ИЗЛОГ КЊИГЕ

Ненад Андрић
СУСРЕТИ СА СВЕТОГОРСКИМ СТАРЦИМА
ННК Интернационал, Београд

Пошто је уочио на представљањима своје претходне књиге „Пешке кроз Свету Гору“ да читаоци с највећим занимањем прате његове разговоре које је водио с монасима и забележио их у поменутој књизи, Ненад Андрић је одлучио да све своје разговоре са светогорцима преточи у писану реч. Тако је настала ова књига у којој се налази низ разговора и записа насталих током боравка на Светој Гори. Ово дело представља збирку поука и савета, мудрости, пророчанстава, чуда, али и обичних прича светогорских монаха 21. века и њихових препорука како да се спасавамо у овим последњим временима. Буран сусрет наших дезоријентисаних савременика са „неочекиваном браћом“ која тврде да потичу из древне Грчке, и поседују медицинско знање далеко напредније од нашег, представља драматичну снагу овог романа, истовремено му дајући одлике модерне бајке.

Борис Субашић
ИДИ ЗА СОБОМ
Службени гласник, Београд

Реч је о књизи која, према речима самог аутора, представља опис дела његових путничких доживљаја, употпуњених много већим знањима других људи, која је „користио за тумачење и навигацију лутајући по стазама највеће идеје човечанства“. Књига говори о постојању неке неизмерне и људском уму непојмљиве силе која је створила цео бескрајни универзум, а само је људима, из неког разлога, подарила слободу избора и искру свог стваралаштва. „Једини начин да јој се приближимо“, уверен је аутор ове књиге, „јесте трагање за њом по свету који је створила за нас.“

КЊИГА О МИРОСЛАВЉЕВОМ ЈЕВАНЂЕЉУ
Српска књижевна задруга, Београд

Од првог снимка једног листа „Мирослављевог јеванђеља“, који је 1874. направио и описао Стојан Новаковић, траје научно бављење овим драгоценим спомеником српске средњовековне културе. О Јеванђељу, писаном и сликаном у другој половини 12. века, писали су током једног и по столећа највећи научници, међу којима: Љ. Стојановић, С. М. Куљбакин, Л. Мирковић, С. Радојчић, Д. Богдановић, Ј. Максимовић и др. Приступали су му ликовно-историјски, аналитички, документарно узбудљиво. Велика повест о великом делу украшена је многим илустрацијама, од којих је 60 у колору. Избор: Иван Стевовић.

Раде Ристановић
БЕОГРАДСКИ РАВНОГОРЦИ: Југословенска војска у Отаџбини и Равногорски покрет у окупираном Београду 1941–1944
Катена мунди, Београд

Монографија посвећена недовољно истраженој теми у домаћој историографији – деловању покрета отпора у урбаним условима окупиране престонице. Аутор се не задржава само на историографској реконструкцији праваца деловања већ настоји да проникне у сложени механизам „урбане гериле“. Анализирана је организациона структура, методологија рада, указано на кадровски и материјални потенцијал Равногорског покрета у Београду током Другог светског рата. Вршење обавештајне службе, ширење илегалне пропаганде, сакупљање материјалних средстава, извођење саботажа и атентати истакнути су као најважнији облици отпора који су вршили београдски равногорци.
„Прва три поглавља посвећена су историографској реконструкцији развоја београдске равногорске организације у погледу структуре, методологије рада и кадровских и материјалних потенцијала. У петом поглављу настојали смо да одговоримо на питања каква је била обавештајна мрежа, методологија рада, који су били најважнији пунктови и извори информација ЈВуО у Београду. Шесто поглавље је посвећено пружању помоћи у новчаним средствима и најразличитијем материјалу, као и упућивању кадрова из Београда у друге јединице ЈВуО. У седмом поглављу указали смо на развој пропагандног апарата и предочили најважнија сазнања о писаним материјалима који су штампани у Београду и његовом залеђу. Неоружане акције, саботаже, атентати, тема су осмог поглавља. У деветом поглављу анализирали смо каква је била улога београдских равногораца у успостављању и одржавању контаката са различитим војно-политичким чиниоцима. Десето поглавље посвећено је реконструкцији деловања окупационог апарата усмереног на сузбијање Равногорског покрета у Београду. Прилику да читаоци наслуте како би изгледало успостављање и вођење власти у Београду да су равногорци ослободили град пружили смо у последњем поглављу.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *