojnih metoda(!).
    Najbolji primer je takodje Amerika, najmoćnija nuklearna velesila na svetu. Ubistvo crnca Džordža Flojda, slučajno prilikom hapšenja od strane belog policajca (koji možda nije čuo Flojda ili se uplašio da Flojd ne ustane i napadne ga / pre tog dogadjaja na video snimku u beogradskom časopisu prikazan je krupan crnac u americi koji bije četvoricu belih policajaca koji su pokušavali da ga uhapse zbog krivičnog dela) – pokrenulo je masovne rušilačke demonstracije širom amerike sa nesagledivim posledicama i ekonomske štete. Američka policija kapitulirala, čak su i visoki kongresmeni-belci čučali na koleno da odaju počast ubijenom Flojdu. Niko nije za ubijanje crnaca, ali niko ne piše koliko se ubijaju belci. Šta ako je Amerika nuklearna sila – snaga crnačkog stanovništva se pokazala u datim okolnostima mnogo jačom od bele policije i politike.

    Tako je i sa vojskom Srbije – može da ima i nuklearno naoružanje, ali šta to vredi kada “politički” ne deluje zajedno sa političkim organima, srpskim narodom, SPC, koji su glavni uticajni faktori na narod, da zajednički rešavaju problem, a ne po diktatu jednog čoveka (da se organizuje srpski narod u samoodbrani, podstiče demografija, a ne da se iseljava), nego ima defanzivno političko delovanje (nenadležnost) u rešavanje političkih pitanja, pokazalo se na kosovskom problemu, kao i Briselskom sporazumu kojim je predat suverenitet Srbije Albancima-muslimanima, a nije poznat politički stav vojske. Kompleksna je tema za široko obrazloženje, da ne dužim sa primerima. Hvala na prostoru

    3
    1
  3. Necu biti dug, neprijatelj lociran i poznat zele da nestanemo, prijatelji poznati, osloniti se vojno na Ruse i ekonomski na Kineze to je jedino moguce resenje. Sve nase najpametnije i najsposobnije osoblje ukljuciti u igru da se odbranimo, uvesti vojni rok, vratiti sve ratne oficire koji su sposobni da se vrate, dobro se naoruzati i vezbati odbranu svakodnevno i cekati da vidimo sta su nam spremili.

    8
    1
  4. Ljupce, vati se što vise pisanja! Mnogo bolje pišes no što pričas. Uostalom pri pisanju ti niko ne moze prkidati nisao, kao što to rade ovi gadovi na televiziji, koji još sebe zovu novinarima!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *