2021. ГОДИНА – Година даљег заоштравања

У години за нама није решен ниједан од битних проблема с којима је она започела. Напротив, безмало је свака озбиљна криза у ових 365 дана постала још озбиљнија, а као да то није довољно, свет је почео да се суочава и с новим и (не)очекиваним кризама, као што су раст инфлације, поремећај у ланцима снабдевања и абнормално поскупљење енергената, које ће по свој прилици тек исказати сву раскош свог деструктивног потенцијала.
НАТО звецка оружјем и санкцијама на западним границама Русије, оптужујући при томе Руску Федерацију за агресивне намере према Украјини. На Далеком истоку Америка и њени сателити из АУКУС-а, новог војног пакта у Пацифику, исту методологију оптужби примењују у односу на Кину и Тајван. Уместо да се побрине за своје интересе, Европска унија се самоубилачки прикључује очајничким америчким покушајима да зауставе рађање новог поретка који су чак и највиши званичници из Вашингтона, попут начелника Генералштаба Марка Мајлија, почели да описују као „триполарни“, с Русијом, Кином и САД као главним половима. Није ни чудо што је ЕУ изостављена с овог списка.
Упркос вакцинама, светом је наставила да хара и пандемија ковида 19. Уведени су и ковид пасоши, и нова закључавања, „бустер“ дозе вакцина на сваких шест месеци, па на свака три месеца, не само одраслима већ и деци и новорођеним бебама… „Фајзер“ задовољно трља руке оваквим проширивањем свог тржишта. Подаци на основу којих су његове вакцине одобрене за употребу у САД биће објављени тек кроз 55 година.
Година која је започела хапшењем монструозног клана Вељка Беливука у Србији није ни могла да протекне у миру и спокоју. Иначе, ова афера није разрешена; не само зато што суђење припадницима клана још није ни започело већ пре свега зато што јавности још није пружен задовољавајући одговор на питање који су државни функционери пружали заштиту овом клану током његовог крвавог успона.
Настављено је и заоштравање ситуације на Косову и Метохији, с упадима наоружаних РОСУ специјалаца на север и корацима ка стварању „Велике Албаније“ који све више постају правило а не изузетак, као и у Босни и Херцеговини која све убрзаније иде ка једном од два сасвим опречна сценарија: гушењу Републике Српске и стварању унитарне државе, или дезинтеграцији те дејтонске творевине. Очување крхког и релативно мирног статуса кво постајаће све тежи задатак.
А Србија у кампању за референдум о промени Устава (16. јануара) и изборе 3. априла улази након уличних протеста против „Рио Тинта“ који су власт натерали да послуша глас народа. Креаторима дестабилизације Србије, међутим, овакав исход не може бити по вољи. Тако да не треба да будемо изненађени ако се, нажалост, 2022. покаже још узбудљивијом од године за нама.

ЈАНУАР

УПАД У АМЕРИЧКИ КОНГРЕС

Присталице одлазећег председника Доналда Трампа упале су 6. јануара у Капитол Хил како би прекинули потврђивање спорних резултата председничких избора на којим је победио демократски кандидат Џозеф Бајден. У сукобима полиције и демонстраната живот је изгубило петоро људи, међу којима и један полицајац, као и жена коју је обезбеђење убило у згради. Повређено је 138 полицајаца и непознат број демонстраната. Догађај је означен као „домаћи тероризам“ и покренуо је опсежну акцију против изгредника, као и иницијативу за опозив Доналда Трампа (другу у току његове четворогодишње владавине) због његовог наводног „подстрекивања на побуну“. Трамп је на накнадном суђењу у Сенату, 13. фебруара, ослобођен оптужби. У данима који су следили федералне власти покренуле су лов на учеснике протеста и ухапсиле и оптужиле више од 600 људи.

ИНАУГУРАЦИЈА ЏОЗЕФА БАЈДЕНА

Победник председничких избора у САД Џозеф Бајден положио је заклетву и ступио на дужност 46. председника САД 20. јануара. Председничка инаугурација, 59. по реду, одржана је у Западном крилу Капитола у атмосфери изванредних политичких, здравствених, економских и безбедносних околности, па није било уобичајених свечаности.

ПУШТЕНА У РАД СРПСКА ДЕОНИЦА ТУРСКОГ ТОКА

Нова година је у Србији започела отварањем српске деонице „Јужног тока“ (Турски ток 2.0) 1. јануара у 6 ч, у Госпођинцима, североисточно од Новог Сада, одакле нам од онда пристиже руски гас који претходно пролази кроз Русију, Турску и Бугарску. Српска деоница протеже се на 403 км, линијом од Зајечара до Хоргоша. Значај за нашу земљу огледа се у томе што има повлашћену цену гаса, уз снижење цене транспорта и зараду од транзита. Овим је „исправљена неправда“ из 2014, када је због грађанског рата на истоку Украјине, саботаже Бугарске (према инструкцијама из Брисела) отказан „Јужни ток“. Као и ситуација са „Северним током 2“, и актуелном енергетском кризом у свету, показало се да када је реч о енергетској безбедности Европа нема алтернативу – мимо Русије.

ЧЕСТИТКА ПА ИЗВИЊЕЊЕ

Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић честитао је усмено, путем телефона, 9. јануар, Дан Републике Српске, председници Жељки Цвијановић, да би због тога избио скандал у другом ентитету БиХ и уопштено (антисрпском) делу региона. Дритан Абазовић се правдао да је премијер честитао у своје име и неформалним путем, што је нажалост потврдио и Кривокапић. Овим је отворена сезона изневеравања српских очекивања и интереса од нове власти у Подгорици, као и њихова политика повлачења, устручавања и неодлучности, која ће кулминирати у јуну.

ЕКОНОМИЈА ПО МЕРИ ММФ-а

Србија је, према речима министра финансија Синише Малог, успешно завршила аранжман с ММФ-ом под називом „Инструмент за координацију политика“. Измењен је оквир запошљавања у јавном сектору, усвојена методологија за праћење фискалних ризика, усвојена стратегија политике власништва у јавним предузећима…

ПРОТЕСТИ ЗБОГ ЗАГАЂЕНОСТИ ВАЗДУХА

Београд је неколико дана у јануару био светска престоница по загађености ваздуха, што је изазвало протесте на београдским улицама. Као и у потоњим протестима против „Рио Тинта“ и ископавања литијума, мешале су се екологија и политика, заштита животне средине и зелена агенда по мери Давоса, искрена забринутост грађана о питању квалитета ваздуха и намере професионалних „зелених револуционара“ и опозиционара да протест искористе за сопствене циљеве.

