KRIZA PREDSTAVLJENOSTI I UVOD U ROBOKRATIJU – PREDNOSTI I MANE NOVIH TEHNOLOGIJA

Epidemija korone ubrzava tehnokratske procese nagrizanja demokratije širom sveta. Obim kontrole nad građanima je nikad veći. Kako eksperti istiskuju javno mnjenje, hoće li u ne tako dalekoj budućnosti veštačka inteligencija zameniti sakralizovane eksperte? U kojoj je meri Rusija uključena u trend digitalizacije i elektronske uprave i koji je glavni cilj ovih procesa?

Rasprave na nivou globalnog društva za vreme tekuće pandemije virusa korona skrenule su na jedan sasvim očekivan, ali ne suštinski bitan pravac. Logično je da se za vreme pandemije u velikom delu društva pojavi nesavladivi strah. Pri tome, ukoliko politička klasa, koja je podložna smeni na izborima ili na ulici, krene da po svaku cenu izbegava odgovornost i prebacuje je na isto to zaplašeno društvo, a takođe iskorišćava sredstva za suzbijanje pandemije, kao što su vakcine, u geopolitičkoj borbi – globalni internet će sve viši ličiti na sujeverno srednjovekovno selo. Novootkriveni strah od smrti (jer smrt je u potrošačkom društvu dobro sakrivena tajna) stvara plimu nezadrživih emocija, otuda i rasprave o tome koja zakulisna grupa želi da nas sve proredi, kao i pitanja postavljena drhtavim glasom – da li si se vakcinisao?! Čim se korona navikne na nas i naši organizmi na njega, istog trena kad stupimo u neizbežan biološki suživot, strah od smrti biće potisnut negde duboko u podsvest, a dojučerašnji optuživači u međusobnim ubistvima nastaviće sa svojim običnim životima kao da se nikada ništa nije desilo. Nešto će, međutim, ostati od te lude višegodišnje žurke nazvane „histerija treće decenije 21. veka“, a to su instrumenti kontrole države nad građanima.

SVEVIDEĆE OČI Nikada dosad države nisu raspolagale takvom tehnologijom da mogu, ukoliko to požele, kontrolisati kretanje gotovo svakog svog građanina. Megapolisi poput Moskve, Londona i Berlina prepuni su kamera, dok su algoritmi za raspoznavanje lica uveliko usavršeni. Moskovski metro je iste godine kada je država počela da primenjuje digitalne instrumente za kontrolu kretanja svojih građana uveo sistem Face Pay, plaćanje za prolazak kroz rampu na metro stanicama putem raspoznavanja crta lica. Ruski državni finansijski gigant Sberbank krenuo je u kampanju sakupljanja biometrijskih podataka od svojih klijenata, a koji uključuju snimanje glasa i lica. U svetu digitalizovane državne uprave naše lice postaje naš pasoš i nigde se ne možemo sakriti od svevidećeg oka države. U samom jeku pandemije, juna 2020. godine, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin potpisao je ukaz o uspostavljanju centralizovane baze podataka građana Rusije. Ovim aktom naloženo je prebacivanje svih najvažnijih državnih podataka o građanima u jedinstvenu bazu podataka, koja će biti pod kontrolom Federalne poreske službe. Rok za operativnost baze je 1. januar 2023, a određen je i prelazni period za usklađivanje državnih organa s ovim instrumentom do 31. decembra 2025. godine. Posle tog datuma, dakle od 2026, ova baza postaje glavna za sve procese validacije, to jest prepoznavanja građana. Nema više razdvojenih arhiva, traganja za podacima, nekomuniciranja među raznim organima državne uprave, sve je na jednom mestu, dostupno kroz jedan klik. To podrazumeva ne samo efikasniju državnu upravu već i najviši stepen kontrole nad građanima, krajnji oblik procesa „pasportizacije“ započetog u Sovjetskom Savezu, a dovršenog u digitalnoj eri.
Građani Srbije se i ne pitaju otkuda im jedinstveni matični broj građanina (JMBG), koji je uveden 1976. godine. Očito da je njegov cilj bio bliža kontrola nad građanima u susretu s državnim organima, kako bi bile izbegnute situacije zamene identiteta i tome slično. Pošto je JMBG uveden za vreme jednopartijske diktature, o njemu se nije vodila rasprava na nivou društva. U sovjetskoj Rusiji JMBG nikada nije uveden. Tek 1999. godine već demokratizovana ruska država uvela je individualni broj poreskog obveznika za fizička lica, na ruskom skraćen kao INN. Građanima Rusije nije se dopalo da ih država obeležava brojevima, nasleđe sovjetskog represivnog sistema bilo je i te kako sveže, osobito revnosni pravoslavci su u tome čak videli pečat antihrista. Borci za zaštitu ljudskih prava kritikovali su povišenje stepena kontrole nad građanima, dok je Ruska pravoslavna crkva bila prinuđena da na plenumu Bogoslovske komisije 2001. godine donese rešenje da ruska verzija JMBG-a ipak ne znači da je Apokalipsa pred vratima. Naravno, ruska država je uvela INN bez obzira na racionalne i iracionalne kritike društva.

