U PERO I U VETAR – OSVRTI U PROLAZU (1)

Neznalaštvo je dovitljivo, snalazi se po njuhu i sluhu. Autosatisfakcija, tako, označava zadovoljstvo novokupljenim autom. Istaknuti pripadnik intelektualne elite naše prestonice verovao je da je demanti nominativ množine imenice demant. Politički život je, kod nas, nadmetanje između opozicije i onih koji su se domogli pozicija. Borba se vodi preko medija; prevodilac Spasić je, svojevremeno, za ovu reč predložio kovanicu opštila. Nije se primilo: naš cilj nije da opštimo, da razmenjujemo mišljenja i iskustva, nego da saopštavamo besprizivne presude

Izjutra, uključim televizor da vidim dokle je zlo u redovnim gimnastičkim vežbama stiglo. Radi, predano, u gotovo svim oblastima života. Pod pandemijom se raspojasalo, reklo bi se da na svetu i nema ničega drugog osim njega. Zaposelo je sadašnjicu, šta u njoj ulovi, to mu je. A dobro ćuti, njegova je budućnost, sve vreme sveta je pred njim. U poganim rabotama učestvuju države i nacije, religije i civilizacije, vojni savezi i pojedinci, vođeni uverenjima da je njihova jedino ispravna i moguća. U takvoj, borbenoj samouverenosti, kućni despot prereže ženi grkljan ili mašinkom u nekoj američkoj saveznoj državi pokosi one koji su se zatekli na parkingu ispred samoposluge, u crno zavije školsko dvorište. Trideset mrtvih ovde, četrdeset onde. Ljudskim naporima se pridružuju nepogode, poplave, požari, zemljotresi i vulkani. Tu je i redovna statistika umrlih od epidemije: svečani, od država nadgledani festival smrti.
Medijski prostor planete je zatrpan životnim otpadom, nepročišćenim i neosmišljenim kršem. Ne znamo šta da mislimo, ne znaju to ni upravljači, mada ne propuštaju priliku za treniranje strogoće. Običan čovek se, u svemu tome, teško snalazi. Letos mi jedan moj seljak reče da se pojavio novi, opasan virus, po imenu soj. Pošto taj turcizam ne spada u njegov svakodnevni rečnik, nepoznatom terminu je pridao nepoznatu bolest – soj! Mogu da zamislim kakvu zbrku u glavama mojih dobrih zemljaka pravi medijska pretrpanost English-em, odnosno Globish-em.

*
Domaća ponuda gluposti i gadosti, i inače, ne zaostaje za svetskom, samo što je vulgarnija i razgolićenija. Penzionisani profesor univerziteta, doktor nauka, bivši ambasador, lica obeleženog poodmaklim godinama, vajka se predstavniku Sedme sile kako ga rođeni sin isteruje iz zajedničkog stana. Profesor mu je taj krov nad glavom velikodušno poklonio, propustivši da u testament unese klauzulu po kojoj zadržava pravo stanovanja do smrtnog časa. Brak mu se u međuvremenu raspao, što ga nije previše iznenadilo, pošto mu je bio treći po redu, žena krenula za svojom srećom, a i sin se, sa njom, udaljio i prozlio. Bivšu suprugu je upoznao kao svoju studentkinju, pomogao joj da stane na noge, a ona, sada, tako… Pošto su takve veze loše viđene, profesor se držao principa da se ne treba upuštati u te pustolovine pre ispitnog roka. Neka devojka prvo položi šta treba, pa će je on, zatim, položiti gde treba. Uz to joj je, veli, „sredio“ oko dobijanja asistentskog mesta i osvajanja docentskog zvanja. Naučni radnik, vaspitač omladine, u diplomatiji oslovljavan sa Vaša ekselencijo: eto na šta je sad spao, a i mi s njim. Što se tiče „sređivanja“, tj. zapošljavanja preko veze, toga ima i drugde po svetu, ali se o tome nigde ne govori tako slobodno, otvoreno i nevino, kao kod nas.
“

“

*
Prebacim se na bilo koji evroatlantski kanal, a tamo, okorela rusofobija. Negovanje mržnje prema toj velikoj zemlji je višegodišnji uhodani proces. Takvo, dosledno, ideološki zasnovano ocrnjivanje jedne zemlje, njenog naroda i njene vlasti, ima sve odlike priprema za rat. Amerikanci su, u Nemačkoj, otvorili bazu čije rakete dosežu Moskvu za šest minuta. Rusi ne sede skrštenih ruku, imaju spremljen odgovor. Pri pomisli na neposredne i prateće učinke mogućeg sukoba čoveka podilazi jeza. Propagandne pripreme su postigle nesumnjive rezultate, usadile nepoverljivost i strah od evroazijskog čudovišta. Nigde jedne odmerene reči, ni povoljne slike onoga što se u Rusiji događa, niti dobronamernog upozorenja o onome što je loše. Medijska mreža je uzbuđena zbog zatvorske kazne Navaljnom; na Asanžovo okapanje u kućnom pritvoru se ne osvrće. Trenutno, saučestvuje u mukama migranata na belorusko-poljskoj granici dok za nevolje onih koji se smucaju po šumarcima i plažama oko Lamanša ne nudi političko objašnjenje. Zato su krivi sami nezvani gosti, vođeni željom da se prebace u Englesku, pa je multinacionalnim kompanijama zabranjeno da im prodaju čamce. Slobodan protok ljudi, ideja i kapitala? Da: naših ljudi, naših ideja i našeg kapitala. Pokušali su da ih usreće svojim modelom demokratije i ljudskih prava: nije išlo, ni bombardovanja nisu pomogla. Evo ih, dolaze u uzvratnu posetu, da na licu mesta okuse blagodati Coca-Cola civilizacije, a ona te blagodati ne daje besplatno.

*

Kod nas ima još veselijih nesporazuma sa rečima i sa stvarima. Poznati politički aktivista, omiljen u svojoj sredini, žali se, preko isto tako poznatog TV kanala, da je nad njim izvršen genocid. Imao je sreće, preživeo je pogubljenje, ali je ostala bolna uvreda. Genocid, po njegovom znanju i osećanju, označava klevetanje, sramoćenje, psovačinu i opačinu. Zašto da ne: domaće razumevanje tog zločina dopušta poštedu žena, dece i civila. Svaka kafanska tuča, u kojoj ima i razbijenih glava, uvod je u uništenje naroda na čijem se terenu kafana nalazi. Zabuna je, između ostalog, u vezi sa zapostavljanjem klasičnih jezika u našem školstvu. Onaj ko, u toj oblasti, poseduje nešto osnovnog znanja, seća se da grčko γένος (genus) označava rasu, narod, a latinsko caedere ubiti. Našim neznalicama se, letos, pridružio i visoki evropski predstavnik u BiH, proglasivši ratni zločin za genocid i zabranivši, zakonom, da se ta ocena osporava.

*
Neznalaštvo je dovitljivo, snalazi se po njuhu i sluhu. Autosatisfakcija, tako, označava zadovoljstvo novokupljenim autom. Istaknuti pripadnik intelektualne elite naše prestonice verovao je da je demanti nominativ množine imenice demant. Politički život je, kod nas, nadmetanje između opozicije i onih koji su se domogli pozicija. Borba se vodi preko medija; prevodilac Spasić je, svojevremeno, za ovu reč predložio kovanicu opštila. Nije se primilo: naš cilj nije da opštimo, da razmenjujemo mišljenja i iskustva, nego da saopštavamo besprizivne presude. Opoziciona glasila umišljaju da su slobodna: sloboda im se svela na sistematsko osporavanje onoga što vlast govori i čini, na poslušno izvršavanje postavljenog političkog zadatka. Slično se ponašaju i prorežimska glasila, mada ona imaju jednu olakšavajuću okolnost: napadaju u samoodbrani, na uvrede uzvraćaju uvredama. Sve je podvrgnuto kratkoročnim računima i doglednim ciljevima. Kao i u svakom ratu, najpre strada puna istina. I gde je tu sloboda, šta je ostalo od nje? Pretpostavka javnog opštenja morala bi biti poštovanje onoga ko drukčije misli, pa, u izvesnoj meri, i njegovih ideja. Tako primenjena sloboda kod nas je, danas, nezamisliva. Unapred znamo šta ćemo u nekom glasilu pročitati i videti. Nekadašnje monolitno jednoumlje se razmnožilo, prešlo u dobrovoljnu porobljenost. Istinski slobodno razmišljanje ne zna do kakvog će zaključka na kraju doći. Našim polemičarima sve je jasno kao dan, još samo da jasnoću i drugima uteraju u glavu.

*
Životni prostor nam je zatrovan mržnjom, a u takvoj atmosferi ni proverene činjenice ne služe raščišćavanju stvari: zloupotrebljene, pomešane sa poluistinama i golim lažima, gube važnost i delatni smisao. Istina, koja se saopštava iz mržnje, umesto uspostavljanja dobre mere, truje ionako nezdravo klimatsko okruženje. Kritika, saopštena bez politikantske sračunatosti, izaziva trenutno neprijatnost, ali nas ne vređa i ne ponižava. Natopljena osvetoljubivom pakošću, istina sebe razara i obezvređuje. Laž iz ljubavi samo je prividna suprotnost istini objavljenoj s mržnjom. Laska je prijatna uhu i uljuljkuje nas u nedelanju. Bilo bi dobro kad bi organizatori medijske mreže razmislili o utisku što ga pakosnička zajedljivost ostavlja kod posmatrača neuključenih u ulična prepucavanja. Što se mene tiče, najčešće sa gađenjem isključujem televizor i sa dosadom odlažem novine koje su mi slučajno dopale u ruke.
Za zdravo, odmereno rasuđivanje traže se snaga i prisebnost, a one nam danas nedostaju. Odveć smo pritisnuti spolja i raskinuti iznutra.