ИЗЛОГ КЊИГЕ

Драгољуб Јовановић
РАЗМИШЉАЊА О МОРАЛУ – књига (1)
Службени гласник, Београд

Морал није ни нешто утврђено ни стално да се може поправљати и кварити, добијати и губити. Тиме је у исти мах речено да човек није по природи добар ни моралан, да то тек треба да постане. Остаје да се види да ли то важи само за појединца у његовом животу или за човека уопште – је ли човек поправљив, шта утиче на његово морално понашање и да ли у погледу морала човечанство напредује или назадује. После овог начелног питања долази једно историјско питање: ко је све покушао да утиче на људе да буду друштвенији, хуманији, моралнији и каквог успеха су имали – у своје време и на касније нараштаје – разни мислиоци и практичари који су се тиме бавили? Најзад, како се проблем морала поставља данас – може ли се и он обновити и усавршити као што бива с другим жртвама савремених разарања? Особито је важно знати шта ће бити с моралом у политици, у привредном и друштвеном животу, и коме припада будућност – моралнима или „вештијима“.

Владимир Каминер
ТОЛСТОЈЕВА БРАДА И ЧЕХОВЉЕВЕ ЦИПЕЛЕ
Лагуна, Београд

Рођен у Москви, емигрирао у Берлин почетком деведесетих, Владимир Каминер је одрастао уз књиге Толстоја и Достојевског, у школи се бавио Мајаковским и Чеховом, потајно је читао Набокова, јавно рецитовао Булгакова, а све до данас поштовалац је Данила Хармса. Прослављени аутор бестселера „Руски диско“ у овој књизи на непоновљиво забаван и духовит начин прича о животу и делу седам великих аутора из своје домовине. За њега Достојевски, Толстој и остали великани руске књижевности нису апстрактни предмети проучавања, већ људи од крви и меса. Они су живели и волели, имали су необичне слабости, чудне склоности и уврнуте животе, који много говоре о свету у којем живимо. Књига Владимира Каминера изузетно је жив и надасве забаван омаж седморици писаца, који читаоца инспирише да се упусти у властита истраживачка путовања кроз књижевност.

Марио Алинеи
НАСТАНАК ЕВРОПСКИХ ЈЕЗИКА
Прометеј, Нови Сад

Марио Алинеи, професор емеритус Универзитета у Утрехту (1926, Турин), у својој дугогодишњој каријери објавио је преко 50 значајних радова на тему еволутивне лингвистике. Као дугогодишњи сарадник Српске академије наука био је и пријатељ академика Павла Ивића. Како сам Алинеи каже, „крајем деведесетих година троје археолога и троје лингвиста, потпуно независно један од другог, поставили су нове теорије порекла индоевропских народа и језика које утврђују аутохтоност и непрекинут континуитет од палеолита“. На основу компаративних анализа, Алинеи је дошао до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе. Те иновације Алинеи сматра најважнијим мотивационим погоном ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.

Орландо Бароне
РАЗГОВОРИ – БОРХЕС/САБАТО
Академска књига, Нови Сад

Млади писац и књижевни критичар Орландо Бароне забележио је на магнетофонску траку низ разговора између два великана аргентинске и светске књижевности: Хорхеа Луиса Борхеса и Ернеста Сабата. Након две деценије раздора због дубоких естетских и политичких разлика, Борхес и Сабато су се између децембра 1974. и марта 1975. седам пута сусрели како би разговарали о питањима везаним за књижевност, уметност, живот. Кроз њихове дијалоге пролазе Џејмс, Стивенсон, Конрад, Честертон, Шо, Мелвил, Скот, Дикенс, Хемингвеј, Фокнер, Џојс, По, Достојевски, Кафка, Шатобријан, Маларме, Бергсон, Флобер, Жид, Волтер, Гете, Хелдерлин, Сервантес, Кеведо, велики аргентински писци, танго, милонга…
Књига „Разговори“ је својеврстан тестамент два интелектуалца чији је књижевни опус обележио XX век. Ово је штиво о универзуму и вечности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *