РОДНИ НОВОГОВОР

Тајна новоговора је назвати ствари наопако смањујући простор било каквом мишљењу које се не оријентише у просторима које је власт прописала, и да подмукло представи, као универзално добро и правду, оно што је такво само за владајућу класу

Ако партија каже да показана четири прста нису четири већ пет, колико прстију имамо? – орвеловско је питање решено тако да мученик најзад попушта мучитељу и признаје да види пет прстију уместо четири.
Оно у чему живимо је стварност каква јесте, каква мора бити и каква ће увек бити: чини се да ове речи могу сажети суштину реторике пристанка и онога што бисмо, према Хајдегеру, могли означити као „техничка организација светског јавног мњења “. Та реторика има за циљ да произведе не само једноставну и слепу послушност моћи већ и једнообразност мишљења, потпуну посвећеност логици доминације и тренутно неслагање са сваким неслагањем које угрожава status quo. Да би потпуни консензус доминирао читавим хоризонтом, насиље класичних тоталитарних облика није довољно. Традиционални диктаторски методи су увек водили до подстицања неслагања и опозиције. Били су опасни и, истовремено, увек у опасности, јер су естетика мучења и видљиво насиље изазивали непријатељство на неколико фронтова. 

ВОКАБУЛАР КОЈИ СЕ СМАЊУЈЕ Тоталитаризам тржишта са своје стране, уз своју анонимну безличност, превентивно спречава успостављање оперативне непослушности: захвата душе, обавезујући их на доминантну ортодоксију. Приморава их на моралну лажну стварност као код Орвела. А улога примарног значаја у динамици наметања симболичне робије која има као свој циљ бескрајну експанзију консензуса врши се, ако следимо Орвела, оним што можемо квалификовати као „новоговор“ једино дозвољеног мишљења.
Новоговор је једини језик на свету чији се вокабулар, уместо да постаје све богатији, смањује из дана у дан. Осиромашење лексике наставља се контраакцијом свести и сужавањем слободе пера на начин који је дивергентан ако излази ван унапред одређеног пута. Заједно с перформансом новоговора свака јеретичка и несврстана мисао тежи да постане структурно немогућа. Недостају речи да артикулишу мисао и она се све више и више своди на пуко симболичко потврђивање постојећег реда. На једноставно парафразирање оног што је дефинисано као „новоговор створен не да прошири капацитете мишљења већ да их смањи“ (Орвел).
Тајна новоговора је назвати ствари наопако смањујући простор било каквом мишљењу које се не оријентише у просторима које је власт прописала, и да подмукло представи, као универзално добро и правду, оно што је такво само за владајућу класу. Почев од такозваних друштвених мрежа у којима обликује по својој слици и лику начин размишљања и деловања све до аутоматских суфлера на тастатури мобилних телефона који драстично оштећују нашу лексику – новоговор јединог мишљења циља на то да нас лиши могућности размишљања, односно да нас спречи да се успротивимо морфологији власти. У једној бајци се приповеда да зато што отац није хтео да му се син удаљи од контролисаних путева и формира свој самостални поглед на свет, поклонио му је прелепу кочију. На тај начин дете више није имало потребу да хода слободно по земљи или, тачније, то му више није било дозвољено.

ДЕПОЛИТИЗОВАНИ ПОРЕДАК С ПРИМАТОМ ЕКОНОМСКОГ НАСИЉА Уместо слободног мишљења постојаће само ортодоксија мисли чији ће се ефекат састојати у непрестаном обнављању глобалитарног поретка као једино могућег, а проживљеног пре свега у уму. Новоговор данас говори оперативни енглески језик тржишта уздигнут до литургијског сакрализованог језика и свега што води ка хоризонту значења економије и размене, што глобалне грађане чини пуком еманацијом меркантилистичке теологије.
Према клишеу новоговора, нови деполитизовани поредак с приматом економског насиља слави се као Европска унија, а програмирано уништење културе и школског образовања се орвеловски назива „добром школом“. Уништавање школе, међутим, значи скинути главе читавим генерацијама мислећих људи. Систем производње и потрошње захтева појединце без идентитета, бесконачно манипулативне и неспособне да се одупру.
Економски интегрализам захтева од свих нас да будемо прорачунати, а не да размишљамо, да смо оперативни, а не да се не слажемо. Једном речју, он жели да има војску несвесних љубитеља свога ропства, а не потенцијалне побуњенике критичког духа и могуће одбојности према ирационалној рационалности отуђеног света. Новоговор јединог мишљења намеће речи и концепте који лишавају човека било какве слободне комуникативне радње и било које критичке и дијалошке расправе. Популизам је, на пример, претворен у тешку оптужбу којом интелектуални сталеж и новинарски клер ућуткују свакога ко заузима перспективу која се не поклапа с њиховом, и који не само да је далеко од тога да суперструктурно подржава интересе олигархијских елита већ даје глас интересима народа и потчињеним класама.
Аналогно томе, „завереништво“ је данас модна марка којом се демонизује свака перспектива која демистификује званичну верзију чињеница или великонаративну високу идеолошку стопу која се назива „глобализација“, тај планетарни класни масакр, али и „флексибилност“ која је неоробовска прекаризација младих радника, и „конкурентност“ као могућност да владајућа класа уклони без резерве и политичких препрека социјална права оних којима влада. Данас више него икад мора се пазити да се не попију све лажи које пропагандни систем шири.
У истој категорији је „хомофобија“, која је ознака у моди којом се ућуткује свако ко се усуђују и да помисли да постоје мушкарци и жене и да ће се људска раса одржати само на основу полне разлике.
Осуђени као хомофобични, у ствари, данас нису само они који користе насиље и дискриминацију. У овом случају, наравно, потпуно је исправна осуда насилника и дискриминатора, као што би, заиста, било поштено казнити све за насиље и дискриминацију, укључујући и оне класисте економског система, који и даље остају некажњени.
Оптужују се за хомофобију они који су починили, у орвеловским терминима, „психоделикт“ доследни у уверењу да постоје мушкарци и жене, да породица није ауторитарна па да би је требало уништити. Иако има много легитимних сексуалних укуса, постоје два пола. О „родном образовању“ у школама може се рационално расправљати без обавезе да се оно мора прихватити без резерве.

НОВА КАТЕГОРИЈА НЕТОЛЕРАНЦИЈЕ На овај начин, хомофобија постаје нова категорија нетолеранције и прогона слободног мишљења, односно категорија којом се не прихвата постојање различитих перспектива ако нису оне које има једино дозвољено мишљење.
Осим тога, криминализује се априори свако ко, иако признаје карактер природе код хомосексуалности, не прихвата геј параде, можда и држећи се Маркса, да хомосексуалци нису друштвене класе и да је права борба вредна борбе само она у одбрани радника и потлачених, било хомосексуалних или хетеросексуалних.
На овај начин, служећи се новоговором, то генерише поново напад на онога ко се не слаже с хористима симболичких теорема реда. Они не прихватају индивидуе с идентитетом који није прописан потрошњом, нити могу да препознају породицу као заједницу солидарности утемељену на вредностима различитим од размене вредности и геометрије „дам–даш“.
Кроз коришћење новоговора, нови симболички поредак увек ради по истом клишеу: оптужује оне који не прихватају једину дозвољену мисао. Ућуткује, без могућег поређења, позиције неусклађене с њим, означава их клеветничким категоријама да би неутралисао способност да мислимо на различит начин етикетирајући их као хомофобичне, заверенике, фашисте, стаљинисте, популисте итд.
На глобалистичком хоризонту неутрализације права на различитост истиче се планетарни „џендер“ – израз за онога ко воли истополно, неутрално и недиференцирано, што је својствено глобализацији. Обећавајући потпуну слободу појединаца промовише се у ствари њихова интегрална супституција према законима капитала. Родна идеологија тежи стварању новог унисекс људског модела, бесконачно манипулативног, јер му недостаје идентитет који није, по потреби, усклађен с једино дозвољеним мишљењем. Дакле, та појава је неутрална, нејасна, униформна. Попут лажног мултикултурализма, који раствара културе и поново заузима њихов слободан простор с разменом вредности, родна теорија производи изједначавање и неутралисање разлика, тако да економија може у потпуности да загосподари новим унисекс појединцем који је без идентитета, чисти материјални атом потрошача робе и пружалац флексибилне и несигурне радне снаге без гаранције сталног запослења.

ПОЛИТИЧКИ ИСПРАВНА МИСАО ПРОТИВ „ПСИХОДЕЛИКТА“ Економски фундаментализам друштва напредног цинизма мора се структурно заснивати на неутралном и унисекс антрополошком профилу, односно на претпоставци да су два пола створена за мерење истог флексибилног, несигурног и реифицираног рада и да су носиоци истих жеља. На основу тога, родна идеологија уклања разлику између мушкарца и жене и демонизује као хомофобичног и нетолерантног свакога ко покорно не прихвати ту нову визију у складу са светским поретком. Управо из тог разлога потребно је борити се за поновно присвајање средстава за репродукцију, као и средстава за производњу.
Саучесник новоговора, једина политички исправна мисао данас, ућуткује, клевета и делегитимизује сваког ко почини „психоделикт“, тј. верује да су два плус два четири и усуђује се да осећа и мисли другачије.

