ОЛАФ ШОЛЦ – Тријумфални повратак отписаног

Семафор је прорадио: Олаф Шолц, наследник „вечите канцеларке“ Ангеле Меркел, умео је да поразе претвара у победе, учинио је то и кад га његова странка, Социјалдемократска партија, није хтела за лидера, што је било равно бламажи, а грађани су, брзо после тога, констатовали да је најбољи избор за најважнији политички положај у земљи – онај канцеларски

Иако још није направила прве кораке, нова власт у Берлину је у једном детаљу, који би могао да се покаже као посебно важан, већ исписала прву (макар малу) страницу историје: никад у послератној парламентарној пракси ове земље владајућу коалицију нису чиниле три странке. И то посве различите – програмски и идеолошки. Истина, све три се „гурају“ око политичког центра. Две мало лево, Социјалдемократска партија (СПД) и Зелени. Једна десно, либерали (ФДП).
И још једна новина – еколози и либерали никада, на савезном нивоу, нису заједно били у власти. Социјалдемократе су то, као с „млађим партнерима“, чиниле и с једнима и с другима. Најпре, у већ давна времена, с либералима (социјалдемократски канцелар Вили Брант – вицеканцелар и шеф дипломатије, либерал Ханс Дитрих Геншер, па Хелмут Шмит – Геншер) а знатно касније, после дуге владавине конзервативаца (Хелмут Кол, 16 година, с либералима: Геншер је напрасно окренуо леђа Шмиту!) прва црвено-зелена коалиција, са социјалдемократским канцеларом Герхардом Шредером и „зеленим“ шефом дипломатије (и вицеканцеларом) Јошком Фишером.
Сада, после (пре)дуге владавине Ангеле Меркел, 16 година и четири мандата (у првом са социјалдемократама, дугом са либералима, па последња два опет, у великој коалицији, са традиционалним ривалима, социјалдемократама), први пут „тријумвират“. У сваком случају, политички интересантан експеримент. И помало рискантан. Код неких је, као стрепња, васкрсао баук Вајмарске републике и нестабилних страначких коалиција. Иако су ово сасвим друга времена. И сасвим друкчија Немачка. Политички изазов за земљу која не практикује ризике и експерименте.
Остаје да се тек види хоће ли тројка издржати „пробу времена“ и одржати хармонију која је успостављена. И то у необично кратком року, за свега два месеца. Преговори за „склапање“ владајуће коалиције након претходних парламентарних избора трајали су шест месеци. Кад је све већ било договорено, и само је требало обзнанити „Јамајка коалицију“, названу по политичким бојама странака које је требало да је чине (црно конзервативци, жуто либерали, зелено еколози), споразум су напрасно раскинули либерали: били су убеђени да су зелени добили више него што би требало.

МАЈСТОР КОМПРОМИСА Овога пута „мајстор компромиса“, сада већ сасвим извесно, наследник Ангеле Мекел (званичан избор обавиће се у Бундестагу, после страначког изјашњавања и аминовања постигнутог споразума, највероватније између 6. и 9. децембра), Олаф Шолц обавио је очигледно мајсторски посао. У среду вече, 24. новембра, лидери три странке су, с наглашеним олакшањем и озареношћу, саопштили пред масом новинара и телевизијских камера резултат двомесечних, веома интензивних преговора преточен у 177 страница обавезујућег и веома амбициозног споразума, „светог писма“ нове владајуће коалиције. Уз опаску да је свако од коалиционара нешто добио и нешто изгубио, да би сви били на добитку.
Нова владајућа тројка схватила је и протумачила победу на парламентарним изборима 26. септембра као изричит налог да ургентно и радикално „модернизује“ земљу. Немачкој држави заиста је хитно потребно темељно реновирање, констатовао је, пре него што је стигла вест о страначком споразуму, коментатор најутицајнијег немачког политичког недељника „Шпигла“ Маркус Фелденкирхен.
Послужио се, да би то сликовитије и директније представио, метафором. „Зидови куће су још сигурни и чврсти. Кров још може да штити од невремена. Унутра је, међутим, све дотрајало. Од прозора до намештаја, инсталација и телекомуникационих веза са спољашњим светом. Бакарних уместо оптичких каблова. Све носи (за)дах устајалости.“
Политички аналитичари констатују да управо млади бирачи, који су, иначе, дали гласове превасходно зеленима и либералима, од нове владајуће коалиције очекују то темељно реновирање немачке куће: радикалну модернизацију Немачке. Посебно кад је реч о клими, инфраструктури, дигитализацији, образовању и здравству. И све већој, готово драматичној, социјалној неједнакости у држави благостања.
Нови диригент у коалиционом оркестру Олаф Шолц је, каже, свестан „тешког бремена“ који је његова влада преузима. И то у времену „тешких и великих криза“. Пандемија не јењава. Напротив, из дана у дан, злослутно, руши раније рекорде у броју инфицираних и умрлих. Драматична криза на белоруско-пољској граници, која је у једном часу деловала експлозивно, мало је утихнула, али мигрантски проблем није минуо.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *