Светионик – Повратак отписаних

Табла: Размишљај ван оквира, фото Н.М.

Почесто смо као народ били остављени на милост и на немилост. Сада смо остављени на немилост и на немилост. Отписани смо. Но ко има дјецу, њих ради, мора да мисли на повратак. На повратак отписаних

Да ли је прошло вријеме мирних шетњи? Чему избори чији исход до у одборника зна и власт и опозиција, кад и стране амбасаде? Да ли опозиција не проговора у вези са корона тортуром зато што би изгубила наклоност носилаца ауторских права на обавезност приче која ем трује, ем заражава, ем убија?
Питао ме прије неколико дана млади поморац, по чину други официр строја, да ли ми тешко пада Доба од короне? Све сам послове ставио у страну и посветио се томе ожењеном 27-годишњаку, оцу два синчића, када ми је казао како је одлучио да одустане од поморачке каријере јер не жели да се вакцинише. Подигла ми се обрва. Први пут сам у животу пред собом имао човјека који је по превелику цијену систему рекао fuck off.
Вратимо се годину и кусур уназад, на 30. август 2020, када је, пер ла финта, Црна Гора на изборима добила нову власт (истина, формираће се она, уз стотину чудах, тек за 100 дана). Да ли је тога часа престао алогични корона терор у републици чија је туристичка привреда пала на кољена?
Не.
Нова гарнитура унутар исте политичке парадигме, једине могуће у колонији демократског типа, наставила је да слуша диктате потекле из истог мјеста, наставила је да дроби како су двије наредне седмице кључне, како ће вакцина ријешити све када се појави, те се нико није узјогунио, као оних дневних 250.000 литијаша што су Кривокапића и братију довели, или ће довести на власт, па да каже: Стоп, лијечимо народ ивермектином, или хлорокином, али без шехерезадинских прича пуних опречних мотива из уста људи из Кризног штаба – персона које су изгубиле сваки морални и професионални кредибилiтет.
Земље које нису хришћанским устанком промијениле власт немају искуство Црне Горе и Боке Которске. И даље пак мисле да би се нешто у корист народа битније промијенило, а не би, јер би Кризни штабови наставили да скачу себи у уста, као и раније. Хиљаду и један су се пут стручњаци обрукали, и умјесто да умукну и буду склоњени, они истим презименима постоје, и истим устима јавно врше дропинг.
Наше колонијалне демократије стећи ће омчу још, и још, ако тако буде наређено. Да ли Србија има довољно хране да исхрани становништво? По свој прилици има, можда не и да претекне буде ли гладна година, али Србија – има. Али што ће бити ако неко нареди врху колонијалне демократије да преда све своје жито томе ко му је наредио? Да ли ће врх колонијалне демократије смјети да каже не? Неће, јер ће бити што и јесте, мањи од маковог зрна. И ту лежи опасност од глади, чак и у земљи која не би требало да оскудијева у житу. Ко сумња у овако послагани логични рачун нека уздигне фокус изнад карте свијета и нека уочи којим се све начинима држе у сиромаштву земље стварно богате чиме год. У земљи дијаманата жене кувају на ватри, не носе брушене драгуље на златним гривнама око врата.
Будући да у тренутку писања овог огледа на хиљаде бродова стоји укотвљено пред свјетским лукама и чека истовар, питање гласи: Ако је до јуче превоз контејнера из Кине до Јадрана или пак до сјеверноамеричких лука на Западној обали коштао нешто преко 2.000 долара, ко робу може да купи сада када кошта преко 20.000 долара? Први пут у нама знаној историји рафови су празни којекуде по Великој Британији. Ко то нама пројектује глад?
Млади поморац с почетка текста ватрени је поборник протеста против сегрегационих и фашистичких „корона мјера“. Одрођеној власти свакако ваља показати зубе, казао сам му, али ми се чини да од пријављених и од стране полиције одобрених мирних протеста и шетњи нема леба.
Наше власти с разлогом више не гоје војску, него полицију. Задатак полиције јесте да сваки њен припадник само ради свој посао, да коитира с мајком сваког демонстранта који одбије да стави маску на отвореном, који се није вакцинисао, или да поломи удове сваком вакцинисаном коме је истекла лиценца па се сада, је ли, сматра невакцинисаним.
До сада смо на неколико примјера установили да се власти плаше оних чији ум размишља ван пројектованих оквира.
Младом сам поморцу стога казао како је – док око нас још није изграђен конц-логор налик аустралијском – један од могућих одговора овај: формирати диверзантске групе. Као што од гледања оне женске ствари – научио нас је у Лепим селима редитељ Бјелогрлић – нема селамета, тако ни од мирних шетњи нема више користи, сем ако те шетње не би биле с благословом. Стога сам, стратегији сасвим несклон, на вријеме казао човјеку који би и да гризе и да обија затреба ли му за храну дјеци, казао да ипак ваља тражити благослов, не од локалног пароха него баш од митрополита.
Па сам лупио шаком о сто да су поскочиле све књиге!
Дебото имамо проблем, рекао сам младом мужу који би, да сутра аванзује, зарађивао 7.000 евра мјесечно, седам хиљада мјесечно, као први официр строја.
Имамо проблем.
Митрополит је повјеровао, и вакцинисао се. До у Гуглов бескрај медији су пренијели махом исте наслове:
Јоаникије вакцинисан Фајзеровом вакцином, Вијести, 7. мај 2021. Јоаникије вакцинисан у манастиру Ђурђеви ступови, Портал Аналитика, 7. мај 2021. Владика Јоаникије вакцинисан у манастиру Ђурђеви ступови, Радио Беране, 7. мај 2021. Владика Јоаникије се вакцинисао, Новости, 7. мај 2021. Вакцинација у манастиру: Владика Јоаникије примио… Блиц, 7. мај 2021, и тако даље…
До јуче се онолика Индија са 95% успјеха лијечила ивермектином, лијеком за који су научници Кемпбел и Омура добили Нобелову награду 2015. Онда је минуле седмице добила препоруку од Свјетске здравствене организације да то више не чини. Зашто? Зато што ивермектин не убија у футуру другом, и плавуше су скапирале.
Плашим се да благослов за диверзантске акције нећемо добити. И власт и опозиција уринирају у исту тикву: зуцнути неће против mRNK вакцина, да не би изгубили наклоност носилаца ауторских права, а црква, збуњена и сама доказима pro et contra, само ћути и гледа, као јунак из рефрена оне Бећковићеве пјесме.
Почесто смо као народ били остављени на милост и на немилост.
Сада смо остављени на немилост и на немилост.
Отписани смо. Но ко има дјецу, њих ради, мора да мисли на повратак.
На повратак отписаних.

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море


3 коментара

  1. Само Маловић има храброст да помене ивермектин.

  2. Добар чланак. Али, истинабог, да нема селамета научио нас је Драгојевић. Бјелогрлић је дебото постао редитељ.

  3. Tоплица

    Феномен овог времена је да Америка као носилац глобалних процеса слаби а ти процеси переуспевајут ! Још ових дана ту и тамо могло се чути како је ковид ради фармацутске зараде и сл., а онда се расветлило и назиру се циљеви достојни тог прегнућа. Дакле никакве владе, не црногорске – ничије, ту ништа не могу ! Прочитајјмо изјаву Руског академика Александра Редка, да бисмо схватили. Но народ западни почима да се буни и ту је нада !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *