ДОДИК „ЗАЛЕДИО“ ВОЈСКУ РС

У координирану акцију притисака на Српску укључио се и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, а такозвани високи представник из Баварске жели да као адут у одмеравању снага с руководством из Бањалуке користи „војну карту“

Запад не одустаје од притисака и претњи упућених Републици Српској и Милораду Додику који имају за циљ да приморају руководство из Бањалуке да одустане од најављеног враћања дејтонских уставних надлежности, као и захтева за поништавањем Инцковог „декрета“. У тим послу је, уз Вашингтон, најактивнији званични Берлин, чији је представник на састанку политичког и безбедносног комитета Европске уније покренуо питање „санкција против званичника Републике Српске који угрожавају Дејтонски споразум“.
Захтеву најмоћније чланице „европске породице“ супротставила се Мађарска, па је с обзиром на чињеницу да се одлука о евентуалним санкцијама доноси консензусом свих држава Уније, питање да ли ће Немци у наредном периоду успети да отклоне блокаду Орбанове Будимпеште. Уколико им не пође за руком да планове о кажњавању непослушних Срба претворе у „политику Европе“, готово је извесно да ће се одлучити да делују самостално. Тачније да санкције против Додика и његових сарадника спроводе у сарадњи с истомишљеницима из „породице“, те наравно Лондона и Вашингтона.

УЛОГУ КРИВЦА НЕМАЧКА ДОДЕЉУЈЕ БАЊАЛУЦИ Начин на који је сад већ одлазећи министар спољних послова Немачке Хајко Мас (у међувремену је у Берлину постигнут договор о формирању нове владе у којој ће овај ресор припасти странци Зелених) представио кризу у БиХ – додељујући улогу искључивог кривца Бањалуци – изазвао је оштру реакцију Москве. Конкретно, портпарола Министарства спољних послова Русије Марије Захарове, која је оценила да су Масове „пристрасне оцене погубне“. Али и поручила Немачкој и њеним истомишљеницима како „претње увођењем различитих санкција против легитимно изабраних лидера суверене БиХ све више подсећају на колонијалну политику“.
Не треба очекивати да ће због упозорења „силе с Истока“ нова влада из града из кога су кренула два светска рата кориговати досадашњи „курс“ према Босни. Напротив, због значајне улоге коју ће у будућем кабинету имати „еколози“ – који још од времена министровања Јошке Фишера устрајавају на „доследној антисрпској и пробосанској политици“ – Берлин би, бојимо се, могао постати још „оштрији“. Односно конкретнији у настојањима да се легализује статус „немачког човека“ у граду на Миљацки и тиме олакша реализација задатака због којих је Шмит и послат као високи представник западних сила у дејтонску творевину.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.