53. БЕМУС – Повратак у „Дечју собу“

фото: МОТО И МАЛО ПОЗОРИШТЕ ДУШКО РАДОВИЋ

Пише Наташа Перазић

Фестивалско изненађење представљало је извођење опере за децу „Дечја соба“ српског композитора Миленка Живковића (1901–1964). Дело је изведено само једном, у фебруару 1941. године, и до данас је било заборављено

У првој половини новембра одржане су 53. по реду Београдске музичке свечаности – БЕМУС. И поред свих потешкоћа у култури, које се најпре односе на финансије и њихов традиционални мањак, наш највећи музички фестивал понудио је разноврстан и квалитетан програм.

СТАРИ И НОВИ МИЉЕНИЦИ ПУБЛИКЕ Дуго најављивана миљеница слушалаца класичне музике, реномирана пијанисткиња грузијског порекла Хатја Бунијатишвили отказала је наступ у последњем тренутку услед болести, али ју је одлично, и на срећу београдске публике, одменио наш виолиниста, не мање реномирани Немања Радуловић.
Млада руска пијанисткиња, недавна финалисткиња најчувенијег пијанистичког такмичења „Шопен“, звезда у успону Ева Геворгјан заменила је Хатју Бунијатишвили на још једном концерту, у квинтету с топлокрвним грузијским уметницима, добро знаним светској публици, али и нашој.
Међу њима, виолончелиста Нарек Ахназарјан је више пута посећивао нашу престоницу, сваки пут изазивајући искрено одушевљење публике. Њега ћемо опет чути у мају у оквиру сезоне Београдске филхармоније.
Коларчева задужбина, ослабљена новим трендовима у којима свака институција мора да има менаџера не би ли била профитабилна (јер кажу да институција данас није успешна ако не производи профит), затим је угостила светска имена попут Томаса Хемпсона (баритон), Дениса Шаповалова (виолончело), Ксеније Јанковић (виолончело), Кандиде Томпсон (виола), Александра Маџара (клавир, а о њему неком другом приликом).
БЕМУС је водио рачуна да промовише и наша нова, млада имена – Петра Пејчића (виолончело), али и да остави простор духовној музици.
Црквена певачка дружина „Бранко“ из Ниша је, у препуној крипти Храма Светог Саве изузетно надахнуто извела дела српских и руских композитора, испуњујући сваког слушаоца миром који нам ових дана понестаје а преко је потребан.

ПОВРАТАК ИЗ ЗАБОРАВА Посебно место, фестивалско изненађење је извођење опере за децу „Дечја соба“ српског композитора Миленка Живковића (1901–1964).
Водећи се Гетеовом да „оно што је одлично за одрасле једва да је добро за децу“ и инспирисан истоименом причом Десанке Максимовић, композитор је створио јединствено дело, изузетно важно не само зато што припада несвакидашњем жанру већ и стога што је једна овако висококвалитетна замисао намењена управо најмлађима и њиховој едукацији.
Дело је изведено само једном, у фебруару 1941. године, а потом заборављено.
Музичко оперско театарска организација – МОТО, с нашим истакнутим мецосопраном Наташом Јовић Тривић на челу, с великим ентузијазмом а пре свега са свешћу да је ово дело неопходно поново извести на сцени, успела је да уз велико залагање младих (редитељи Наталија Станковић и Матеја Ђедовић) и уз менторство искусних (Борис Лијешевић) ангажује и Компанију „Балет младих“, дечји хор, солисте, оркестар…
А посебне заслуге за повратак „Дечје собе“ пред српску публику припадају маестру Милану Недељковићу, који је заслужан и за проналажење заборављеног дела и пратећег материјала, такође и за његову реконструкцију.
Концерт је имао и репризу, а чини се да је остало још оних који би желели да чују ово остварење. Остаје нада да ће Мало позориште „Душко Радовић“, где је и изведена ова несвакидашња опера, као и сви задужени за продукцију, увидети велику одговорност коју имају да сачувају ово дело од поновног заборава…


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *