Љето MMXXI

Рат који се води је закучаст као свастика, и апсолутно невидљив класи која се информише преко телевизија са националном фреквенцијом и из таблоидизираних дневних новина

На овом сам мјесту прије 360 дана, резимирајући 2020. годину, потписао текст под насловом „Лијепо љето MMXX“.
Да се радило о антологијском осврту на годину у којој је за глобалну јавност почео да се приповиједа раније припремљен корона наратив, доказује чињеница да управо тим текстом почиње књига „Догодине на мору“ (Catena mundi, 2021), као шипак пуна програмских чланака из „Печатове“ колумне Светионик. Прошла је година, да се разумијемо, била онолико лијепа колико и живот у конц-логору – из описа нобеловца Имре Кертеса (роман „Бесудбинство“), или из нерва режисера и глумца Роберта Бенињија („Живот је лијеп“) – зато што смо у току прве ратне к-19 године ми живјели с једнаком потребом да волимо, љубимо и гуштамо, као да рата и затварања није било. Животу је понекад потребно мало, да би срећан био.
Поглед преко рамена на годину за нама дакако не искључује многа срећна зачећа, али доноси злокобну спознају о рату који је потрајао. Као и увијек, не због нужде него због туђих потреба.
Сазнали смо да к-19 напада махом Западну цивилизацију, проширену до Аустралије, у којој се стекао гинисовски рекорд, да град Мелбурн буде закључан 262 дана, почев од марта 2020.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Tоплица

    Од самог почетка актуелне “повстке дня”, ми, Vulgus, посумњали смо да је бољка природна, да је настала тамо где се појавила, те смо слутили да је у ту сврху изабрано оно место где и сами Кинези са тиме нешто петљају. Али ни тада као уосталом ни још увек нисмо знали да ли је поента у вирусу, или вакцини, или преко вакцине у страобалном “ресету”. Незнања је било толико да су провиђења појединаца о сврси и последицама свега деловала као болесна машта. И није реч само о томе да једино пратимо “националне” ТВ програме. Једноставно за текст сличан горњем тада би се нашло премало читалаца. Зашто ? Ваљда зато што је овога пута Ђаволова агенда испала одвише смела ?! У журби коју помиње аутор прескочена је игра ! Недостају бројни потези, све је страобално смело, и како онда да се снађеш ?
    Горњим увидом Никола ( није госп. Маловић јер нам је близак ! ) нас је подсетио на “Миросозерцание Достојевского”, књигу Николаја Бердјаева, где аутор наглашава провиденчески ум писца и поредећи га са кратковидошћу – слепоћом једног Толстоја. Реч је превасходно била о надолазећој пошасти покрета Бесы односно комуниста.
    У горњем тексту немогуће је и са чиме спорити, ишта ваљано додати. Узгред, знамо и смисао оног “брегзита” а признајемо да се нисмо тога сетили ! Ово је прилика да уживамо подвлачећи пасусе, а неке да запамтимо ради цитирања у згодној ситуацији. Ово је цела књига. Вреднија од бројних пискарања и трућања.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *