ХОЋЕ ЛИ СЕ КОРОНА КАВЕЗ СПУСТИТИ И НА БРИТАНИЈУ?

Дигитални кавез се спушта над Британијом, Европом и светом. Светла разума се убрзано гасе. Колико ће дуго Британија одолевати најновијој инвазији варвара?

Здравствена криза метастазира у тоталитаризам. Италијански филозоф Ђорђо Агамбен каже да нам се спрема једна растурена, раштркана друштвена заједница у којој ћемо се удаљaвати једни од других да наводно избегнемо заразу, а у ствари само да бисмо учинили немогућим и пријатељство и љубав, а надасве оно што се некада називало политичким животом. Центри моћи су се прогласили за центре истине – једине истине. Опасно се приближавамо тренутку када ће свака друга истина или свако питање бити стављени ван закона и проглашени за јерес. Како се онда поступа с јеретицима, или с неподобнима то нам је историја јасно показала – у распону од ломаче до концентрационих логора, изгнанства у Сибир, на Голи оток или смрти. Да, смрти.
Ко не верује треба само да погледа око себе, не кроз ТВ екран или преко страница корумпираних дневних корпоративних новина већ сопственим очима, што данас углавном значи преко интернета и уз помоћ независних (од влада и корпорација) новинара и коментатора.

НЕМАЧКИ ДУХ НАД ЕВРОПОМ Аустрија је прво закључала невакцинисане, а пошто им то изгледа није било доста, онда су решили да закључају и све остале. Домовина фирера је прва у свету увела законску обавезу вакцинације. Од фебруара следеће године сваки добри Аустријанац мора бити хемијски побољшан. За остале је у немачком језику одавно већ, још од времена Адолфа, спремно име – Untermensch (потчовек). На чему ће им вероватно замерити жреци нове родне идеологије и правописа. Каже се Unterperson (подособа)! Администраторима идеологије не сметају ни семантика (смисао) ни лудило ни логори у том контексту.
У Немачкој министар здравља Јенс Шпан обећава да ће до краја зиме сви Немци бити излечени, вакцинисани или мртви. Значи, у Шпановом Weltanschauung-у (светоназору) логори су превазиђени. А да додамо да се без одговарајућег аусвајса и QR кода на дотичним подособама не може ни еутаназија извршити. Има заиста у том немачком духу нешто што се превише често, бар за наш укус, приближава и додворава ритуалима смрти и оностраном.
У Италији не можеш ни да радиш без Green pass-a и министар Басети весело обећава да ће четврта инјекција бити спремна 2022. године таман на време да се прими 12 месеци после треће. Пету још не спомиње, то ће неки други министар негде другде. Лепо они сарађују. Председник државе Марио Драги каже да невакцинисани не заслужују Божић. Нешто мање хришћанско давно нисмо чули. Привремени политички актер ће одређивати ко је заслужио да слави рођење Исусово? Тога није било ни у средњем веку, но сад с дигиталним пропусницама… може Драги да укључује и искључује кога хоће. А очигледно хоће. Бивши председник Марио Монти изјављује да постоји превише демократије у области информација и да треба ограничити те слободе. Сваког викенда милиони Италијана шетају и протестују улицама већих градова упркос забрани протеста. Бирократе то не могу да схвате. Како је то могуће кад смо ми лепо забранили! Неко је забранио Божић, неко оспорио основна демократска права. Дуче Мусолини се грохотом смеје с трозупцем у руци негде доле у деветом кругу Дантеовог пакла.

Код Макрона у Француској не можеш у продавницу или кафић, а старији од 60 година који нису вакцинисани не могу у јавни превоз. Брига о старима и немоћнима поприма нове димензије. Што људи да се гурају, боље да уопште не излазе из куће. Демонстрације на улицама.
У Холандији видимо да се већ воде спорадичне уличне борбе. Полиција пуца на демонстранте. У Белгији исто протести и запаљена возила по улицама. У Португалији су сви вакцинисани и опет закључани. Гибралтар је успео да вакцинише 130% популације (Шпанци који ту долазе да раде) па су сад укинули божићне празнике. За сваки случај. Шведска није закључавала, али уводи дигиталне личне карте, па их сад рекламирају чак и у микрочип формату. Могу да се уграде (ушију?) у руку. Швајцарска је на референдуму двотрећинском већином изгласала увођење корона пасоша.
Против увођења дигиталних пасоша се, дакле, редовно протестује у свим већим европским градовима. Протестују они који су против (ове специфичне) инјекције, као и они који су примили већ две, али су против треће, четврте и тако даље. Корпоративни медији не извештавају. Монти би да још мање извештавају. Калчо (фудбал) и временска прогноза, шта ће вам више?
У Загребу протести с паролом, између осталих „не дамо децу“. Ветерани „домовинског рата“ стављају се на располагање за борбу против глобалистичке напасти. Словеначка медицинска сестра излази у јавност видео-објавом у којој нам саопштава да постоје три врсте вакцина и да су означене бројевима 1, 2 и 3. Број један су плацебо и то добијају сви политичари и јавне личности.
У Европском парламенту група посланика предвођених румунским делегатом Кристијаном Терхешом бори се против увођења дигиталних легитимација и претварања Европе у тоталитарно друштво кинеског типа.

[restrict]

ВРАЋАЊЕ РОБИЈАЊА У АУСТРАЛИЈИ Тако је у Европи, а како је у Аустралији на пример? Без вакцине нема посла, нема образовања и нема преласка локалних државних граница. Треба пасош да се иде из Мелбурна у Сиднеј. Ето како је, а то подсећа на време када су из Британије у Аустралију слати робијаши. Абориџине у Северној Територији полиција и војска хватају, насилно им ушприцавају вакцине, па и одводе у новосаграђене концентрационе кампове. Гувернер ове аустралијске државе је дао интервју где је јасно ставио до знања да, што се њега тиче, антиваксером сматра свакога ко се противи његовим мерама без обзира на то да ли је вакцинисан или не. Коначно један искрен. Нема везе с болестима и вакцинама. Има везе са контролом.
На Новом Зеланду је Џасинда Арден изјавила да је врло поносна што је успела да створи двослојно друштво. Изванредно. Слободни људи и робови. Како време одмиче, биће, наравно, све више робова. Коме требају слободни људи у друштву где је истина једна и обитава у полицијској станици или војним баракама?
У Америци граница разграничења између држава које закључавају и уводе пасоше и оних других као да иде по страначким шавовима. Демократе уводе све нове мере док се републиканци противе. Гувернер Флориде, републиканац Рон де Сантис је потписао закон који приватним послодавцима забрањује дискриминацију на основу статуса вакцинације. Казна за непоштовање закона је педесет хиљада долара. Исто важи и за државне службе. Образовне установе не смеју захтевати обавезну вакцинацију ученика нити могу здраве ученике да стављају у карантин. Ученици и њихови родитељи могу да туже установе и да од њих потражују да плате и трошкове правног поступка. Њујорк је, с друге демократске, стране, забрављен и закатанчен, Калифорнија исто тако.
Канађани су се истакли тако што су успели да ухапсе свештеника пољског порекла због тога што је вернике пустио у храм на Ускрс. Било је закључавање. Свештеник је иначе, како сам каже, побегао од комунизма и последње што му је на ум падало јесте да ће исто тако бити прогањан у слободољубивој и пријатељски настројеној Канади. Онда је дошао први министар Џастин Трудо који очигледно има другачије погледе на свет.
Кинези су за то време скоро завршили операцију увођења социјалног кредита. Имаће дигитални идентитет, дигиталне паре и друштвени рејтинг. Рецимо овако: одузимамо поене за бацање ђубрета мимо канте, за гласно слушање музике или за погрешно паркирање. Онда нећеш имати довољно кредита да купиш ручак, одеш на одмор или нађеш посао. Људе ће укључивати и искључивати на дугме. Буквално. Је ли нас то чека?
Западни свет мало каска за овим кинеским концептом, али ето, како видимо из овог прегледа горе, трудимо се.
Но како то изгледа овде код нас, у Британији и околини?

У ЗАТВОР ПО ПРОЦЕНИ Ирски сенатор Џери Хоркан (Република Ирска) пре неки дан је изразио мишљење да свима (не зове их грађанима) који немају корона пасош треба забранити приступ превозним средствима и самопослугама. Зашто не? Скоро је викао. Ако неко жели да учествује у друштву, мора да буде вакцинисан. Покренут је и предлог за нови закон којим се влади даје право да хапси људе за које сумња да потенцијално могу да преносе корону. Потенцијално. Биће вероватно и служба за процену „потенцијалних“. Егзактну процену? И то све у земљи где су скоро сви вакцинисани, а у месту Вотефорд, доле на југу где је 99,5% вакцинисаних (старији од 18 година), сад баш имају епидемију короне. Занимљиво. Локални лист Ајриш тајмс преноси интервју с локалним доктором који каже да је опао природни имунитет.
У Велсу су увели пропис да је ковид пасош обавезан за посете биоскопима, на пример. Једна власница биоскопа из Кардифа се одлучила да не дискриминише посетиоце и да свима омогући приступ. Редари су прво дошли да јој затворе локал и на основу општинских прописа издају забрану рада до средине децембра. Одмах се појавила акција да се сакупе средства како би се помогло храброј власници. Било је потребно пет хиљада фунти а сада смо већ на око 70.000. А има још до средине децембра. За то време се Никола Стурџен у Шкотској хвали да је готово 100% становништва старијег од 60 година вакцинисано бар двапут, а око 80% у истој категорији и трипут.
У Енглеској је обавеза вакцинације уведена за запослене у здравству и домовима за негу старих и немоћних. Значи, за оне који имају директне контакте с пацијентима и штићеницима. Увођење дигиталног пасоша се спомиње, али још нико није изашао у јавност с препоруком или наредбом да се то уведе. Фразе попут ето како могу Аустријанци или ево како то раде Французи овде никад нису биле нарочито популарне ни сврсисходне. Шта брига Енглезе шта раде ови преко канала? То никад није било.
Овде се у радње и пабове улазило без маске (28. 11. поново их уводе). То је значило да у самопослузи можете видети отприлике пола маскираних, а пола не. У пабовима и ресторанима нико није носио маске. У радњама, опет, како ко. У јавном превозу постоји јака препорука да се носе. Деца у школама углавном носе маске ван учионице, а студенти на предавањима. У образовању, међутим, то у великој мери зависи од саме установе. У октобру је почела вакцинација деце од 12 до 15 година. Потребна је сагласност родитеља која се даје потписом документа на интернету. Деца тог узраста имају право да се определе за вакцинацију упркос противљењу родитеља. Овде је на снази обичајно право и у дотичном случају прецедент је случај Гилик и одлука Горњег дома (Дом лордова) енглеског парламента из 1985. године.
Демонстрације против обавезе вакцинације, дигиталног корона пасоша и за слободу медија и изражавања одржавају се редовно. Углавном су то већи скупови у Лондону, али их има и по свим већим градовима. Примећујемо да има све више људи који се протестима придружују, јер не желе трећу или било коју даљу инјекцију.
Заговорници увођења пасоша упиру прстом на светли пример Аустрије, Немачке, Италије и Француске и ту морамо приметити да је то заиста први пут у историји овог острва и овог народа да неко предлаже Енглезима да се угледају на континенталце. Па шта је следеће, да јодлујемо, носимо кожне панталоне са хознтрегерима и метар багета под мишком? Једемо коње, пужеве, жабе и бели лук? Ох, ужаса!
Но када је кампања вакцинације деце и дистрибуције трећег додатка (booster) мало застала, и када би можда требало направити тај последњи помак ка увођењу дигиталних исправа, појавио се нови сој из Јужне Африке – омикрон. У Боцвани је, наиме, четворо оболело. Све четворо су вакцинисани, наводи се у владином саопштењу које је потписао локални координатор борбе против короне, доктор Масупу. Четворо. Борис Џонсон је прекинуо викенд специјалном конференцијом за медије у суботу у 17 часова, таман посла да сачека до понедељка. Он и неколико његових дежурних „научника“ обзнанили су да су у Енглеској нађена већ два таква случаја. Супермутант варијанта, кажу. Треба пооштрити мере. Поново увести маске. Појачати кампању вакцинације трећом дозом. Пошто је сада већ јасно да оне прве две вакцине не спречавају да се неко разболи или пренесе болест.
Нови сој се преноси и до 500 пута лакше и брже и врло је смртоносан – обавештавају нас корпоративни медији. На све то, министар здравља Јужне Африке каже да су то све глупости и измишљотине европских медијских агенција. У Боцвани има мање од 30% вакцинисаних а ово четворо што су се разболели од новог соја су сви двоструко вакцинисани. Просечна старост становништва у Африци је око 18 година и велики проценат живи ван градова, на селу. Поред тога, већ шездесетак година једном недељно сви узимају ивермектин као лек против маларије.
Како било, ево нам новог соја и нових забрана. Трајаће три недеље, каже Борис. Онда ћемо прећи на следеће слово грчке азбуке – иде прво пи, па ро који нису баш згодни… сигма је следећа, одлично – сигма. Занимљиво је приметити како је претходна варијанта, пре омикрона била ламбда. Између ова два слова у азбуци има три друга слова – му, ну и ши. Прва два нису звучна а треће је такође и име кинеског председника а то баш не би било згодно. Замислите само – уводимо нове мере због опасне варијанте ши! Протестна нота амбасаде центра света (кинеско име за Кину) им не гине. А ако се Кинези баш наљуте, онда можда коначно и изврше инвазију Тајвана.

ХОЋЕ ЛИ ЕНГЛЕСКА ПАСТИ? Енглеска се, дакле, барем с гледишта обавезне вакцинације, дигиталних пасоша и грађанских слобода још донекле држи. Усамљено острво какво је одувек и било. Демонстранти демонстрирају и многи не пристају на диктат политичке касте коју виде као издајничку и квислиншку. Ако питате демонстранте и њихове симпатизере, свако ће вам рећи да парламент не представља више интересе народа већ крупног капитала, банака, фармацеутске и информативне индустрије. Какав год да је став једног дела становништва, међутим, остаје чињеница да они сами од себе не могу зауставити дигиталну револуцију.
Да, можда ће бити дигитални пасоши, идентитет, дигитални новац, социјални кредит кинеског типа и све је то сад доста извесно. Но противљење неких грађана није довољно да се спречи влада да пође примером Аустрије, на пример, покуша да закључа невакцинисане и уведе законску обавезу вакцинације. Зашто се то онда не догађа? Зато што у владајућој конзервативној странци постоји једно још конзервативније крило сачињено од старих и еминентних чланова који се противе. Бивши министар финансија, полиције и још понечега Кенет Кларк је пре неки дан дао интервју у коме је изразио зебњу да се влада Борис Џонсона претвара у диктатуру. Проминентни Џекоб Рис Мог каже да Британија није врста земље која ће од било кога захтевати некакве папире.
Тајмс је још 1858. године писао да сваки цивилизован народ на кугли земаљској мора знати да је Британија уточиште нација и да би бранила то уточиште до последње капи крви. Руски анархиста Кропоткин је рекао за британску да је застава под којом су многе руске, италијанске, француске и мађарске избеглице нашле уточиште.
У угледном Спектејтору Ендру Лилико пише да је главни разлог што Британија није постала плен тираније какву видимо у другим земљама то што су Британци одувек одбијали да прихвате законе који нису засновани на природном праву и потреби. Грађани у томе често, пише даље Лилико, имају и подршку судова, те тако наводи и пример Кларенса Харија Вилкока, последњег човека ког је влада прогонила због тога што није хтео да са собом носи личну карту (уведене као ванредне мере током Другог светског рата).
Њега је 1950. зауставио полицајац и тражио му личну карту. Вилкок је одговорио рекавши да је он либерал и да је против таквих ствари. Полицајац је хтео да му уручи формулар и рекао је да га попуни и донесе с личном картом у полицијску станицу у року од два дана. Вилкок је одбио рекавши да он неће ићи у било какву полицијску станицу и да неће да прими формулар. Онда је формулар бацио на земљу. Ствар је доспела до суда који је пресудио у корист Вилкока с образложењем да закон о личним исправама није више важећи јер је донесен из безбедносних разлога за време рата који је завршен.
Од онда личне карте нема. Нема ни обавезе да било ко носи са собом документ у сврху идентификације. Ако немате возачку дозволу код себе, имате два дана да је донесете на увид полицији. У банци доказујете идентитет тако што донесете рачун за струју и воду с вашим именом и адресом. А ако неко зна било шта о Енглеској и Енглезима, сигурно зна да су традиција и обичајно право стубови носиоци овог друштва. Борба око дигиталног идентитета, легитимација и слободе говора, кретања и изражавања траје и трајаће још дуго.
Британија, дакле. Нада, уточиште, светионик у Атлантском океану или још један дигитални кавез који се попут галије спрема да прогута своје грађане и окује их за одурне, ропске дрвене клупе. У таквим ситуацијама, знате, и веслање му дође као утеха.

[/restrict]