БИТКА ЗА ЛАМАНШ – БРИТАНИЈА ПОНОВО ВЛАДА ТАЛАСИМА

Пукотина у темељу „Глобалног Запада“, настала изласком Велике Британије из ЕУ, наставља да се шири. Након конфронтације с Бриселом, па потом с Берлином, Лондон је отворио фронт и према Паризу и то јавним позивом Француској да прихвати све избеглице које стигну до Уједињеног Краљевства. Изненађујуће или не, Ламанш као негдашњи симбол прекоморског јединства и заједништва прети да постане „ров“ који дели „копно“ и „море“

Дуго је тињало у релацијама између Лондона и Париза након британског „историјског да“ и волшебног изласка из заједничке наднационалне творевине. Иако Француска није била упадљиво активна приликом преговора око услова и начина британског напуштања заједничких институција и заједничког нормативног оквира, временом је постајало јасно да ће се брегзит одразити на Француску у интензитету који Француска не може да игнорише. У мору питања и потпитања у вези с последицама британског изласка на формиране безбедносне, правне и трговинске везе на нивоу ЕУ, почело је да испливава питање статуса француских рибарских бродића и њиховог риболова у територијалним водама Велике Британије, државе која од 31. јануара 2020. године нема статус чланице ЕУ.
Упркос томе што су две стране приликом „бракоразводне парнице“ успеле да постигну споразум о трговини и сарадњи којим се, између осталог, омогућава бродовима и једне и друге стране да несметано плове и лове у међусобним територијалним водама најмање до 2026. године, у пракси је почело да се показује да споразум представља „мртво слово на папиру“. Оно што је гарантовано споразумом требало је остварити кроз механизам и процедуру издавања дозвола рибарским бродовима и једне и друге стране и то тако што су заинтересовани рибари морали да докажу да су у претходном периоду рибарили у спорним водама.
Управо у бирократији је и настао проблем, нарочито у погледу рибарских бродова заинтересованих за риболов у територијалним водама Каналских острва, својеврсних екстериторијалних ентитета под управом британске круне, али који никада нису формално-правно били део ЕУ. На њих се никада нису примењивали прописи ЕУ, већ је правни статус француских рибара био регулисан архаичним споразумом о Гренвилском заливу, из 1839. године. Тако су острва попут Џерзија и Гернзија постала симбол снаге обновљеног британског суверенитета и инструмент показивања мишића које званични Лондон обилато користи. С образложењем да бродови који лове у територијалним водама Каналских острва не могу да докажу да су ту пловили и раније, Британија је издала око 1.700 дозвола, али и ускратила неколико стотина рибарских дозвола и на тај начин увукла Француску у својеврсну демагошку поморску битку за Канал. Међутим, и не само демагошку јер су, као вид контрамере, француске власти задржале, тј. заплениле један британски чамац који је рибарио у територијалним водама Француске пошто спорни брод не поседује неопходне дозволе.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.