Verovali ili ne, ali navedeno, od reči do reči, piše u Kodeksu medicinske etike Lekarske komore Srbije: član 71 i 73 odeljka Međusobni odnosi lekara.
Prosečan ovdašnji konzument medijskih sadržaja namah će se zapitati: da li je citirani kodeks još uvek važeći? Nije li u međuvremenu, makar nezvanično, usvojen drugi, savremeniji, i prilagođen aktuelnim prilikama u kojima beli mantili Srbije, u „dinamičnijem ključu“ od pomenute tolerancije, uređuju svoje međusobne, i sve druge „dobre međuljudske odnose“? Otkuda tako upadljiv raskorak zapisanog i poznate nam novije prakse u sučeljavanju mišljenja kolega po medicinskoj struci? Ukoliko rečena nedoumica zvuči cinično, odgovornost nije na onome koji je izriče. Jer svedoci smo da deo pripadnika ove, među Srbima veoma uvažene, profesije, u međusobnim, kao i u odnosima s pacijentima, ume da prikaže izuzetno elastično tumačenje tolerancije i poštovanja drugih. To biva najupadljivije kada je reč o nesaglasju u stavovima povodom sada gorućih pitanja zdravstva – lečenju kovida 19 i vakcinaciji! U nepune dve protekle godine modernog pakla kovid ere medijska scena prečesto je bivala arena u kojoj je pokazano da je lekar lekaru vuk, ili – lisica. Praksu „razmene mišljenja“ u pojedinim slučajevima činila je serija niskih udaraca, uz saučesničko namigivanje publici, a pogotovo publici koju čine političari i drugi moćni društveni „faktori“!
Podsetimo, pre godinu dana govorilo se da je „korona vratila ugled časne profesije“, što je bilo naročito osnaženo tragičnom okolnošću da je životnu bitku s kovidom ovde izgubilo izuzetno mnogo medicinskih radnika: u Srbiji je od početka pandemije crna statistika zabeležila smrt čak 70 lekara! Preneražena javnost je, uz empatiju, iskazivala visoko poštovanje za ovu neuporedivu žrtvu. Recimo i da ugled zahtevne lekarske profesije zapravo nikada u našoj sredini nije ni bio ozbiljnije doveden u pitanje, ali, neizbežno, jeste podelio sudbinu opšteg društvenog urušavanja, moralne i etičke krize zajednice. Međutim, danas se ova struka suočava s epohalnim udarom na njeno dostojanstvo, što ima tek posredne veze s okolnostima koje važe u našoj zemlji. Njena sudbina, pravila ponašanja, metode, protokoli, terapije, naučne postavke i „znanje“ propisuju se i određuju u jednom, u osnovi netransparentnom, globalnom centru moći, kojem maštovitiji daju ime „matriks“, a u takozvanoj međunarodnoj zajednici uobičajeno se naziva Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Direktive „izdaleka“ ne dozvoljavaju odstupanja ili kolebanja ni srpskoj medicinskoj struci, a pogotovo to važi za pitanja: da li je kovid prirodna pošast ili biološko oružje, te kako se, i kojim lekovima „virus“ mora lečiti! Posebno nema rasprave oko svetosti i neprikosnovenosti vakcine i vakcinisanja, te civilizacijskog značaja „uboda“ vakcinalne igle. Sve je, dakle, jasno i kad ništa nije jasno, dogma se ne preispituje, a još manje poriče. Otuda je kovid era mnoga važeća pravila okrenula naopačke, pa u praksi važe suprotnosti od zadatog ideala: „Iznošenje negativnog mišljenja o radu drugog lekara u prisustvu pacijenta, trećih lica ili laičke javnosti je nedopustivo. (…) Ocena mora biti objektivna i argumentovana, bez lične ostrašćenosti ili drugog subjektivizma“ (član 75 Kodeksa).
U kriznim vremenima, za navedene finese nema se vremena i strpljenja. Aktuelna borba protiv leka ivermektin je paradigmatična, jednako kao što je to i bespoštedno ukrštanje kopalja oko efikasnosti, neizbežnosti, ili (bez)opasnosti pratećih efekata vakcine! Slučaj progona 18 lekara koji su u duhu prvog naloga svoje profesije – lekar zdravlje pacijenta smatra svojom osnovnom obavezom – osnovali viber grupu „LRNE – ivermektin preporuke“, tema je koja će, verujemo, tek biti razmatrana na odgovarajući način, svakako ne u duhu aktuelnog „lova na veštice“. „Lekarska komora Srbije je po prijavi zdravstvene inspekcije, a po službenoj dužnosti pokrenula postupak pred sudom časti, protiv lekara za koje postoji osnovana sumnja da su savetovali i lečili pacijente od kovid-19 infekcije lekom ivermektin. Lekari mogu izgubiti licencu, ali i krivično odgovarati zbog kršenja zakona.“ Ministar zdravlja je bio izričit: „Ja sam obećao da će država reagovati na sve ono što krši Zakon i pravila ove države, ne samo protiv tih lekara koji su preporučivali ivermektin već i protiv apoteka jer smo našli apoteke, ljudi su nam prijavljivali apoteke koje su prodavale taj lek. Inspekcija je ušla u njih i našli smo gomilu recepata na kojima je prepisivan ivermektin, lek koji ne sme da se prepisuje, koji ne sme da se koristi.“
Dok su zagovornici jednog leka, kako vidimo, izloženi javnom bičevanju, istovremeno se – kao razumljiva i logična odluka – najavljuje da Srbija poklanja svoje puno poverenje drugom leku, ali, gle čuda, Fajzerovom! Opet je prvi čovek srpskog zdravstva jasan: „Eksperimentalni lek za lečenje virusa korona, koji je razvila američka kompanija Fajzer, smanjuje rizik od hospitalizacije i smrti kod pacijenata čije je zdravlje već ugroženo za 89 odsto, pokazala su klinička ispitivanja. Mi smo treća zemlja u svetu koja je potpisala ugovor, dogovorila se sa Fajzerom i prvi ćemo imati taj lek koji ima 89 procenata uspešnosti za izbegavanje bolničkog lečenja i težih komplikacija.“ Odrednica „eksperimentalni lek“ navodi se sada s čednošću uverenja da bi svaka upitanost ovim povodom bila zlonamerna, a da je „biti prvi“ u redu za konzumaciju eksperimentalne pilule svojevrstan uspeh!
Nema sumnje da SZO koja je Indiju naterala da „pojede svoju priču o ivermektinu“, i „utiša“ objavljene podatke o izlečenju stotina miliona Indijaca upravo ovim lekom, uz to i relativizovala Nobela tvorcima „problematičnog“ leka, neuporedivo veće poštovanje pokazuje za preparate supermoćnog farmaceutskog giganta Fajzer. To je inače ista SZO koja je decembra 2020. uklonila prirodno stečeni imunitet iz odrednice o kolektivnom imunitetu, ostavljajući u novoj definiciji samo mogućnost sticanja imuniteta vakcinisanjem!
Videsmo, nema nejasnoća oko pitanja – ko može biti častan lekar! Zbog čega se danas pominje „etički i naučni bankrot“ uticajnih i institucionalno moćnih delova ove struke u Srbiji, njeno svesno povinovanje „konglomeratu privatnih interesa, odnosno interesa krupnog kapitala i farmaceutske industrije“, čija je simbolična svemoćna adresa pomenuta SZO? U aktuelnim, zamršenim i bezmalo mračnim prilikama, naučna autonomija i autoritet globalne medicinske prakse pred ogromnim je moralnim i stručnim izazovima. Iskušenja su istorijska. Ostaje da se nadamo da će u doglednoj budućnosti lekari Srbije smoći i pokazati punu snagu u odbrani ugleda svoje profesije. Kada se to dogodi, pobeda će biti takođe istorijska, značajna ne samo za ovaj poziv.
Ako u autorskom tekstu prepoznajemo izvesnu distancu prema svemu što se trenutno javlja na Kovid polju, onda se to mora pozdraviti. Pečat kao, za sada jedini naš nedeljnik, treba da ima dostojanstvo.
Mi čitaoci smo već drugo. Naša zapažanja i sumnje valjda ne moraju da čekaju. A šta mi već jasno naziremo: nekome je sve vreme stalo da procesi u vezi tretmana i lečenja ove bolesti idu strogo utvrđenim putem ! Javljaju se autoriteti i iznose valjane argumente protiv osnovnih stvari (zadnji nam poznat istup Ruskog akademika Aleksandra Redka ), i – ništa. Akademik kao stručnjak govori o lečenju, ali ima toga još. Napr. kak-raz pojava priče o velikom RESETU. Svi smo imali prilike da posmatramo partije šaha penzionera u parku, koje se često završe tako što jedan od igrača povalja figure po tabli. Interesantno, uvek onaj koji gubi, koji je pred porazom. Tako je i ovde; kad god pomišljamo kome je sve do reseta, setimo se kome poslovi idu od ruke a kome ne !
A lekari sa pomenutim trvenjima najbolje svedoče o snazi tajnovitog zahvata koji sve ovo valja, valjda ka RESETU ? Ili ima još paprenijeg ?!
Zadatak je lekara da upotrebi SVE što bi pacijentu moglo da pomogne da ozdravi ili izbegne smrtni ishod.
Zašto je ivermekin prokažen? U Japanu on je preporučen! Indija ima pozitivna milionska iskustva, ali stručna mišljenja njenih lekara neće pronaći put do šire javnosti. Zašto? Izgovori, američkog tipa „nisi ti krava, nisi ti konj“ koji žele da naglase da je to „životinjski“ lek, ne drže vodu. Jer i životinje, kao i ljudi, boluju od parazitskih crva: oblih, pljosnatih… , što znači da se mogu lečiti istim lekom , samo dozama prilagođenim čoveku. Zar se brojni antibiotici ne koriste, na isti način, i u humanoj medicini i u veterini? Kao i mnogi drugi (antialergici, spazmolitici itd)
Sad dolazim do ključnog pitanja. Zašto se neki lek koji je pokazao neočekivano dobra dejstva u lečenju kovida, kao što je ivermektin i hidroksihlorokin, tako, s „najvišeg mesta“ proglašava zabranjenim, pa se povlače iz apoteka širom planete (hidroksihlorokin) a lekari koji su ga prepisivali (ivermektin) treba da budu progonjeni i kažnjavani oduzimanjem časti i licenci? Odgovor je prost: JEFTIN, A DELOTVORAN! Pa – ne sme nijedan da bude jeftin, a kamoli delotvoran! A onolike vakcine, pa očekivani profit, a tek planirani učinak (vakcinama)?
I šta sad? Potura se Fajzerov, slutim, neuporedivo skuplji, u odnosu na pomenuta i prokažena dva, potpuno nepoznat. I ne samo što je on, neispitan, nego je i sumnjiv (od koga je, nije ni čudo) nego treba da podupre intenciju da celo čovečanstvo treba da bude vakcinisno! Zašto – celo, od bebe do najstarijeg? Samo to je dovoljno pa da baš SVE postane sumnjivo. A Amerikancima „ne treba verovati ni kad darove donose…“
U svojim ranijim komentarima apostrofirala sam važnost prirodnog imuniteta i potrebe da se – zdravom (is)hranom, vodom, vazduhom, zdravim navikama, putem zdravstvenog vaspitanja od najmlađeg uzrasta, čuva i unapređuje ta dragocenost koja nas je održala kroz milenijume postojanja čovečanstava – PRIRODNI, NESPECIFIČNI IMUNITET (Medicus curat, natura sanat). TO svaka država može da uradi za svoj narod. Umesto nekog kratkoročnog i dugoročnog plana za poboljšanje i očuvanje zdravlja nacije, naša se, prva, hvata u kolo da primeni nešto neispitano, skupo, možda još pogubnije od svega dosad. A da joj prođe vreme, bavi se „korektnostima“, „rodnom ravnopravnošću“, pederima, brojem rodova, 1.i 2. roditeljem, itd.- tj. stvarima o kojima ne treba ni da razmišlja, a kamoli… Bar da eliminiše kockarnice i sl. gde se stvaraju armije novih zavisnika, ali i oh! potreba za njihovim lečenjem, kao , i loše sadržaje na televizijama – rijaliti i katastrofalno štetnu ponudu filmova. Imala bi šta da radi, ako joj je do zdravlja nacije!
I da da širok prostor NAUCI da vodi glavnu reč.
Naravno da se zalažem da se obustavi svaka hajka na čast lekara koji su S USPEHOM, SAMO RADILI SVOJ POSAO, nastojeći da LEČE svoje pacijente, a da im pritom NE NAŠKODE. Što se ne zna, pouzdano, da li isto čine i oni kojima je vakcinacija najpreči zadatak… iako je evidentno, i strašno kontradiktorno, da svako svakom može da prenese zarazu, bez obzira na sve vakcine koje je primio, ili će, u nizu, primati dok je živ… i na negativno iskustvo Izraela na kome bismo ponešto mogli da naučimo. I da se, kolektivno, zapitamo: KO JE OVDE LUD?
@ Jelena Jovičić
Čestitke !
Šta je pisac hteo reći u prvom komentaru? U drugom se Jelena samohvali svojim zdravim savetima. Istina je negde tamo, između zdravog načina života koji više ne postoji i lekova koji moraju da se uzimaju da bismo se lečili. Naravno, lekovi za ljude a ne za krave i konje. Kada vazduh, hrana i voda budu sasvim čisti, onda se može govoriti o prirodnom imunitetu. Za sada, živeli lekovi koji su nas izlečili.
1. Jelena se ne hvali, samo pokušava da navede ljude da pravilno razmišljaju: šta mogu da urade za sebe da bi ojačali svoju prirodnu odbranu od bolesti, tj. imunitet, što je izuzetno važno, pogotovu sad;
2. Šta država može da uradi, i putem zdravstvenog vaspitanja, kao i uticajem na TV sadržaje, uklanjanjem kockarnica, obezbeđivanjem zdrave hrane, kontrolom uvoza i upotrebe herbicida i veštačkog đubriva, zabranom gajenja genetski modifikovane hrane, itd…
3. Mnogi pojma nemaju da su brojni lekovi potpuno isti i za ljude i za životinje (tj. za lečenje istih bolesti), različite su samo doze, jer: genetski, ljudi se tek malo razlikuju od svih živih bića u okruženju, što je i osnova koja omogućuje primenu istih lekova;
4. Prirodni imunitet postoji, svidelo se to nekome ili ne; postojao je i postojaće; njega samo treba osnaživati , npr. zdravim navikama (pravilna ishrana, dovoljno NOĆNOG sna, neupotrebom droga ni duvana, bez zloupotrebe alkohola, fizičkom aktivnošću, itd. itd.) pa i suplementima – što da ne, ali u ograničenom obimu;
5. Nekad je važio princip da lekar-pojedinac ne treba nikad da bude prvi koji će primeniti neki novi lek, ali ni poslednji; Fajzerov lek je potpuno nepoznat – zašto bi mu Srbija poklonila poverenje a priori?
6. Živeli (FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI) svi koji misle da se samo uz gutanje lekova može dobro živeti! Lekovi leče, no oni nisu čudotvorni: uvek se odmerava korist za pacijenta u odnosu na njihova štetna dejstva, pa šta prevagne, ali o tome odlučuju lekari – a nisu ni svemogući…
7. Zato, čuvajmo mudro svoje zdravlje koje nam darujje prirodni imunitet, uslovljen nasleđem, uslovima života, navikama, itd, kitd.