Превод с италијанског Драган Мраовић

2 коментара

  1. unutrašnji dijalog, glas naroda

    Fenomenalan, vrlo poučan članak Dijega Fuzara: RODNI NOVOGOVOR (prevod s italijanskog). U prvom mahu pomislio sam da je naš čovek (srbin) autor članka, ali nema veze, i naši autori patriotskog opredeljenja pišu odlične članke.

    RODNI NOVOGOVOR, nametnut globalističkom ekspanzijom za Zapada i SAD, može da se odnosi i na našu zemlju Srbiju, s obzirom da pusta korenje u sve društveno političke oblasti. Posebno zabrinjava što se ruši teritoorijalni integritet i suverenitet Srbije preko Briselskog sporazuma, utiče na promenu svesti i identiteta Srba, ruši porodične vrednosti a nameće neprirodne-nakaradne: homoseksualizam kroz Parade ponosa, istopolne-partnerske brakove (partner 1. i partner 2., a ne muškarca i žene), usvajanje dece, ljudska prava dece od rodjenja i pretškolskog uzrasta (da se sukobljavaju sa roditeljima kad odrastu), rodna ramnopravnost žena u svim oblastima sa muškarcija i bračnoj zajednici (da se šire bračni sukobi i razvodi brakova: danas su najveći razvodi brakova u istoriji Srba), razni feministički pokreti: da žene žive samostalno, ekonomski i braćno samostalno, u stalnom sukobu sa muškim rodom, u sukobu sa demografijom prirodnog održavanja nataliteta i tradicije, nacionalnog identiteta itd.

    Rodni novogovor je ista kategorija kao i

    GLOBALISTIČKO POLITIČKO NASILJE Kroz razne oblike i forme političkog nasilja, pritisaka, sankcija, blogada oružanih intervencija, globalistička sila SAD sa EU indirektno sprovodi svoje geopolitičke ciljeve KROZ SVOJE POSLUŠNIKE-PRIJATELJE-LIDERE (ponegde su to pete kolone) u državama koje su obuhvaćene Nato politikom. Tako je uradjeno i sa Srbijom, iskorišćen je lider Vuk Drašković da podigne pola beograda i Srbije da sruši Miloševića; Nametnutim Briselskim sporazumom o Kosovu Srbija predaje svoj teritorijalni suverenitet (KiM) albanskim muslimanskim separatistima (Amerika-Nato kao zvanićno nije umešana u briselske pregovore); Amerika nije postavila carinsku državnu granicu na Jarinje i Brnjak – to su uradili brisel. sporazumom Srbi sa albancima sa Kosova (KiM); Evropska Unija je formirala “Romski institut za umetnost i kulturu” u Beogradu (na otvaranju prisustvovao i naš predsednik koji je obećao da će zaposliti 100. Roma u državnoj administraciji i 100. u visokim institucijama(!))? – To je mešanje u unutrašnje stvari Srbije. Zašto EU nije otvorila “institute za umetnost i kulturu” i nekim drugim nacionalnim manjinama – ima ih 20. u Srbiji. Postoje Saveti nacionalnih manjina i državne institucije, Skupština Srbije, za ostvarivanje ljudska i nacionalna prava gde se treba obratiti; To isto važi i za Mini Šengen, Otvoreni Balkan o ekonomskoj normalizaciji, koji navodno nije nametnut spolja, ali je podržan Vašingtonskim sporazumom, i Kosovo uklhučeno u Mini Šengen, tačka 10. V. s. (ali se u diskursu to ne spominje, verovatno se očekuje prvo da se sprovede m.š. -Otvoreni Balkan, što navodi na zaključak da je ideja mini Šengena u dogovoru i podršku spolja, sa kojim ciljem?
    Niko naravno nije protiv Otvorenog Balkana – ekonomske normalizacije – ali tu ekonomsku normalizaciju (balkansku) reguliše CEFTA SPORAZUM iz 2006. godine, što opet navodi na zaključak –
    – da je Otvoreni Balkan iniciran da se nadovže na CEFTA sporazum novim principima: prometom ljudi, usluga, priznavanje fakultetskih diploma (robe i kapitala) – u sklopu normalizacije odnodsa Srbije i Kosova (zakonski da mogu albanci-šiptari sa Kosova da se zapošljavaju i naseljavaju u Srbiji, otvaraju privredne lokale i radnje, i obratno: Srbi da idu na Kosovo i Albaniji (a zna se da Srbi ne sme da idu na Kosovu, decenijama su se iseljavali sa Kosova pod pritiskom albanskog separatizma, niti je omogućen povratak 250.000.proteranih Srba na Kosovu nakon sukoba 90-tih g.).
    Drugo je pitanje kako situacija nalaže – da je Srbija (otvorenim balkanom) tražila RECIPROČNE MERE 1:1, koliko se Albaca sa KS i AL zaposli i naseli u Srbiji samo “na privremeni rad” – toliko Srba da se zaposli na KS i u AL? ZNAČI, prikriveni primarni cilj Otvorenog Balkana je – komproisna sveobuhvatna obavezujuća normalizacija odnosa Srbije i Kosova – da Kosovo postane punopravni član UN-a (Kosovo zauvek predato-poklonjeno šiptarima za ekonomske kredite i ulazak SRB u EU, samo se to preećutkuje dok se ne ostvari cilj, kao što ni Briselski sporazum nije prošao skupštinsku debatu da se zamagle informacije?). Da ne dužim. Posebno hvala Pečatu za članak, prevodiocu i Dijego Fuzaru. …

    • unutrašnji dijalog, glas naroda

      OTVORENI BALKAN: Promet ljudi i usluga treba uspostaviti na recipročnim merama 1:1, na principima pariteta i reciprociteta. Zašto?

      (OBRAZLOŽENJE) Zato, da bi se uspostavila ramnoteža u medjuetničkim odnosima, da se i Srbi zapošljavaju i naseljavaju na Kosovu (KiM) – a ne samo, jednosmerno – Albanci-Šiptari u Srbiji (treba naglasiti “na privremeni rad”). Na to ukazuje i pouka iz Titivog vremena sve do 90-tih godina: od 60-tih do 90-tih god. Šiptari-Albanci su se zapošljavali, naseljavali u Srbiji u ogromnom broju, otvarali desetine hiljada trgovinskih radnji, lokala, u svojim radnjama zabošljavali mlade devojke srpkinje (da ne obrazlažem posebno), a svoje ćerke, šiptarsku, žensku omladinu čuvali na odstojanje od Srba zbog muslimanske vere? – A za taj period od 3-4 decenije nijedan Srbin iz Srbije nije otvorio trgovinsku radnju, lokal u šiptariju na KiM, nije se naselio u šiptarska naselja gradove, sela – da živi, da se oženi šiptarkom-albankom, naprotiv, za taj period se stotine hiljada Srba iselilo sa KiM zbog delovanje separatističkog šovinizma(!)?

      Otvorenim Balkanom danas se zvanično-zakonski omogućava albancima sa Kosova i Albanije, sa priznatim diplomama (ko zna koliko će biti štancanih-falsifikovanih, jer oni na Kosovu i srpsku istoriju falsifikuju) da se zapošljavaju i naseljavaju u Srbiji?
      Dosetio se naš predsednik Vučić mini Šengena sa Makedonijom i Albanijom (naravni i Kosovom koje je Vašington. sporazumom ukjučeno u Mini Šengen), sa kojim ciljem: Navodno misli se na ekonomsku normalizaciju – balkan bez granica, a u suštini CILJ JE – u sklopu “normalizacije odnosa Srbije i Kosova za sveobuhvatni kompromis – Kosovo u UN, to je pozadina? Ekonomsku normalizaciju je sprovodio CEFTA SPORAZUM koji je još na snazi (bez potenciranja prometa ljudi i usluga). Nesmetana granična tranzicija ROBE I KAPITALA bez dugog zadržavanja mogla je da se nadogradi posebnom odredbom o ekonomsko-privrednoj saradnji i tranziciji sa Makedonjom, Albanijom, Kosovom i drugim balkanskim državama.
      Nije jasno kako može Otvoreni Balkan sa Albanijom i Kosovom (srpskom pokrainom) a ne može sa Grčkom, Bugarskom, Rumunijom, Madžarskom, našim iskrenim prijateljima i bliskim narodima?
      Takodje nije jasno zašto se ekonomska normalizacija meša sa politikom i Kosovom? Zašto je normalizacija Briselski sporazum – a NIJE normalizacija da se omogući povratak 250-000- proteranih Srba na Kosovu??? Da ne dužim, hvala na razumevanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *