АМЕРИКА VS. КИНА – Потпуни преображај континента

И насумично изабрани подаци о кинеском брзом напредовању развејавају заблуде које Запад још увек има о Кини као заосталој и безнадежно сиромашној земљи. Америчке представе о сопственој научној и технолошкој супериорности су илузија која се брзо топи. Западни медији и данас шире представе о „сиромашним Кинезима, који раде за долар дневно“, али то једноставно не одговара истини (…) Једина западна реакција на кинески брзи напредак био је нови хладни рат који је покренут против Кине. Кина се данас блати на све начине

Треба ли Америка да се такмичи с Кином? И можемо ли?, пита Годфри Робертс, у чланку под овим насловом. Робертс је, да не буде забуне, амерички аутор који годинама, па и деценијама пажљиво проучава „кинески феномен“.
„Године 2003. објавио сам књигу која приказује пад Америке у односу на тридесет и шест важних друштвених и економских показатеља“, пише Робертс. „Послао сам копије администрацији, Конгресу и шефовима одељења, и добио само један одговор, од генералног директора Централне обавештајне агенције, да је Агенција деценијама давала влади готово идентичне информације.“ Шта се од тада променило? „Од тада су се наш пад и успон Кине убрзали, а ова динамика нас је одвела тако далеко да је свака конкуренција постала нереална.“
Ако Кина личи на карикатуру коју су деценијама цртали послушни амерички медији, наставља Робертс, онда би требало да се САД такмиче с њеним репресивним, екстрактивним и ауторитарним апаратом, и да улажу у напредне технологије „како би осигурале да нам цео свет завиди“.
Али шта ако Кина уопште није репресивна ни ауторитарна? И шта ако Америка више нема новца који би улагала у ово такмичење? „Шта ако су кинески лидери популарнији, више поштовани и компетентнији од наших? Шта ако је њена привреда за тридесет одсто већа и расте много брже, с једном трећином нашег терета дуга? Шта ако је она већ испред нас у научнотехнолошком смислу, ако је војно неосвојива и ако поседује више и много моћнијих савезника него ми? Шта онда треба да урадимо?“

Битка за Евроазију

Конфуције, древни филозоф на чије се мисли данас ослања кинеско руководство, тврдио је: „Ако људи немају веру у своје владаре, онда држава не може постојати.“ Поверење Американаца у своју владу, подсећа Робертс, досегло је најнижи ниво у америчкој историји. Према анкетама Галупа, већина Американаца данас види америчку владу као свој најважнији проблем, а свега 54 одсто Американаца „доследно изражава свој продемократски став“. Како уочава канадски стручњак за Кину Лари Романов, испирање мозга за Американце почиње већ у основној школи, много раније него што деца имају способност да разазнају разлике између друштвених система: „У ствари, америчка деца су спречена да икада стекну ту способност превентивним образовним системом…“
Насупрот томе, кинески систем професионалне владе, лишене фракцијских подела, вратио је Кину у улогу „Средишњег краљевства“: „У поређењу са нашом, кинеска влада је окренута будућности, децентрализована, ефикасна и штедљива.“ „Америчка демократија“ базира се на изборним проверама сваке четири године. То је једина прилика када се „демократски изабране вође“ сете своје изборне базе. Кинески систем назива се меритократија: владавина најкомпетентнијих, вишеструко доказаних у својим областима. Њихове провере су практично сталне. Од двеста чланова Државног савета, „већина има докторат и квоцијент интелигенције преко 140. Сви су започели каријеру у најсиромашнијим селима у земљи, а отишли су тек пошто су повећали приходе за педесет одсто. Поновили су тај учинак на свим нивоима, укључујући и председништво, као што то чини (председник) Си“.
Таква, обновљена, подмлађена и самосвесна Кина данас је поново ступила на светску сцену. Раздобље „прикривања“, кинеске „стидљиве хегемоније“ је иза нас. Данас се борба води за Евроазију и њено (мета)географско „средиште света“. Док се Америка повлачи („уступили смо контролу над Кримом и Црним морем Русији, а све више и над Блиским истоком“), Кина и Русија наступају све брже и самосвесније. Помоћу кинеске иницијативе „Појас и пут“, Кина и Русија спајају Евроазијску економску унију са Шангајском организацијом за безбедност (Русија, Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Узбекистан, Индија, Кина и Пакистан, са Авганистаном, Ираном, Монголијом и Белорусијом као посматрачима, и Јерменијом, Азербејџаном, Камбоџом, Непалом, Шри Ланком и Турском као партнерима у дијалогу), или Регионалним свеобухватним економским партнерством, огромним азијским интегрисаним тржиштем које превазилази границе Азије и укључује Аустралију и Нови Зеланд. Када Северни ток 2 буде комплетиран и почне с радом у свом пуном капацитету, како Европска унија мисли да им се не придружи?

Кина у свему престиже САД

Кључни проблем на Западу је употреба такозваног вишка вредности: док се на Западу, пре свега у САД, он користи у непродуктивне сврхе, у Кини они стално обезбеђују ефикасније методе производње. Пре двадесетак година Самјуел Хантингтон је писао да „цивилизације расту јер имају инструменте експанзије… које акумулирају вишкове и улажу га у производне иновације“. У САД вишкови се не користе у производњи, односно стопа инвестиција се непрекидно смањује. „То се догађа зато што друштвене групе које контролишу вишак имају интерес да га користите у непродуктивне сврхе, односно задовољавају сврхе које дистрибуирају вишкове потрошње, али не обезбеђују ефикасније методе производње.“ То је „стратегија“ која гарантује једино даље заостајање. И та динамика је већ неко време на делу.
Кина је „најутицајнија земља у четири од осам основних научних области, на првом месту у компјутерским наукама, математици, науци о материјалима и инжењерству…“ Укратко: Кина данас предводи свет у основним истраживањима и у већини технологија: у свим областима грађевинарства, те одрживих и обновљивих извора енергије; у производњи суперрачунара, у технологијама препознавања говора, у нанотехнологији, у области беспилотних летeлица, у радио-телескопији или хиперсоничном наоружању, у сателитској квантној комуникацији итд. Данас су две трећине најбржих компјутера на свету кинески. На пример, „Кина ће ове године престићи САД у најцитиранијих педесет одсто истраживачких радова о вештачкој интелигенцији“, као што је већ сасвим избацила Америку из низа области, као што су маглев железнице или пренос енергије без губитака. „Кина предњачи и у свим аспектима железничког инжењеринга и осваја већину глобалних железничких уговора. Прва од пет маглев линија мале брзине је завршила са тестирањем, а још две ће бити отворене ове године.“
Кина данас предњачи и у космичким летовима: током 2018. лансирала је више свемирских мисија него САД и Русија заједно. „Она је и водећи светски добављач беспилотних летeлица и највећи произвођач извозних лаких борбених авиона…“ Један пример: „Кинески удео у најцитиранијим нанонаучним радовима расте 22 одсто годишње и претекао је САД још 2014. Њен допринос – у количини и квалитету – сада је већи од остатка света заједно.“

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.