НАШ ПРИЈАТЕЉ ЕСКОБАР

АМЕРИЧКА ИГРА НА БАЛКАНУ

Какво нам добро желе америчка администрација и њени изасланици за Балкан и на чију помоћ рачунају?

Ова нова провокација је неприхватљива – саопштило је француско Министарство спољних послова после сусрета тадашњег потпредседника Владе Италије Луиђија ди Маја са представницима Жутих прслука фебруара 2019. године у предграђу Париза. „Ди Мајо, који обавља државну функцију, мора пазити да не подрива својим константним мешањем (у унутрашња питања Француске) наше билатералне односе у интересу и Француске, и Италије“, додао је Ке д’Орсеј у саопштењу. Ди Мајо се био сусрео с једним од лидера тог грађанског покрета и неколико кандидата које су Жути прслуци именовали за такмаце на европским парламентарним изборима одржаним у мају исте године.
Овако једна озбиљна држава, што Француска свакако јесте, реагује када се званичник стране државе састаје и разговара с њеним ванпарламентарним опозиционим елементима. Да се Француска у великој мери држи тог принципа показао је и њен актуелни председник Емануел Макрон када је, свега неколико месеци после инцидента с Италијом, у јулу 2019, допутовао у Београд и избегао састанак с домаћом ванпарламентарном опозицијом. Покушао је да то дипломатски оправда тврдњом да је разлог за изостанак таквог састанка само у томе што је писмо у којем се тражи сусрет „стигло прекасно“, односно пред сам његов полазак у Београд. Очито револтиран, лидер тадашњег Савеза за промене Драган Ђилас брутално га је демантовао и практично назвао лажовом окачивши на твитер факсимил писма које носи датум 9. јул – шест дана пре почетка Макронове дводневне посете. Одговарајући на питање луксембуршког медија у Србији због чега је одбио састанак, Макрон је додао оно што би сваки пристојни шеф државе у посети другој држави требало да каже када је реч о опозицији. „Политичке снаге па и опозиција имају стални дијалог с амбасадом. Сви су били присутни на прослави“ Дана пада Бастиље одржане дан раније, рекао је Макрон показавши јасно који ниво власти једне државе могу имати с опозицијом у другој земљи, а да то не буде „неприхватљива провокација“. Налик Макрону понела се и одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел против које су сателити Ђиласове Странке слободе и правде одржали крајње недостојан протест с транспарентом „Одлазите већ једном, госпођо Меркел. Девет година подржавате диктатуру у Србији“.
Слично би се могло посматрати и посредовање европарламентараца у међустраначком дијалогу. Иако смо става блиског оним партијама које су у дијалог о изборним условима с влашћу ушле без посредовања страног фактора – јер је то искључиво питање унутрашњег уређења Србије у које се, ако вам је стало до националног суверенитета и достојанства, нема мешати било ко са стране и које треба да решимо сами – мора се изразити разумевање за одлуку да се европским парламентарцима одобри посредовање у дијалогу. С једне стране због тога што прикључење Европској унији (за сада) јесте званични стратешки циљ наше државе, а с друге, као знак добре воље власти да изађе у сусрет делу опозиције који инсистира на увлачењу странаца у прање нашег прљавог веша. И овде је ЕУ силно разочарала део наше опозиције (и то баш онај који је највише инсистирао на њеном укључивању у дијалог), јер је понудила решење које није било скројено по њиховој мери.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Dragan Pik-lon

    Makron postuje poziciju drzave u koju ide u posetu.To postovanje je narocito prema Srbiji zbog buduceg metroa koji kosta duplo nego sto je potrebno.Interesantno je da nas ne ferma mnogo kad dodjemo u Francusku.Narocito ne na stogodisnjicu pobede u prvom svetskom ratu.Tada postuje separatiste koji su opozicija i srpske pozicije i opozicije.Mister Eskobar nebi imao nikakve sanse u Srbiji(da zavadi poziciju i opoziciju,sto je osnovni metod SAD-va)da mu nije neko dao signal.Taj neko,sto je priznao nelegitimnog gubernatora BiH-ne, Smiita.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *