ГОЛГОТА ЏУЛИЈАНА АСАНЖА – СУДБИНА ХЕРОЈА

Асанж је починио најгори злочин у очима Империје и због тога не треба да чуди одлука Високог суда Енглеске и Велса да може бити изручен Сједињеним Државама које желе да му суде за шпијунажу не би ли читавом свету показале како пролазе они који се усуде да дигну главу и кажу истину

Историју пишу они који су повешали хероје – епска је реченица коју изговара наратор на почетку филма о Вилијаму Воласу, шкотском средњовековном борцу за слободу од енглеске тираније. Историја каже да је овом борцу за слободу суђено у Лондону због издаје, на шта је одговорио да никад није био енглески поданик, па не може ни бити издајник Енглеске. Након пресуде Воласа су голог вукли коњи по једном тргу у Лондону, потом је дављен, кастриран, па черечен и на крају му је одсечена глава, која је затим набодена на врх Лондонског моста. Остали делови његовог тела су били посебно приказивани по другим градовима. Тако се 1305. поступало с „непријатељима државе“. Седам векова касније ритуали су мало „пристојнији“, али је њихова суштина иста – бунтовника треба најстроже казнити, уништити, ишчеречити, јавно га погубити да цео свет види, како никоме не би пало на памет да крене његовим стопама.
Иако смо ми из Србије у последњих двадесетак година у више наврата били мање или више свесни сведоци овог феномена – почевши од нас самих, као народа, преко хероја персонификованих у Слободану Милошевићу, Радовану Караџићу или Ратку Младићу – западни свет ретко када је могао то да осети на „својој кожи“, све до потресне судбине која је задесила Џулијана Асанжа. (Да иронија буде већа, и ову тројицу су, баш као и Воласа, тлачитељима предали њихови сународници.) И док би неки могли оправдавати сурови прогон Империје над Милошевићем и осталима позивајући се на западњачке флоскуле „балканским касапима“, Асанжу се не може пришити никакав злочин (чак ни силовање које су му у дослуху с Вашингтоном покушавале подметнути шведске власти), осим тога да се борио за слободу и против злог Царства, чији поданик никада није био.

НЕЧАСНИ СУД Практично исти суд који је судио Воласу, судио је сада и Асанжу, али га није директно осудио на смрт него је одлучио да га преда онима који ће то (метафорички) учинити уместо њега. Високи суд Енглеске и Велса одобрио је 10. децембра изручење Асанжа Сједињеним Америчким Државама, које намеравају да му суде за шпијунажу и да га потенцијално осуде на чак 175 година затвора, што је равно смртној казни.
За разлику од Воласа, чије је мучење и черечење почело тек након пресуде, Џулијан Асанж је кроз мучење прошао и пре него што га је било који суд прогласио кривим. Суштински и пре него што су га се „они који пишу историју“ и дочепали. Не мислимо ту само на неформално заточеништво у амбасади Еквадора у Лондону на које је био присиљен од 2012, када је од те земље затражио и добио политички азил, до 2019, када му је еквадорски Јуда Лењин Морено без пољупца у образ тај азил укинуо и предао га Енглезима – него пре свега на две године голготе у затвору Белмарш, где се и даље налази. На чудовишне услове у којима Асанж живи упозоравали су многи, укључујући и специјалног известиоца УН за мучење Нилса Мелцера, који је 9. маја 2019, само месец дана по затварању Асанжа у Белмарш, закључио да је он показивао све симптоме типичне за изложеност психичкој тортури, укључујући екстремни стрес, хроничну нервозу и снажну психолошку трауму. У извештају објављеном пола године касније Мелцер је навео да је Асанжово здравље наставило да пропада и да му је живот у опасности, те оптужио британске власти да нису ништа учиниле како би исправиле ситуацију. Мелцер је 30. децембра исте године отворено оптужио британске власти за тортуру над Асанжом. Британске власти остале су глуве на ове позиве и упозорења до дана данашњег и због тога никога није заиста изненадило када је Асанжова вереница Стела Морис обавестила јавност да је он у затвору 27. октобра доживео мождани удар. Колико ово све, опет, подсећа на судбину наших хероја изведених пред суд Империје – од оптужби за пропусте у лечењу у вези с покојним Слободаном Милошевићем и Ратком Младићем, до понижавајућих и нељудских услова у којим Радован Караџић издржава казну у британској тамници.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.