[restrict]

Isti procesi odvijaju se i u svim ostalim državama, u razvijenim brže, u nerazvijenim sporije. Oni predstavljaju zaokruženje procesa dugog trajanja koji datiraju još iz doba antičke države, od samog početka država kao institucionalizovan sistem stara se da poveća kontrolu nad svojim građanima, jer su u funkcionalnom smislu građani za nju resursi kojima ona raspolaže. Što je stepen kontrole viši, veći je i strah od posledica potencijalnih represija, jer države takođe raspolažu monopolom primene sile. Što je država manje demokratska, a njeni instrumenti kontrole nad građanima savršeniji, represije će biti obuhvatnije. Stepen kontrole nad građanima Rusije danas je veći nego u vreme Sovjetskog Saveza, ali je stepen represija znatno niži. Drugačije rečeno, građanske slobode su na znatno višem nivou u poređenju s prethodnim periodom. Danas je, međutim, gotovo nemoguće, a u bližoj budućnosti će biti potpuno nemoguće, nestati s radara države. U vreme najljućih represija u SSSR-u 1937–1940. godine zabeležena su bekstva sibirskih seljaka od kolektivizacije. Odlazili bi daleko u tajgu, na nenaseljena područja gde nije bilo državne kontrole, i tamo bi zasnivali nova slobodna sela. Tako su svojevremeno ruski seljaci s Urala i iz zapadnog Sibira pobegli na levu pritoku Jeniseja – reku Dubčes, i živeli slobodno od države. Proživeli su u slobodi sve do 1951. godine kada ih je slučajno otkrila sovjetska avijacija, posle čega država nije štedela resurse da pošalje oružanu silu duboko u sibirsku nedođiju ne bi li vratila pod svoju kontrolu odbegle građane.
Uporedo s uvođenjem novih zvaničnih dokumenata, kao što su u okviru pandemije federalni QR kod sertifikati o vakcinaciji, ruska država ubrzano radi na razvoju elektronske uprave. Portal Gosuslugi je državni federalni sajt preko koga građani mogu da ostvare razna socijalna i administrativna prava bez fizičkog prisustva u opštinskim mnogofunkcionalnim centrima. U poslednje vreme neke usluge su dostupne isključivo kroz ovaj portal. Na nivou grada Moskve funkcioniše i portal Mos.ru sa istom namenom kao i portal Gosuslugi, s tim što se njegovim uslugama mogu koristiti samo građani s prijavom boravka unutar administrativnih granica Moskve. Kako bi građanin aktivirao nalog na ovim sajtovima, mora uneti svoje podatke iz lične karte (u Rusiji se ona zove unutrašnji pasoš) i zatim u banci ili pred državnim organom potvrditi svoj nalog. Na popisu stanovništva Ruske Federacije završenom 15. novembra ove godine, oko 20% građana samostalno se popisalo kroz portal Gosuslugi. Rusija razvija i sisteme elektronskog glasanja, to jest glasanja kroz internet. Kao i sa e-upravom, postoje dva paralelna sistema – federalni i moskovski. Na federalni sistem elektronskog glasanja nisu stizale pritužbe, a on je još u fazi testiranja i upotrebljivan je samo u nekim regionima Rusije. Na adresu moskovskog sistema za elektronsko glasanje stigle su ozbiljne optužbe za manipulaciju izbornim rezultatima tokom ovogodišnjih parlamentarnih izbora. Pandemija je ubrzala tok digitalizacije ruskog administrativnog sistema, budući da je zakon o uvođenju federalnog QR kod sertifikata o vakcinaciji već u dumskoj proceduri. Građani će moći da dobiju pomenuti sertifikat isključivo ako imaju potvrđen digitalni nalog na portalu Gosuslugi. To faktički znači da, što se ruske države tiče, građani moraju da se digitalno povežu s njom ili neće moći da ostvare osnovna građanska prava. Važno je razumeti da je ovaj trend započet pre pandemije i da će se nastaviti posle njenog završetka. Takođe, radi se o globalnom trendu, oaze nedigitalne slobode uskoro nigde neće postojati.

UVOD U TEHNOKRATIJU Pored digitalnih instrumenata kontrole države nad građanima, koji se teorijski mogu upotrebiti i u cilju represija (zamislimo da država uđe u period političke nestabilnosti u kome doživljava građane koji protestuju kao pretnju), privatne korporacije, kao i one u javnom vlasništvu, bave se razradom veštačke inteligencije. Savremeno doba decentralizovane internet-komunikacije i opšte dostupnosti činjenica, polučinjenica i netačnih tvrdnji dovelo je do krize poverenja u zvanične institucije bile one političke ili naučne. U okviru slobodne demokratske utakmice ovo stanje označava masovnu pojavu populističkih pokreta koji na jeftinim parolama, govoreći ono što građani žele da čuju, zadobijaju popularnost, što dovodi do destabilizacije političkog poretka. Mejnstrim partije pokušavaju da se zaštite od ovih napada prebacivanjem odgovornosti na eksperte kojima se na taj način u neku ruku daje oficijelni status. Postoje zvanični partijski, pa i državni eksperti za sferu politike i ekonomije, a trenutno i za pitanja javnog zdravlja. Ono što je epidemiolog Kon u Srbiji, to je virusolog Gincburg u Rusiji. Na ovaj način se krnji demokratija i na mala vrata uvodi tehnokratski način vladavine. Politički funkcioneri vladaju kroz podršku građana na izborima i samo oni mogu da donose rešenja i snose dobre ili loše posledice njihovih rezultata. Eksperte niko ne bira na izborima i oni ne mogu snositi odgovornost za loše savete.
Tehnokratija je stara novost, aktuelno je pitanje veštačke inteligencije, a Rusija nimalo ne zaostaje u tom pogledu. Ove godine će se na moskovskim ulicama pojaviti eksperimentalni modeli automobila kojim će upravljati sistem autopilota ruske korporacije Jandeks. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin, koji inače prednjači u korišćenju visokih tehnologija u državnoj upravi, izjavio je da je tokom tekuće 2021. godine program veštačke inteligencije integrisan u sistem moskovskih domova zdravlja uspeo da pomogne lekarima da postave 2,6 miliona dijagnoza. Kvadrokopteri i široki sistem kamera u Moskvi učitavaju svoje snimke u neuromrežu povezanu s moskovskom građevinskom inspekcijom. Ovaj sistem veštačke inteligencije, koji je pušten u pogon 2020. godine, samostalno obrađuje 40 hiljada snimaka u toku jednog sata, a zatim automatski šalje građevinskim inspektorima narušenja urbanističkog plana ili procedure izvođenja radova. Na portalima ruske e-uprave vodeću ulogu u davanju informacija preko telefona ili putem sajta imaju čat-botovi, koji funkcionišu putem modela autonomnog mašinskog učenja zasnovanog na veštačkoj inteligenciji. Iz godine u godinu čat-bot se putem korišćenja usavršava i sposoban je da odgovara na kompleksna pitanja. Algoritmi veštačke inteligencije koriste se u proceni odnosa cene i efektivnosti raznih projekata koji se finansiraju iz budžeta grada Moskve. Nimalo nije naučna fantastika reći da će u bliskoj budućnosti deo administrativnih rešenja na sebe preuzeti računski algoritmi veštačke inteligencije. Epidemiologa Kona će tada zameniti novi e-Kon, spreman da vašu bojazan razveje matematički preciznim formulama koje sigurno nećete razumeti.
Povišena mogućnost kontrole nad građanima, učešće u političkim procesima kroz internet, a takođe i korišćenje kompjuterskih programa sposobnih da se sami razvijaju i uče u okviru upravljanja složenim državnim sistemima označava kraj demokratije kakvu poznajemo. Primena novih tehnologija iz korena će promeniti odnos države i građana, kao i odnos građana s političkim partijama. Između građana i političke klase biće uspostavljena svojevrsna cediljka koja će filtrirati informacije koje dolaze od zadovoljnih ili nezadovoljnih građana i zatim te obrađene podatke predavati odlučiocima unutar datog političkog sistema. Izbori će tako postati formalnost, dok će se država orijentisati na prikupljanje podataka od građana i usklađivati svoju politiku uzimajući u obzir društvenu atmosferu u realnom vremenu. Državni rukovodioci biće u stanju da vrlo brzo razumeju da li su njihova rešenja prihvatljiva građanima ili ne. Problem celog ovog sistema je u njegovoj netransparentnosti. Građani će imati utisak da razgovaraju sa zidom i nikako neće moći da provere na koji način je njihov input, žalba ili pohvala, imao dejstvo na autput, krajnji rezultat u vidu usvajanja ili primene nekog političkog rešenja. Nevolja je i u tome što će veštačka inteligencija polagati račun isključivo političkoj klasi koja je kontroliše, a građanima će njenu volju opet tumačiti političari. U robokratiji, kada već mašine ne lažu, moći će u njihovo ime da lažu vlastodršci.
Sve u svemu, Rusija se nalazi na vrhuncu talasa digitalizacije državne uprave, ali i upotrebe mašina pri samom procesu donošenja određenih političkih odluka. Ta konstatacija razvejava mit o Rusiji kao o nekoj tehnološki nazadnoj državi s degradiranom infrastrukturom. S druge strane, postoji sve veća bojazan da će građani u većoj meri biti odstranjeni od učešća u procesima donošenja odluka koje direktno utiču na njihov život. Ovaj režim ćutnje i paralelnog društva, kako ga naziva bivši bliski Putinov saradnik Vladislav Surkov, pokazuje da nevidljivo, potisnuto nezadovoljstvo građana ne znači i nepostojanje istog, te da se takvi problemi neće rešiti prebacivanjem odgovornosti na kompjuterske programe. Rusija povećava efikasnost svog državnog sistema, ali joj još nedostaje društveni dijalog.

[/restrict]