СЛУЧАЈ АЛЕКСИЋ

Позната глумица Милена Радуловић јавно је рекла да ју је у младости силовао и сексуално злостављао њен учитељ глуме Мирослав Мика Алексић. Ова исповест је покренула лавину сличних оптужби на Алексићев рачун, а чије се правно окончање још не назире.

ОПОЗИВИ ЦРНОГОРСКИХ АМБАСАДОРА

Политика кохабитације старе и нове власти у Црној Гори показала се немогућом већ крајем јануара када је више црногорских амбасадора опозвано кући: из Кине, Свете столице, БиХ, Немачке, УАЕ, Италије и Србије. По непрецизним речима министра Радуловића, они су штетили интересима државе.

ФЕБРУАР

ИЗРАЕЛ ПРИЗНАО САМОПРОГЛАШЕНУ НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА

Израел је 1. фебруара званично признао једнострано проглашену независност Косова у складу с Вашингтонским споразумом потписаним 4. септембра 2020. у Овалном кабинету Беле куће. Амбасадор Израела у Београду Јахел Вилан објаснио је касније да је Тел Авив такав потез повукао „под америчким притиском“ и да је то урађено „у оквиру споразума Србије и Косова са Америком, а не са нама, са Израелом“.

СРБИЈА У СВЕТСКОМ ВРХУ ПО ВАКЦИНАЦИЈИ

Србија је спремно дочекала почетак светске трке у вакцинацији, захваљујући набавци вакцина и на Истоку и на Западу, те недељама била у светском врху по броју вакцинисаних на 100.000 становника. Чак је и „Блумберг“ писао да Србија изгледа као невероватна прича јер се ЕУ „заглибила у фијаску због вакцинације“, као и да се српско балансирање геополитичких интереса исплатило. Крајем марта Си-Ен-Ен је урадио прилог с председником Вучићем и о „вакциналном чуду“ које је спровео, а приметан је био и број људи који су из читавог региона долазили у Србију да се вакцинишу.

ОБРАЧУН С БЕЛИВУКОВИМ КЛАНОМ

Четвртог фебруара ухапшен је Вељко Беливук (Веља Невоља), вођа навијачке групе Партизана „Принципи“, кога је српска полиција означила као члана кавачког криминалног клана. Ухапшени су и његов најближи сарадник Марко Миљковић и још 15 особа. У наредним месецима случај се све више ширио и обухватао све више актера из домена политике, спорта, бизниса и сл. Случај је одмах задобио и међународни карактер, хапшењем сарадника овог клана у Црној Гори и имао је међународни одјек и последице чак и на међудржавне односе Србије и Црне Горе. Јавност је упозната, сходно великој медијској посвећености овом случају, са свим детаљима деловања Беливуковог клана, наводним плановима о ликвидацији председника Вучића, њиховим арсеналом, злочинима и сл. Последично томе, уследиле су велике промене унутар безбедносних структура а судски (и сваки други) епилог је још увек далеко.

ПРЕСУДА МОМЧИЛУ ПЕРИШИЋУ

Некадашњи начелник Генералштаба и потпредседник Владе Србије Момчило Перишић проглашен је кривим за шпијунажу и првостепено осуђен на три године. Теретио се за шпијунску аферу из 2002, због тога што је америчком дипломати Џону Нејбору предао поверљива документа. Судило се и пуковнику Миодрагу Секулићу и бившем припаднику војске инжењеру Владану Влајковићу јер су му дали поменуте списе.

ПОБЕДА СРПСКЕ ЛИСТЕ НА КОСОВСКИМ ИЗБОРИМА

Српска листа је 14. фебруара прогласила изборну победу и освајање свих 10 мандата у општинама са српском већином на простору Косова и Метохије. „Приштина је на све начине покушавала да осујети Српску листу. Хвала пуно председнику Србије Александру Вучићу, хвала директору канцеларије за КиМ Петру Петковићу и активистима који су уз муку радили вредно у овој кампањи и стигли до сваке куће“, рекао је у изјави за медије Горан Ракић из Српске листе.

ИЗАБРАН НОВИ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ

На изборном Сабору Светог архијерејског синода СПЦ, 19. фебруара у крипти Храма Светог Саве у Београду, „апостолским жребом“ коверта с именом митрополита загребачко-љубљанског Порфирија извучена је из Светог јеванђеља, те је постао нови, 46. поглавар СПЦ и наследник блаженопочившег патријарха Иринеја. Патријарх Порфирије је одмах добио симпатије верника и уопштено грађана Србије и околних земаља, а својом активношћу и свеприсутношћу потврдио је нову енергију и веће ангажовање СПЦ у друштвеном, јавном, па и политичком животу.

СВЕСРПСКА ПРЕМИЈЕРА „ДАРЕ ИЗ ЈАСЕНОВЦА“

Филм о највећем српском стратишту у Другом светском рату „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага Гаге Антонијевића, по сценарију Наташе Дракулић, а у ком главну улогу игра 13-огодишња Биљана Чекић из села Срефлије код Козарске Дубице (директни потомак малобројних преживелих Срба из овог краја будући да се налази до Јасеновца), премијерно је приказан 20. фебруара на РТС-у у Србији, РТРС-у у Републици Српској и на Првој ТВ у Црној Гори, па је тако публика из готово читавог „српског света“ у исто време гледала филм који смо чекали деценијама.

БАЈДЕНОВА ЧЕСТИТКА ЗА ДАН ДРЖАВНОСТИ

Нови амерички председник Џозеф Бајден честитао је Дан државности Републике Србије – у типично америчком маниру. У писму председнику Вучићу између лепих и формалних жеља пожелео je и међусобно признање с Косовом. Овим je потврђенo да ће нова америчка администрација с Бајденом на челу заузети нови-стари (предтрамповски) курс о питању Косова и уопштено српских националних интереса –приче о економији и другим „ситницама“ враћене су у други план а стара и Србима добро позната политика уцена, притисака и „завртања руке“ враћена као приоритет, што ће се и потврдити временом.

МАРТ

БЛОКАДА СУЕЦКОГ КАНАЛА

Један од највећих теретних бродова на свету, „Евер гивен“, насукао се 23. марта у водама Суецког канала и блокирао пролаз кроз светски изузетно важан поморски пут. Брод је извучен из канала након велике шестодневне операције спасавања у којој је настрадала једна особа. Током деблокаде канала направио се ред с више од две стотине бродова који су чекали на пролаз. Штета изазвана овим инцидентом процењује се на око 900 милиона долара.

СПЦ ПРОТИВ ЗАКОНА О ИСТОПОЛНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

Српска православна црква огласила се 25. марта поводом најаве доношења Закона о истополним заједницама, који је „у пакету“ са Законом о родној равноправности и изменама и допунама Закона о забрани дискриминације виђен као наставак друштвеног инжењеринга под руководством министарке Гордане Чомић а покровитељством „међународне заједнице“. Синод СПЦ саопштио је да је „већина предложених одредби у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве на којима је духовно и морално утемељен наш српски народ, као и целокупна европска цивилизација“, те да је „недопустиво истополне заједнице законски изједначавати са браком и породицом“ јер се „дискриминише брачна заједница, као хришћанска и законом заштићена вредност“.

ИЗБОРНА ПОБЕДА У НИКШИЋУ

Локални избори у Никшићу били су прво место након општих избора 30. августа 2020. где се могло видети колико је одмакла „демократска транзиција“ у Црној Гори. Упркос бројним грешкама и пропустима нове републичке власти, ДПС Мила Ђукановића (најјача странка, с преко 40% гласова подршке) ипак није обновио власт јер је победа припала странкама нове владајуће већине. Нови градоначелник Марко Ковачевић из Демократског фронта започео је реформу градске управе и града и његово враћање на фабричка (српска) подешавања, због чега је „трн у оку“ свима којима је једини дозвољени положај Срба у ЦГ обесправљеност и систем(ат)ска дискриминација.

САНУ И ЈЕЗИЧКИ ИНЖЕЊЕРИНГ

САНУ, која често „мудро ћути“, огласила се поводом друштвене дебате око језичких измена у корист оних за које професионални активисти и борци за људска права сматрају да су обесправљени и жртве српске ретроградности и патријархата. „Подвођење српског језика под језик родне неравноправности научно је неосновано, тако да су недопустиви притисци да се у српском језику због тренутне политике насилно мења однос према такозваној родно сензитивној лексици“, саопштила је САНУ, отклонивши сваку сумњу у лингвистичку оправданост ових измена.

ПОТВРДА ШПАНСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА

Став Шпаније према територији Косово је и даље исти, није се мењао. Шпанија не признаје независност Косова. То је државна политика. Прихватићемо само оно што прихвати и Србија“, изјавио је 29. марта шпански амбасадор у Србији Раул Бартоломе Молина. Тиме је потврђен дугогодишњи шпански истрајан став о питању сецесије јужне српске покрајине. Одговарајући на питање да ли неко тражи од Шпаније да призна Косово, амбасадор је рекао: „Према нашим сазнањима, не. У сваком случају, Шпанија неће променити свој став о питању Косова само зато што нека земља то од нас тражи.“

АПРИЛ

Раул Кастро се повукао из политике

Раул Кастро, млађи брат легендарног кубанског вође Фидела, повукао се 19. априла са чела Комунистичке партије Кубе, чиме је окончана 62 године дуга владавина браће Кастро на Куби. На највишој функцији КП Кубе, званично „први секретар“, налазио се пуних десет година, од 19. априла 2011, и на њој је наследио свог брата Фидела. Раул Кастро је од 1959. до 2008. био министар одбране, да би 31. јула 2006. постао привремени председник Кубе, а Национална скупштина га је званично прогласила председником 24. фебруара 2008. С места председника отишао је 19. априла 2018. године и наследио га је Мигел Дијаз-Канел, али је остао на челу Партије и дефакто лидер земље.

ЕУ ПОТВРДИЛА СПОРАЗУМ О БРЕГЗИТУ

Европска унија потврдила је 28. априла Споразум о трговини и сарадњи с Великом Британијом којим се уређују односи европског блока са својом бившом чланицом након брегзита. Споразум је потписан 30. децембра 2020. и био привремено на снази до ратификације. Званично је ступио на снагу 1. маја, пошто је процес ратификације обављен на обе стране. Споразум је постигнут после шест месеци тешких и неизвесних преговора.

ВУЧИЋУ ПОВЕЉА ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА БАЊАЛУКЕ

Председник Србије Александар Вучић урадио је много за Бањалуку, не само у време пандемије вируса корона већ и много пре тога и због тога је бањалучка Скупштина града једногласно одлучила да му додели Кључ града са Повељом ’Почасни грађанин’“, рекао је бањалучки градоначелник Драшко Станивуковић, и истакао да је Србија донирала највећем граду РС преко 70 милиона евра помоћи кроз разне пројекте, те је овим гестом још једном потврђено јачање веза Србије и РС.

АФЕРА НОН-ПЕЈПЕРИ

Средином априла Западни Балкан био је уздрман афером „нон-пејпера“ – анонимном, непотписаном документу који је „процурео“ и који је изнео креативне предлоге за решење актуелне политичке кризе на овом простору. Нон-пејпер који је Бриселу наводно доставио премијер Словеније Јанез Јанша предвиђа уједињење Косова и Албаније, припајање делова Републике Српске Србији а хрватских кантона у БиХ Хрватској, као начин за решење отворених питања на Западном Балкану и убрзање пута ка ЕУ и НАТО-у. Документ је подигао много буре и за њим су уследили слични документи који су сви остали само мртво слово на папиру.

МАЈ

НОВА КРИЗА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

Нови сукоби између израелских снага безбедности и Палестинаца избили су 11. маја пошто је Израел бомбардовао Појас Газе, а палестински Хамас интензивирао ракетне нападе на територију Израела. До сукоба је дошло због израелског протеривања Палестинаца из Шеик Џаре, кварта у Источном Јерусалиму. Борбе између двеју страна ескалирале су 15. маја, када је израелско ваздухопловство срушило високу пословну зграду у Гази у којој су се, између осталог, налазиле канцеларије Асошијетед преса, Ал Џазире и других међународних медија. Под међународним притиском, сукоби, у којима је живот изгубило скоро 250 људи, прекинути су 20. маја.

КИНЕЗИ НА МАРСУ

Кинеска национална свемирска администрација спустила је возило „Журонг“ на Марс и тиме постала четврта држава на свету која је на Црвену планету успешно спустила сонду, и друга чија је сонда заправо возило. „Журонг“ је лансиран 23. јула 2020. и требало му је скоро седам месеци да стигне до Марса. У орбиту ове планете ушао је 10. фебруара, а слетео 14. маја. До 1. децембра ово возило је на Марсу прешло 1.297 метара. Пре тога је Кина спустила два возила на Месец.

ИЗБОРИ У ХЕРЦЕГ НОВОМ

Избори у Херцег-Новом, одржани 9. маја 2021, протекли су у доста мање напетој атмосфери од оних у Никшићу пошто је овај град традиционално слабо упориште ДПС-а и њених сателита. Највише мандата освојиле су партије које су и биле на власти: Демократе 10, Демократски фронт и локална Новска листа по седам. Нови градоначелник је из редова ДФ – Иван Отовић, настављен је пад ДПС-а, порасла је подршка странци Демократе.

ХАПШЕЊЕ РОМАНА ПРОТАШЕВИЧА

Белорусија је 23. маја принудно приземљила авион ирске компаније „Рајан ер“ у ком се налазио дисидент Роман Проташевич, у тој земљи тражен због тероризма. Авион, који је летео на линији Атина–Виљнус, присилно је слетео на аеродром у Минску (различите су верзије због чега је и како авион приземљен) и из њега су изведени и ухапшени Проташевич и његова девојка Софија Сапега. Овај чин осудиле су ЕУ, НАТО, Велика Британија и САД, и увеле санкције Белорусији, укључујући и забрану белоруским авионима да саобраћају на простору ЕУ. Санкцијама се придружила и Србија. Проташевич је 25. јуна пребачен у кућни притвор. Између осталог, белоруске власти га оптужују да се у Украјини борио у редовима неонацистичког батаљона „Азов“. То је потврдио и оснивач овог злогласног одреда Андреј Билецки: „Роман је заиста био с Азовом и другим војним јединицама које се боре против окупације Украјине.“

МАЈСКИ САБОР СПЦ И ПРЕВРАТ КРИВОКАПИЋА

Крајем маја одржан је Сабор СПЦ на ком се одлучивало о више питања и именовања, а најважније је било оно за новог митрополита црногорско-приморског. Кулминација је дошла у ноћи 27. маја када је премијер ЦГ, с неколико сати закашњења дошао у Патријаршију у Београд, не да би (како је договорено) потписао Темељни уговор са СПЦ већ да би утицао на рад Сабора поручујући жељу „верног народа Црне Горе“ да нови митрополит буде Јоаникије, иако су сви знали да ће тако и бити јер није било озбиљног противкандидата. Од овог акта премијера одрекао се и Јоаникије а његов поступак је осудио и патријарх рекавши да је повређена секуларност на штету цркве. Сабор је завршен 29. маја, нови митрополит је постао Јоаникије, али је Темељни уговор СПЦ и државе Црне Горе остао непотписан до данас.

СПАС У СРПСКОЈ НАПРЕДНОЈ СТРАНЦИ

Странка СПАС Александра Шапића нашла је спас и будућност у утапању у Српску напредну странку. Тако је Српски патриотски савез престао да постоји 23. маја када је Главни одбор странке прихватио улазак у СНС. Овоме је претходило неколико састанака Шапића и Вучића, а након уједињења бројни Шапићеви функционери ојачали су Београдски одбор СНС-а, иначе ослабљен након партијских турбуленција изазваних обрачуном с Беливуковим кланом и сукобом на релацији Вучић–Стефановић.

ИЗРАЕЛ У БАЊАЛУЦИ – ПАЛЕСТИНА У САРАЈЕВУ

Одјек новог израелско-палестинског рата био је видљив и у Бањалуци – Палата републике била је осветљена бојама заставе Израела, а владајући СНСД објавио је на твитеру фотографију Палате уз коментар: „Наше мисли и наша подршка су уз јеврејски народ, а све наше жеље су посвећене изградњи мира.“ Три дана пре тога у Сарајеву: „Већница је обојена палестинском заставом, у знак солидарности са свим невиним жртвама и њиховим породицама“, „твитнула“ је, уз фотографију зграде, градоначелница Бењамина Карић.

РОДНА РАВНОПРАВНОСТ И ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Скупштина Србије усвојила је Закон о родној равноправности, који „подразумева једнака права, одговорности и могућности, као и равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима живота“, и измене и допуне Закона о забрани дискриминације, које се односе „на разбијање предрасуда о раси, боји коже, националној припадности, језику, верском пореклу, полу, сексуалној оријентацији и инвалидитету“. Многи су, међутим, у овим законима видели наставак друштвеног инжењеринга и терора политичке коректности у српском законодавству.

СМЕНА НЕБОЈШЕ СТЕФАНОВИЋА

Главни одбор владајуће СНС прихватио је на седници у Београду оставку Небојше Стефановића, актуелног министра одбране Србије, на место београдског одбора те странке. Смени је претходила вишемесечна кампања многих, па и чланова СНС, да он поднесе оставку (како на министарском, тако и страначком положају).

ЈУН

САМИТ Г7

У периоду од 11. до 13. јуна у Корнволу, у Великој Британији, одржан је 47. самит Г7 на којем су учествовали лидери седам најразвијенијих држава света: премијер Канаде Џастин Трудо, председник Француске Емануел Макрон, немачка канцеларка Ангела Меркел, премијер Италије Марио Драги, премијер Јапана Јошихиде Суга, премијер Велике Британије Борис Џонсон, председник САД Џозеф Бајден, као и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел. Позив су добили и премијери Аустралије и Индије Скот Морисон и Нарендра Моди, те председници Јужне Кореје и Јужне Африке Мун Џае-ин и Сирил Рамафоса. Главне теме сусрета биле су пандемија ковида 19 и климатске промене.

ОДЛАЗАК БЕЊАМИНА НЕТАНИЈАХУА

Бењамин Нетанијаху, човек који је најдуже обављао функцију израелског премијера, смењен је с власти 13. јуна и на његово место је постављен Нафтали Бенет. Нетанијаху, који је на челу израелске владе био дуже од 15 година, смењен је под налетом веома шарене коалиције коју чине партије центра, деснице, левице, али и једна исламска арапска странка. Његову владавину пратиле су бројне оптужбе за корупцију.

ПОТВРЂЕНА ПРЕСУДА ГЕНЕРАЛУ РАТКУ МЛАДИЋУ

Осмог јуна потврђена је пресуда главнокомандујућем Војске Републике Српске, генералу Ратку Младићу – доживотна казна затвора „за геноцид у Сребреници, прогоне Бошњака и Хрвата, терорисање грађана Сарајева и узимање припадника УН за таоце“. За разлику од четворо колега из већа, који су потврдили пресуду српском генералу, Приска Матимба Нијамбе не само да је прихватила осам од девет тачака жалбе већ је и отворено нагласила да би цело суђење поновила.

СРУШЕНА ЦРКВА У КОЊЕВИЋ ПОЉУ

Почетком јуна решен је спор око православне цркве у Коњевић Пољу, која је неколико метара „улазила“ у имање Фате Орловић. Црква је срушена након неуспешних вишегодишњих преговора, где је нани Фати за тих неколико метара нуђено много више у некретнинама, новцу… Док су једни туговали и заветовали се да ће саградити исту такву на другом месту, неки су се радовали и узвикивали да је правда коначно задовољена.

НАМЕТАЊЕ НОВОГ ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА

Кристијан Шмит, кандидат за новог високог представника УН за БиХ, почео је да изазива контроверзе и нестабилност и пре свог доласка на Балкан. Одлука Запада да, супротно неопходном консензусу у Савету за спровођење мира у БиХ и изостанку потврде у СБ УН (против његовог именовања гласале су и Русија и Кина), њега постави за новог високог представника, започела је нову кризу у БиХ која се „наслонила“ на све постојеће и тако их проширила и продубила.

СМЕНА ЛЕПОСАВИЋА И РЕЗОЛУЦИЈА О СРЕБРЕНИЦИ

Политичка криза у Црној Гори изазвана изјавом министра правде Владимира Лепосавића о Сребреници окончана је 17. јуна у скупштини, када је изгласана његова смена гласовима опозиције и владајуће стране УРА. Поред тога донесена је и Резолуција забрани негирања геноцида у Сребреници, чиме је негативна кампања и хајка на Републику Српску појачана. Уз то, криминализовано је негирање догађаја у Сребреници из јула 1995. године као геноцида. Ово је највећи удар на нову власт и нову парламентарну већину, а за Србе у Црној Гори – највећа издаја августовске изборне и литијске победе.

МАТИЦА И МАЋЕХА

Свега неколико дана након смене министра Лепосавића (ревидирао је спорни Закон о слободи вероисповести и поправио правно-статусни положај СПЦ у ЦГ) премијер Кривокапић и министар спољних послова Радуловић „частили су“ своје суграђане српског порекла пригодним изјавама. „Срби који су у Црној Гори имају матицу, а то је Црна Гора, а не Београд и никад није била Београд“, изјавио је премијер, док је Радуловић за Србе рекао да су „црногорски грађани српског националног предзнака“ којима је такође Црна Гора матица и да они нису нити могу бити брига Србије, реагујући на изјаву српског министра Николе Селаковића, који је критиковао маћехински однос црногорске државе према тамошњим Србима

ЈУЛ

Шампион

Победом у финалу Вимблдона над Италијаном Матеом Беретинијем, Новак Ђоковић освојио је своју 20. гренд слем титулу у каријери и тиме достигао резултат Роџера Федерера и Рафаела Надала.
Крај године српски тенисер дочекао је на првом месту АТП листе, и постао је играч који је у историји тениса највише недеља провео на врху листе најбољих.

УБИЈЕН ПРЕДСЕДНИК ХАИТИЈА

У ноћи 7. јула у својој резиденцији у Порт о Пренсу убијен је председник Хаитија Жовенел Моиз. Хаићанска полиција тврди да је Моиза убила група од 28 плаћеника коју су углавном чинили колумбијски бивши војници, али и двојица америчких држављана хаићанског порекла. Америчко министарство одбране открило је да су неки од Колумбијаца прошли војну обуку у САД док су били у колумбијској војсци.

ПОПЛАВЕ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ

Обилне кише изазвале су 12. јула велике поплаве у пограничним деловима Немачке и Белгије у којима је живот изгубило 229 људи. Ширим феноменом названим „Европске поплаве 2021“ обухваћене су биле и Аустрија, Хрватска, Италија, Луксембург, Холандија и Швајцарска. Белгијска министарка унутрашњих послова Анелис Верлинден ове догађаје је описала као „једну од највећих природних катастрофа које су икада задесиле земљу“. Поред жртава, поплаве су довеле до распрострањених нестанака струје, присилних евакуација а нанеле су и значајну штету инфраструктури и пољопривреди. Процењује се да је само у Немачкој и Белгији штета износила најмање десет милијарди евра.

ЛЕТЊЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У ЈАПАНУ

У Токију су од 23. јула до 8. августа одржане летње олимпијске игре које су изворно планиране за јул и август 2020. године, али су одложене због пандемије ковида 19. Највише медаља освојиле су САД (39 златних и 113 укупно), а друга је била Кина (38 златних и 88 укупно). Домаћин, Јапан, заузео је треће место с 27 златних медаља и 58 укупно. Србија је на овим олимпијским играма освојила укупно девет медаља, од чега три златне, чиме је заузела 28. место.

Употреба Сребренице

На самом крају свог мандата високог представника међународне заједнице у БиХ, Аустријанац Валентин Инцко наметнуо је закон о забрани негирања такозваног геноцида у Сребреници.
„Поједини политички лидери отворено величају правоснажно осуђене ратне злочинце, уз изношење разних теорија завере, негирају да се геноцид у Сребреници уопште и догодио, а поједини грађани следе њихове сигнале и наратив“, образложио је Инцко своју одлуку.
Истовремено, у акцији која је очигледно била и међународна и добро синхронизована, након црногорске скупштине, и скупштина самозваног Косова усвојила је Резолуцију о Сребреници.
Насупрот свему томе објављен је извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992–1995. којој је председавао израелски историчар Гидеон Грајф. Комисија је дошла до закључка да злочин у Сребреници нема карактер геноцида, те да је на овом простору страдало „не више од 3.500 Бошњака“ и око 2.000 Срба.

Санкције Белорусији

На поприлично незадовољство Европске уније, Србија и Босна и Херцеговина – наравно, захваљујући Републици Српској – одбиле су да се придруже економским санкцијама које је Брисел увео Белорусији.
Остале земље из процеса придруживања Унији – Црна Гора, Северна Македонија и Албанија – Белорусији су увеле санкције, и због тога су добиле похвалу ЕУ шефа дипломатије Жозепа Бореља.

АВГУСТ

ВАТРЕНА СТИХИЈА У ГРЧКОЈ

Грчку је од 3. августа погодила серија шумских пожара у којима је живот изгубило троје, а повређено 20 људи. Узрок пожара је најгори топлотни талас који је ову медитеранску државу задесио од 1987. године с температурама које су достизале 47 степени Целзијуса. Највећи пожари погодили су Атику, Олимпију и Месенију, а најразорнији је био онај у Евбеји одакле је трајектима евакуисано око 2.000 људи. Изгорело је 125.000 хектара шуме и обрадиве земље, од чега је више од 50.000 хектара само у Евбеји.

БЕГ ИЗ АВГАНИСТАНА

Талибани су 6. августа интензивирали своју офанзиву, започету заправо још 1. маја, нападима на провинцијске престонице и највише њих освојили без борбе. У главни град Авганистана, Кабул, ушли су 15. августа. Талибанска офанзива коинцидирала је с повлачењем америчких и савезничких снага из те земље. У општем хаосу који је задесио Кабул тих дана десио се и терористички напад на кабулски аеродром – убијено је најмање 182 људи, укључујући и 13 америчких војника. Иза овог напада стајала је Исламска држава, која је у жестоком сукобу с талибанима. У знак одмазде Вашингтон је 27. августа извршио ваздушни напад на присталице ИД тврдећи да му је мета био један од организатора напада на аеродром. Сведоци, међутим, тврде да су жртве удара махом били цивили, укључујући и децу. Последњи амерички војник напустио је аеродром Хамид Карзаи 30. августа, чиме је званично окончана 20 година дуга интервенција САД у тој земљи.

Окупација

У канцеларију високог представника међународне заједнице у БиХ уселио се Немац Кристијан Шмит, иако за почетак свог мандата, услед изостанка подршке Русије и Кине, није добио одобрење Савета безбедности Уједињених нација.
„Реците ми, на основу чега сте постављени? На основу чега сте овде дошли? Који је документ предвидео начин на који ћете бити високи представник?“, упитао је лидер Републике Српске и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, оценивши да је оно што се догађа у БиХ нелегално и нелегитимно, те да се „може назвати окупацијом“.
Суочена с прилично извесном перспективом свог даљег развлашћивања и обесмишљавања, у месецима који су уследили Република Српска је – нажалост, без јединства својих политичких фактора, будући да је опозиција одбила да подржи политику супротстављања намерама Запада – отпочела процес враћања својих изворних надлежности, предвиђених Дејтонским споразумом.

„Војвођанска“ нација

Министарка за људска и мањинска права у Влади Србије Гордана Чомић изазвала је гнев у јавности када је, под образложењем да се људима мора дозволити да слободно искажу свој идентитет, подржала захтев војвођанских сепаратиста Ненада Чанка, лидера Лиге социјалдемократа Војводине, и председника Војвођанске партије Александра Оџића, да се у предстојећем попису становништва у Србији као национална припадност уврсти и „Војвођанин“.
Захтевајући Чомићкину смену ако би истрајала у свом ставу, лидер ДСС-а Милош Јовановић указао је на опасност која се развија из вештачког креирања нација на простору српског националног бића: „Слично смо имали у Црној Гори, и ево шта данас имамо: независну државу, тензије и сукобе на ивици грађанског рата. Неко очигледно то жели и у Војводини.“

СЕПТЕМБАР

ЗАВРШЕТАК „СЕВЕРНОГ ТОКА 2“

Председник Управног одбора „Газпрома“ Алексеј Милер саопштио је 10. септембра да је изградња гасовода „Северни ток 2“ у потпуности завршена, чиме је окончан трогодишњи рад на овом пројекту. Компанија „Норд стрим 2 АГ“, која званично стоји иза овог гасовода, објавила је потом 4. октобра да је започето пуњење цеви гасом. Пуштање у погон овог стратешки важног гасовода је, међутим, и даље неизвесно, јер је немачки регулатор, Федерална мрежна агенција, 16. новембра обуставила сертификацију компаније „Норд стрим 2 АГ“ као независног оператера. Пројекат се од саме појаве идеје 2011. године да би постојећи „Северни ток“ требало проширити суочавао с озбиљним препрекама, пре свега из Вашингтона, али и из Брисела, а сада је, с обзиром на жестоко антируско расположење „Зелених“ у новој немачкој влади, његова коначна судбина веома неизвесна. Ово доводи у опасност енергетску безбедност Европе, на шта најјасније указује чињеница да је по објављивању одлуке од 16. новембра и иначе висока цена гаса скочила за још 17 одсто.

ОСНИВАЊЕ АУКУС-а

Трилатерални војни савез Аустралије, Велике Британије и САД, назван АУКУС, формиран је 15. септембра. Иако му је главни циљ супротстављање утицају Кине, прва жртва овог споразума била је, заправо, Француска, јер је Канбера отказала уговор о испоруци подморница који је имала с Паризом, због чега је Француска опозвала своје амбасадоре у САД и Аустралији.

Устоличење владике Јоаникија

У Цетињском манастиру је за митрополита црногорско-приморског устоличен владика Јоаникије.
Свечаном чину претходио је немио и недостојан покушај актуелног црногорског председника Мила Ђукановића, његових савезника као што су Ненад Чанак и жена у црном Сташа Зајовић, и њихових присталица, да спрече устоличење наследника митрополита Амфилохија.
Противници устоличења на Цетињу сукобили су се с полицијом на коју су чак бачени и Молотовљеви коктели – због напада на полицију био је ухапшен Ђукановићев саветник и сива еминенција тамошњих органа безбедности Веселин Вељовић – а запаљеним гумама били су блокирани и путеви ка црногорској престоници.
Митрополит Јоаникије и патријарх српски Порфирије због тога су на Цетиње морали да слете хеликоптером, уз заштиту панцира и припадника антитерористичке јединице после информације да великодостојницима Српске цркве прети атентат снајпером.

Десант на Јариње и Брњак

Уз прећутну подршку НАТО-а, специјалне РОСУ јединице косовске полиције на препад су, под изговором успостављања реципроцитета, заузеле административне прелазе Јариње и Брњак између централне Србије и њене јужне покрајине и почеле да скидају српске регистарске таблице с возила. У знак протеста и противљења Срби су затим блокирали припаднике РОСУ.
Војска Србије стављена је у први степен приправности а рејон су у више наврата надлетали борбени авиони и хеликоптери нашег Ратног ваздухопловства док су борбена возила пришла на неколико стотина метара до прелаза Јариње.
За то време у Београду је у организацији Хелсиншког одбора Соње Бисерко одржано представљање књиге супруге приштинског премијера Аљбина Куртија, Рите Аугестад Кнудсен („Идеја слободе и ’самоопредељење’“).
Велика напетост и блокада прелаза потрајала је десетак дана, док није постигнут договор о налепницама за српске регистарске таблице уместо њиховог уклањања.

ОКТОБАР

Прва крв

Једва недељу дана потрајало је затишје на северу Косова. Под изговором борбе против шверца, овог пута уз званичну подршку НАТО-а, припадници РОСУ поново су упали у српске средине на северу наше јужне покрајине.
Том приликом користили су и бојеву муницију, а Србин Срећко Софронијевић погођен је у леђа.
„Пала је прва кап крви, српске крви“, истакао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, наводећи да напад на голоруке Србе представља „директно масло психопате Аљбина Куртија, који жели да изазове кризу ширих размера, да се свети Србима и да освоји север“.
У периоду који је уследио било је и претпоставки да ће снаге косовских Албанаца покушати да заузму трафостаницу Валач. Срећом, то се није догодило, делом можда и зато што су поменути планови на време били раскринкани.

Повратак Несврстаних

У Београду је, поводом 60 година од оснивања Покрета несврстаних, одржан импозантан скуп чланица ове организације.
На скупу је учествовало преко 500 делегата из више од 100 чланица ове организације, а специјални гост конференције био је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.

Ковид пропуснице

И у Србији су уведене ковид пропуснице, а уз њих, такорећи на мала врата, и обавеза поновљеног вакцинисања чак и за оне који су вакцинисани и ревакцинисани ако је од тада прошло више од седам месеци.
Остављена је, додуше, и алтернатива у виду потврде о постојању антитела, међутим, изостало је објашњење – зашто је вакцина која не спречава ни заражавање ни преношење болести бесплатна, док се поменути тест, којим се доказује постојање имунитета од заражавања а тиме и преношења болести, наплаћује од грађана?

Хапшење Дијане Хркаловић

У притворску јединицу Централног затвора у Београду, у склопу истраге која се води против клана Вељка Беливука, одведена је некадашња државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Дијана Хркаловић.
После готово два месеца она је пуштена из притвора, а против ње је подигнута оптужница за трговину утицајем уз запрећену казну од пет година. Уз Дијану Хркаловић оптужени су и бивши полицијски функционери Дејан Миленковић, некадашњи шеф Службе за специјалне истражне методе, и бивши начелник новосадске полиције Милорад Шушњић.

Повратак на место злочина

За новог америчког амбасадора у Београду именован је Кристофер Хил, некадашњи помоћник Ричарда Холбрука и саучесник у постављању замке СР Југославији током преговора у Рамбујеу чија је пропаст искоришћена као повод за покретање агресије на нашу земљу.
Изненадни повратак Хила из политичке и дипломатске пензије протумачен је као предзнак обновљеног притиска Вашингтона на Београд. Међутим, с обзиром на то да Хил још није ступио на дужност због одуговлачења потврде његовог именовања у америчком Сенату, а Америка улази у изборну годину, питање је колико ће воље и снаге за озбиљнији ангажман на Балкану Бела кућа уопште имати кад Хил напокон стигне у Србију.

ПАНДОРА ПАПИРИ

Такозвани Међународни конзорцијум истраживачких новинара и сестринске организације објавили су 3. октобра део од укупно 11,9 милиона докумената процурелих из 14 финансијских компанија познат као „Пандора папири“, откривајући офшор финансијске активности бројних садашњих и бивших светских лидера и других познатих особа. У овим документима помињу се и министар финансија Србије Синиша Мали и председник Црне Горе Мило Ђукановић.

ОСТАВКА СЕБАСТИЈАНА КУРЦА

Аустријски канцелар Себастијан Курц поднео је 9. октобра оставку на ту функцију због оптужби за корупцију изнетих против њега. Аустријски парламент му је 19. новембра укинуо имунитет који је уживао као шеф посланичког клуба Народне партије Аустрије како би Тужилаштво за привредни криминал и корупцију могло да настави истрагу против њега.

ПРЕКИД ОДНОСА РУСИЈЕ С НАТО-ом

Русија је 18. октобра објавила да од 1. новембра обуставља све дипломатске односе с НАТО-ом, што подразумева затварање мисије Русије при НАТО-у, али и одузимање акредитација представницима Алијансе у РФ. Непосредни повод за ову одлуку, како је саопштено у изјави руског министарства спољних послова, јесте одлука генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да од 6. октобра ускрати боравак осморици службеника руског предстaвништва при НАТО-у и да бројност дипломатске мисије сведе на до 10 људи. Бројност представништва већ је два пута смањивана одлуком НАТО-а, 2015. и 2018. године.

ОДЛАЗАК АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ

Немачка канцеларка Ангела Меркел је и формално разрешена дужности 26. октобра, али је наставила да обавља функцију у техничком мандату до формирања нове немачке владе. Мандатар за састав владе Олаф Шолц потврдио је 24. новембра да су његова Социјалдемократска партија, Либерали и Зелени постигли договор о формирању владе и она је званично изабрана у Бундестагу 8. децембра. Тиме је окончана шеснаест година дуга непрекидна владавина Ангеле Меркел Немачком.

Пунолетно обећање

Пуних 18 година након што је Србији на самиту у Солуну обећано да, као и остале државице Западног Балкана, има „европску перспективу“, у Словенији је одржан нови самит ЕУ – Западни Балкан.
Највећи успех овог самита састојао се у томе што су чланице ЕУ успеле да се договоре да Западном Балкану понове оно пунолетно обећање о европској перспективи које ионако не значи ништа. После увида у првобитну варијанту завршне декларације, наиме, агенција „Ројтерс“ јавила је да „Европска унија, плашећи се политичког противљења у својим чланицама, више не може да се договори о пружању гаранција о будућем чланству балканским државама којима је обећано место у клубу“.

НОВЕМБАР

Битка за мурал

Његошева улица на Врачару у Београду током неколико дана била је поприште сукоба око мурала генералу Ратку Младићу.
У евидентном покушају да изазове немире и реакцију, активисткиња Аида Ћоровић пред ТВ камерама јајима је насрнула на мурал српском генералу, а америчка амбасада у Београду је у синхронизованом реаговању приметила да „Ратко Младић не треба да буде лице које Београд показује свету“.
Битка за мурал на крају се окончала тако што је наспрам мурала Ратку Младићу, после неколико безуспешних покушаја да буде прекречен, освануо и мурал војводи Живојину Мишићу.

