Потрошна роба

Одлазак Зорана Заева

Још актуелни северномакедонски премијер је парадигма западног односа према Балкану. Испунио је све што се од њега тражило, али не и очекивања народа, који је на локалним изборима показао да ни с тако кротком и послушном земљом као што је бивша Македонија неће све ићи баш глатко и предвидиво

Стару изреку „обећање – лудом радовање“ на својој кожи је најбоље осетио премијер Северне Македоније Зоран Заев. Уместо да своју земљу крупним корацима поведе ка Европској унији, како му је то најављивано и обећавано са Запада, више му се „смеши“ губитак власти и одлазак у опозицију, ако већ не и потпуно напуштање политичке сцене. После четири године власти његовог Социјалдемократског савеза (СДСМ), по завршетку локалних избора, премијер Заев је најавио оставку на обе функције – премијера и лидера СДСМ-а.

ПРЕДИЗБОРНО ОБЕЋАЊЕ Након првог круга, одржаног 17. октобра, који је најавио победу опозиције, овакав исход био је очекиван. Најавио га је сам Заев. „Други круг 31. октобра за мене је all in“, покерашки је ризиковао Заев, стављајући своје функције као залог за кандидатуру Петреа Шилегова за градоначелника Скопља, па ако он изгуби, најавио је да одлази. То се и десило.
А новоизабрана скопска градоначелница Данела Арсовска, иначе независна кандидаткиња подржана од стране опозиционе ВМРО-ДПМНЕ, одмах после првих незваничних резултата према којима се видело да убедљиво води у Скопљу, поручила је Заеву: „У понедељак очекујемо његову оставку.“
Зоран Заев није чекао понедељак већ је у недељу вече, одмах по сазнању незваничних резултата избора, поручио да подноси оставку на место премијера и лидера владајућег СДСМ-а због пораза те странке.
Одлуку да поднесе оставку коалиционим партнерима је образложио као чин личне одговорности за изборни пораз, са циљем очувања сопственог достојанства и интегритета након што нам је „ЕУ залупила врата пред носом“. Рекао је и да ће га, уколико остане премијер, опозиција свакодневно п(р)озивати на оставку, што би створило лошу климу у друштву, навео је македонски дневни лист „Слободен печат“.

[restrict]

ОСТАВКА ИЛИ БЛЕФ Најављене оставке, међутим, Зоран Заев није доставио ни парламенту ни страначким органима.
У опозиционој ВМРО-ДПМНЕ стога су одмах изразили сумњу да ће Заев стварно поднети оставку на место премијера, већ да „блефира“ како би избегао одговорност.
„Зоран Заев је поново блефирао и остаје на фејсбук оставци, али није доставио допис парламенту“, изјавио је функционер ВМРО-ДПМНЕ Драган Ковачки на конференцији за новинаре.
Према ТВ „Телма“, неки од партнера у владајућој коалицију су на састанку покушали да убеде Заева да одустане од оставке коју је најавио на изборни дан, попут вође албанске ДУИ Алија Ахметија, који је, како каже, жустро покушавао да одговори одлазећег македонског премијера од обећане оставке. Наводно, премијер је остао при свом ставу.
Међутим, медији и даље спекулишу да ће Заев оставку највероватније формализовати тек крајем ове или почетком наредне године. Како наводе, разлог за одлагање је то да не би била пропуштена могућност за евентуални почетак преговора с Европском унијом у децембру, што је премијер наговестио на састанку с коалиционим партнерима.

СПОР(АЗУМ) С БУГАРСКОМ Елем, два дана након локалних избора кабинет Заева је још једном потврдио информацију о оставци, али након састанка с коалиционим партнерима саопштио је и да је скупштинска већина стабилна, као и да ће Социјалдемократски савез заједно с коалиционим партнерима наставити да води Северну Македонију.
Ошамућени Заев и његови партнери очекују да их спасавају исти они који су их и преварили, издали и „потопили“, после свих налога и захтева које су испунили. Добили су само улазак у НАТО, после десет година чекања, ако се то уопште може назвати добитком. А што се тиче евроинтеграција, од обећања ништа, чак ни почетак приступних преговора. Или како је сам Заев рекао: „Залупили нам врата пред носом.“ Сва је прилика да Заев следи пут оног заблуделог сина из народне изреке, што га мајка није клела што се коцкао већ што се „вадио“.
А нада и спас, према извору „Телме“, леже у решавању спора с Бугарском и могућој међувладиној конференцији са ЕУ средином децембра. У ствари, владајућа коалиција је проценила да би САД могле да убрзају евроинтеграциони процес Северне Македоније, што би за њих била „спасоносна сламка“.
Иако локални избори не би требало да имају исту тежину као парламентарни и председнички, на овим просторима они су још како индикатор општег расположења и очекивања бирачког тела, што се могло видети и током кампање. У њој је најмање било локалних тема и проблема, већ је сав фокус био усмерен на витална државна питања. Заев је опозициони ВМРО-ДПМНЕ оптужио да ће вратити државу у изолацију, а од њих је добио оптужбе како је „продао име Македоније“ и потписао капитулантски споразум с Бугарском.

ПОСЛУШНИ И НЕПОСЛУШНИ До сад је познато јавности да ВМРО-ДПМНЕ има већину посланика и да они чекају официјелну оставку Заева у Собрању, а ако то не уради, скопски експерти предвиђају изгласавање неповерења влади. У том случају ВМРО би формирао нову владу и наставио да влада у наредне две и по године или да нова влада послужи само за организовање нових парламентарних избора.
У том правцу иде и саопштење лидера највеће македонске опозиционе партије ВМРО-ДПМНЕ Христијана Мицкоског да је договорена нова парламентарна већина у Собрању Северне Македоније. Мицкоски је, наиме, већ обавио разговоре са лидерима левице и Бесе, Димитром Апасиевим и Аријаном Хоџом, а састанку су присуствовали и Арбен Таравари из Алијансе за Албанце и Африм Гаши из Алтернативе, који су на недавним локалним изборима наступили у коалицији са ВМРО-ДПМНЕ.
Како преносе медији, неки скопски аналитичари у победи ВМРО наслућују „Орбанов синдром“ у Северној Македонији (код мађарског премијера Виктора Орбана је уточиште и азил нашао некадашњи лидер ВМРО-ДПМНЕ Никола Груески, бежећи од оптужби и затвора које му је спремала власт Зорана Заева), оптужујући Брисел и ЕУ да су својим понашањем изазвали антиевропско расположење, уз аргументацију да се не исплати инвестирати у поверење и очекивања од ЕУ. Ово стога што званични Брисел, упркос силним обећањима, није отворио преговоре о чланству Северне Македоније у Унији, не само због противљења њеног првог суседа Бугарске већ и због неких других, озбиљнијих чланица ЕУ, попут Француске.
А управо је на ту европску карту, карту најпослушнијег (северно)македонског политичара, и играо Зоран Заев. Те је, с обзиром на доминантан утицај Запада, учинио све оно што је и тражено од њега. Сматрао је да је Македонија крива и за неспоразум с Грчком због имена, и с Бугарском због оспоравања националног идентитета, и са Србијом о питању цркве, и с Албанијом због територијалних аспирација. Није му сметало ни да се странци мешају у унутрашња питања државе, тим пре што је и сам преко страног мешетарења и манипулација дошао на власт.
Западни креатори македонске шарене револуције, чија завршница је била, прво, у изнуђеним изборима, па у постизборним манипулацијама и на крају у довођењу на власт свог пиона Заева, до крешченда су дошли у фамозном референдуму на којем се Македонци нису изјашњавали о новом називу државе „Северна Македонија“, већ су то сакрили иза питања „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО са прихватањем договора Републике Македоније и Републике Грчке?“.
Рачунајући да ће им успешно продати „рог за свећу“, обећавајући европски и НАТО рај и плашећи их, у супротном, бедом, изолацијом и пропашћу, ти западни мешетари нису очекивали да ће се народ, чија лојалност им је била неупитна од распада Југославије, усудити да им окрене леђа и да гласа по својој савести. Боље рећи, да игнорише ову гласачку демократску фарсу и остане код својих кућа да прави њихов чувени ајвар – услед бојкота, подсећамо, излазност је била добрано испод 50 одсто, свега око 37 одсто.
Е, ту се показао сав раскош западних метода за балканске прилике. Референдум је био расписан као консултативни, односно необавезујући, те је и његов исход, једноставно, занемарен. То грађани Македоније нису заборавили. Као што нису заборавили ни изјаву Зорана Заева да „Македонија треба да савије кичму кад је име у питању“.

НОВО ЛИЦЕ

После 73 године откако је Скопље последњи пут имало градоначелницу, с минулим локалним изборима у Северној Македонији, на чело главног македонског града поново долази жена. Више од седам деценија после народног хероја Вере Ацеве, независна кандидаткиња Данела Арсовска, подржана од ВМРО-ДПМНЕ, убедљиво је победила досадашњег градоначелника Петреа Шилегова из владајуће Социјалдемократске странке Македоније (СДСМ) премијера Зорана Заева.
Арсовска је чланица Националног већа за евроинтеграције и својевремено прва председница македонске Привредне коморе. Млада правница и економисткиња, осим у Македонији, школовала се на Оксфорду и на Универзитету Шефилд и има импресивну међународну каријеру. Арсовска је од 2016. чланица комисије Светске банке ИЦСИД у Вашингтону, а од 2017. чланица суда ОЕСС-а за помирење и арбитражу у Женеви и представница Северне Македоније у Међународној трговачкој комори (ИЦЦ).
У прљавој кампањи за избор градоначелника Скопља Арсовска је успела да преживи тзв. бугарску аферу. Наиме, њен конкурент из владајућег СДСМ-а Петре Шилегов оптужио је њу и њеног супруга да су још 2011. добили бугарско држављанство, што је Арсовска демантовала, а Бугари потврдили.
Многи се питају хоће ли се Арсовска сада на крилима ове победе задовољити Скопљем, или ће и она покушати нешто на националном нивоу.

ВАНРЕДНИ ИЗБОРИ? Тек, ако је судити по коментарима у македонској престоници, најава нове владајуће коалиције с ВМРО на челу уједно представља и крај политичке каријере Зорана Заева (што не значи да Запад неће наћи нову марионету која ће обављати исти посао).
Предлог за покретање питања поверења влади потписао је 61 посланик, што значи да је обезбеђена већина, тако да, ако се премијер Заев не буде држао дате речи и не буде ли поднео оставку, активираће се то питање и после пада владе формирати нова, с врло вероватним ванредним изборима.
Тако мисли ВМРО и њени партнер. Победници локалних избора већ у слављеничкој ноћи били су јасни – желе ванредне парламентарне изборе. „Чекамо шта ће бити наредни корак Зорана Заева, СДСМ и Владе, па ћемо одлучити како ћемо ми даље. Ми смо затражили превремене парламентарне изборе, јер народ је јасно рекао да жели промену ове владе“, речи су Димчета Арсовског из ВМРО-ДПМНЕ.
Да за њима нема потребе, одлазећи премијер Заев нагласио је већ у изборној ноћи и наговестио почетак разговора о новом облику сарадње актуелних партнера, што значи да ће се опет „копља ломити“ око албанских партија, које треба да дају већину, као што је то и до сада било, с тим што је последњи пут изневерено правило да албанска партија с највише гласова подржи македонску партију која је добила највише гласова (ДУИ је то требало да учини с ВМРО, али се под утицајем Запада ипак определила за СДСМ Зорана Заева).
Зато је тешко било шта предвидети, осим да у Северној Македонији наступају бурни и неизвесни дани и да је до редовних парламентарних избора, који треба да се одрже тек 2024. године, пут у тако узаврелој атмосфери сувише дуг. Скоро немогућ.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *