ГЛЕН ДИЗЕН – НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ 1999. ЈЕ КЉУЧНИ ДОГАЂАЈ

Постојали су системски подстицаји ничим спутаваном Западу да прихвати либералну идеологију када се распао Совјетски Савез, јер је експанзија моћи могла бити легитимисана као експанзија либерално-демократских вредности. Напад на Југославију 1999. и признање независности Косова 2008. године постали су кључни догађај, за који се тврдило да је легитиман, иако је тиме прекршено међународно право. Раздвајањем легитимитета од легалности започео је постепени колапс међународног права и Запад је, уместо тога, почео да развија систем суверене неједнакости, каже наш саговорник, уредник часописа Раша ин глобал аферс

Глен Дизен је професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа Раша ин глобал аферс. У фокусу истраживања професора Дизена већ неко време је „Велика Евроазија“, као руски политички, економски и конзервативни пројекат, о чему сведоче и наслови његових књига, међу којима је најновија Европа као западно полуострво Велике Евроазије: Геоекономски региони у мултиполарном свету. Свет више није униполаран, упозорава Дизен, већ мултиполаран, упркос жестоком противљењу САД, што изазива нове напетости и сукобе. САД се заправо суочавају с дилемом: могу ли да се укључе у мултиполарни систем, или да наставе да се одупиру појави мултиполарности. Али уколико САД желе да предупреде свој пад, сматра Дизен, оне морају прихватити много реалнију улогу у свету.

Систем се не може поправити, пошто је либерална идеологија сасвим заслепила Запад, изјавили сте на састанку међународног клуба Валдај. Дошли смо до тачке када садашњи поредак – „поредак заснован на правилима“ које од случаја до случаја прописује хегемон – више не функционише.
Либерализам представља многе узвишене идеале, иако је постао пропагиран као хегемонистичка идеологија која заслепљује Запад. Сва сложеност света филтрирана је кроз једноставне бинарне стереотипе либералне демократије насупрот ауторитарности. То је веома радикалан начин разумевања међународне безбедности, иако је он постао нормалан и сада представља морални аргумент за агресију. Целокупна идеја да безбедност произлази из међусобних ограничења између суверених једнаких држава замењује се идејом да мир захтева да силе добра победе зло.
Постојали су системски подстицаји ничим спутаваном Западу да прихвати либералну идеологију када се распао Совјетски Савез, јер је експанзија моћи могла бити легитимисана као експанзија либерално-демократских вредности. Напад на Југославију 1999. и признање независности Косова 2008. године постали су кључни догађај, за који се тврдило да је легитиман, иако је тиме прекршено међународно право. Раздвајањем легитимитета од легалности започео је постепени колапс међународног права и Запад је, уместо тога, почео да развија систем суверене неједнакости. Запад је себи дао прерогатив по којем је он изузет из међународног права, позивајући се, у име легитимитета, на либералне демократске вредности. Уместо да се позивају на међународно право, САД се све више позивају на „међународни поредак заснован на правилима“, што је орвеловски концепт, пошто се не састоји од било каквих посебних правила. Запад се може мешати у унутрашње послове других земаља, подстицати државне ударе, извршити инвазију, па чак и одбацити територијални интегритет одвајањем територије као што је Косово – иако друге силе морају бити ограничене међународним правом. Једноставно речено, међународно право засновано на заједничким правилима између суверених држава напуштено је у корист хегемонистичке владавине, коришћењем либерализма за легитимисање суверене неједнакости.
Сукоби су неизбежни, јер је свет прешао с униполарности на мултиполарност и више не постоје заједничка правила за решавање ових поремећаја.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.