Превелика Албанија

Владе Едија Раме из Тиране и Аљбина Куртија из Приштине одржале су још једну заједничку седницу у Елбасану у Албанији.
Том приликом потписано је 13 споразума, а премијер Албаније говорио је о прављењу „Велике Албаније“: „Ако ме питате хипотетички о мирном референдуму о националном јединству, кажем отворено, гласао бих за. У случају да питате да ли ће се ово десити или не, пошто ме провоцирате, то ће се десити. Када – не знам, али ће се десити једног дана.“
Само неколико дана касније, на основу постигнутих споразума, Албанија и такозвано Косово укинули су граничне контроле.

Састанак у Кремљу

У Москви је председник Русије Владимир Путин примио председника Србије Александра Вучића, који је уочи састанка у Кремљу описан као „савезник и пријатељ“.
Видно задовољан, Вучић је после разговора саопштио да је од Путина добио обећање да ће Србија по повољној цени и у довољним количинама, упркос енергетској кризи, наставити да добија гас из Русије: „Ово је за нас као спас, нећемо имати проблема ни са струјом ни са гасом, много нам је помогао председник Путин. Прихватио је да нам под истим условима продужи уговор да по најнижој цени набављамо гас усред енергетске кризе.“
Осим енергетике, на састанку је било речи и о војнотехнолошкој сарадњи, и, како је рекао председник Србије, „биће у будућности, и то не далекој, неких стратегијски важних ствари за нас“.

ИЗБЕГЛИЧКА КРИЗА НА ГРАНИЦИ ПОЉСКЕ И БЕЛОРУСИЈЕ

Нова избегличка криза на Старом континенту избила је 8. новембра када је колона илегалних миграната напустила територију Белорусије и ушла у Пољску. Званична Варшава је за то оптужила белоруске власти наводећи да је то „још једна акција белоруског непријатеља усмерена на Пољску“. Дан касније Пољска је саопштила да је забележила више од триста илегалних упада, док је Виљнус навео да се стотине миграната креће ка њеном граничном прелазу. Литванија је на делу територије прогласила ванредно стање и упутила четири војна камиона с наоружаним војницима. Пољско министарство одбране саопштило је 10. новембра да је током ноћи било много покушаја упада миграната на територију те земље из правца Белорусије и да је на границу послато 15.000 пољских војника. Минск је критиковао Варшаву, јер нису обавештени о распоређивању војске. Тврде и да Пољска не дозвољава посматрачима да дођу на границу како не би снимили шта се заиста дешава.

ДЕЦЕМБАР

РАЗГОВОР ПУТИНА И СИЈА

Председници Русије и Кине Владимир Путин и Си Ђинпинг разговарали су 15. децембра о билатералним односима и безбедности у свету, пре свега о руском предлогу Западу за прекид даљег ширења НАТО-а на исток. Радило се о „разговору двојице пријатеља“, како је новинарима рекао Путинов помоћник Јуриј Ушаков.

ПРЕДЛОГ РУСИЈЕ НАТО-у

Председник Русије Владимир Путин изнео је 1. децембра предлог о безбедносним гаранцијама који предвиђа прекид ширења НАТО-а и уласка Украјине у Алијансу, да НАТО и САД не размештају додатну војску и наоружање ван граница земаља у којима су се налазили у мају 1997. године (пре приступања источноевропских земаља), осим у изузетним случајевима уз сагласност Русије и чланица НАТО-а. Такође, Русија захтева да САД и НАТО одустану од свих војних активности у Украјини, Источној Европи, Закавказју и у Централној Азији и да не распоређују ракете средњег и мањег домета тамо одакле оне могу да погоде територију друге стране (Русија). Путин је током видео-конференције 7. децембра ове предлоге изнео и свом америчком колеги Џозефу Бајдену. Вашингтон је, међутим, 23. децембра објавио да не пристаје на предлоге Русије о безбедности који се тичу НАТО-а, али да би се могао сложити с другим иницијативама.

ПАПА СЕ ИЗВИНИО ПРАВОСЛАВЦИМА

Римски папа Франциско се 6. децембра, током посете Грчкој, извинио православцима за поступке католика који су постали разлог раскола између хришћана. „Са стидом признајем да поступци и одлуке Католичке цркве имају мало или нимало заједничког са Исусом и Јеванђељем, вођени, пре свега, жељом за материјалном користи и влашћу, ослабили су комуникацију“, рекао је папа у Атини. „Историја има своју тежину и имам потребу да замолим Бога и браћу и сестре за опрост за грешке које је починило тако много католика“, рекао је папа током састанка с великодостојницима Грчке православне цркве.

ПРОДУБЉИВАЊЕ СУКОБА БРИСЕЛА И ВАРШАВЕ

Европска комисија одлучила је 22. децембра да покрене прекршајни поступак за повреду права против Пољске због одлуке пољског Уставног суда да одредбе заједничког европског законског наслеђа које су некомпатибилне с пољским уставом не могу имати примат над националним законодавством.

„Рио Тинто“ и протести

После неколико узастопних викенда протеста због Закона о експропријацији и Закона о референдуму, који су протумачени као начин да се англо-аустралијској корпорацији „Рио Тинто“ омогући копање литијума у Србији, Влада Србије одустала је од спорних законских решења. Тиме су, како је рекао председник Александар Вучић, „испуњени сви захтеви народа у протестима“.
Протесте против „Рио Тинта“ и загађења Србије подржале су и бројне јавне личности неспорне репутације, попут Новака Ђоковића и Емира Кустурице, што је у великој мери и помогло да захтеви буду прихваћени а да при томе незадовољство не буде искоришћено за циљеве који с разлозима незадовољства немају везе.

Енергетски колапс

Први снег у Србији изазвао је енергетски колапс у земљи. Чак трећина погона „Електропривреде Србије“ испала је из погона, а без струје је остало више од сто хиљада корисника. Србија је, због тога, била принуђена на увоз струје по рекордно високим ценама.
Као главни узрок слома система означено је коришћење неквалитетног угља у коме је било и блата. Најављено је и формално разрешење дугогодишњег в. д. директора ЕПС-а Милорада Грчића.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *