НЕМАЧКА – ИСКУШЕЊА ВЛАДЕ БЕЗ ВЛАСТИ

Иако још није устоличена, будућа немачка (семафорска) владајућа коалиција суочила се с два политичка „врућа кромпира“ и проблема – пандемијом која у четвртом таласу злослутно руши све досадашње рекорде, и мигрантском кризом на белоруско-пољској граници, која упркос јењавању оставља тешке последице у ионако уздрманој европској фамилији

Иако су се, готово панично, власти више бавиле поражавајућим бројевима новоинфицираних и суморним предсказањима да ће им вирус и ове године покварити божићна славља и, још важније, бизнис (у децембру се у овој земљи више пазари него месецима пре), мигрантска драма на пољско-белоруској граници усковитлавала је, данима, политичке страсти (и) у Берлину. И то у крајње деликатном тренутку „политичког међупростора“ – стара, досадашња влада Ангеле Меркел је, практично, развлашћена (министрима су већ уручени укази шефа државе о престанку мандата) и у в. д. стању, а нова Олафа Шолца (највероватније: коалиционари још преговарају) није устоличена.
Кад је реч о пандемији, кључало је у Бундестагу. Нови сазив парламента суочио се 18. новембра с „крајње драматичном ситуацијом“, констатовала је (одлазећа) канцеларка. Председник Института „Роберт Кох“ Лотар Вајлер (хваљен и анатемисан) саопштавао је, из дана у дан, бројеве новозаражених (и умрлих) који су, злослутно, поништавали раније рекорде.
У тако „драматичној ситуацији“ ломила су се (политичка) копља око тога шта и како даље. Двадесет петог новембра истицала је раније донета одлука о ванредном епидемиолошком стању. Требало је усвојити допуне и измене закона о заштити од зараза, с осетно рескијим ставкама. Између осталог и увођење фамозне „тројке“: на посао и у јавни превоз ће моћи (само) грађани који су вакцинисани, имају негативан тест или имају доказ да су прележали корону.
То би требало да важи за целу земљу, под условом да се с одлукама Бундестага сагласи и Бундесрат, веће покрајина. У земљи с разуђеним, и компликованим, федералним системом, покрајине имају готово искључиву надлежност кад је у питању здравство. Федералним, савезним властима, у оваквим случајевима уместо субординације (пре)остаје само координација.
Канцеларка је опет, и ургентно, била принуђена да се саветује, и преговара, са шефовима покрајинских влада како би се, консензусом, дошло до решења и мера које би важиле за читаву земљу. Покрајине у којима је ситуација посебно тешка (Саксонија, Тирингија, на истоку, Доња Саксонија, на западу) увешће још оштрије мере, укључујући, у неким случајевима, и оне најригорозније, потпуно затварање.
Будућа влада, највероватније, рекосмо, она „семафорска“, црвено (социјалдемократе) жуто (либерали) зелено (еколози), без власти (нема још „белог“, папског дима о успешно окончаним преговорима), нашла се пред великим искушењима кад је реч о пандемији и мигрантској кризи на источним капијама Европске уније. „Врућ кромпир“, у оба случаја, нашао се, упркос чињеници да још није устоличена, у њеним рукама. Пандемија, с јачом националном резонанцом. Мигрантска драма, с рескијим међународним одјецима и геостратешким варничењима и одмеравањима.
Јавност је, не само она домаћа, желела да чује шта ће о тренутно највећим политичким изазовима и искушењима рећи лидери странака који ће водити тако важну, и утицајну европску државу. Одлазећој канцеларки „рок истиче“ и с њом се, углавном, не може више, не бар у „формату“ и ауторитету какав је имала, много рачунати.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *