НОВА ВЛАСТ У БЕРЛИНУ – ИЗМЕЂУ СТРАНАЧКОГ „РУКОПИСА“ И ДРЖАВНОГ РЕЗОНА

Највећи политички догађај у Европи (како су западни медији и политички кругови својевремено означили изборе за Бундестаг), у години која управо измиче, добио је своје финале – Немачка има нову савезну владу

Парламентарни избори у земљи каква је Немачка били би сами по себи важни. Њиховом значају и интригантности допринела је, овога пута, у доброј ако не и највећој мери, чињеница да су означили крај ере Ангеле Меркел после њене (пре)дуге (16 година) и неприкосновене владавине.
Три странке које чине нову владајућу коалицију (социјалдемократе, зелени и либерали), посве различитих политичких и програмских опредељења, постигле су споразум брже него што се очекивало, након само два месеца преговора. Да подсетимо, процес преговарања и страначког надгорњавања после избора 2017. године трајао је пола године.
Потпуна тајновитост која је овога пута обавијала и штитила преговоре учинила је своје: херметичност није дозвољавала да у јавност допру варничења коалиционих партнера којих је сигурно било. У макар привидном миру и (неочекиваној) хармонији могла је тако да се склопи нагодба. У тој нагодби је свака од странака нешто добила и нешто изгубила како би, на крају, све биле на добитку.
Наглашену медијску и политичку заинтересованост за исход немачких парламентарних избора подстиче чињеница да нову власт у Берлину, уз податак да је реч о парламентарној (тространачкој) новини, чине партије које у унутрашњој, а пре свега спољној политици (што је за међународну јавност посебно изазовно и интригантно) имају у много чему посве различите погледе и интересе.
Отуда је, не без разлога, минулих дана и на много страна, главно питање било колико ће у политици нове немачке владајуће коалиције бити државног резона и реалполитике (која не трпи радикалне заокрете), а колико страначких акцената и програмских опредељења на којима се инсистирало у изборној арени.

ШОЛЦ И БЕРБОКОВА У том контексту, кад је реч о свету, „рефлектори“ су усмерени на две личности у новој влади: канцелара Олафа Шолца и шефа дипломатије (први пут се на том медијски и политички атрактивном положају налази жена) Аналену Бербок.
И док с новим социјалдемократским канцеларом, који се и у изборној кампањи представљао као „човек континуитета“ (био је члан кабинета у две владе Ангеле Меркел, најпре као министар за рад и социјалну политику, а у њеном последњем мандату министар финансија и вицеканцелар), не би требало да буде изненађења, с Бербоковом је то посве друкчији случај. Она је у кампањи наступала, кад је у питању спољна политика, с наглашено „зелених“ позиција, што је често звучало интригантно и провокативно.
Отуд питање које се минулих дана такође често постављало: колико ће Олаф Шолц као канцелар, чија је реч, и кад се ради о спољној политици, последња, оставити заиста маневарског простора и аутономије Аналени Бербок.

Ангела Меркел је у томе била наглашено „шкрта“ према доскорашњем шефу дипломатије Хајку Масу (за себе и канцеларски уред је „резервисала“ све важније спољнополитичке иницијативе), док је њен претходник, социјалдемократа Герхард Шредер био далеко „великодушнији“ према зеленом и наглашено амбициозном Јошки Фишеру.
Аналени Бербок недостаје Фишерово искуство, али не и амбициозност. Чим је ступила на сцену као један од лидера еколошке странке, одлучно је ставила до знања да неће бити „привезак“ копредседнику Роберту Хабеку, који ће у новој влади „држати климу“ (главна тема еколога) и уз то бити заменик канцелара.
И пре него што је званично постала министар спољних послова, Аналена Бербок је „успела“ да изазове прво варничење с Пекингом. У једном од бројних интервјуа, поновила је, узимајући при томе посебно на „нишан“ Русију и Кину, свој одлучан став према „ауторитарним режимима“.
С њима ће, нагласила је, у дијалогу, који је и за њу основ спољне политике, али без улепшавања и увијања, зарад трговинских интереса („како је то раније било“), изричито инсистирати на (светим) демократским принципима и западним вредностима: од људских права до медијских слобода и еколошких стандарда.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.