Морамо под хитно да престанемо да једемо месо!

„Финч” клица нове „пандемије”: агенда климатске промене

И Холивуд је коначно постао еколошки свестан и ангажован. Нови филм с Томом Хенксом, једном куцом и трапавим ала „Ратови звезда” роботом који је вештачки али много паметан, „Финч”, први је велики допринос трендовском трасирању комерцијалних филмских остварења која ће се бавити подизањем еколошке свести човечанства уз помоћ застрашивања најтежим последицама које нас све чекају уколико се не повинујемо наредбама „струке”

Намерно или не, име славног глумца и продуцента и скоро свега још што у Холивуду неко може да буде, посебно кад је пословно и пријатељски повезан с најутицајнијим људима, Тома Хенкса било је повезано с разним промотивним агендама великог бизниса забавне индустрије. Тако се он, рецимо, својевремено нашао на самом старту једно време врло интензивног промовисања геј агенде преко тугаљиве приче о сиди, па је био у срцу рестартовања америчког патриотизма везаног за Други светски рат, па се бавио анђелима и демонима Дена Брауна и тајнама древних друштава, борио се са шпијунима и модерним пиратима баш када се о томе највише причало, у међувремену је био промотор великог америчког хероја у најразличитијим приликама и жанровима, увек уверљив, занимљив, па и неодољив. Његова способност освајања пажње гледаоца је јединствена. Хенксов највећи дар је управо у том неосетном увлачењу под кожу публике, у његовом великом и нежном срцу које дарује гледаоцу, у причању приче у стилу највећег мајстора опсене и опсене причања. Посебно је успешан када то чини као протагониста прича које у себи носе магичне и неодољиве бајке за све узрасте. Овај је увод неопходан да би се схватила врло компликована позиција у којој се овај глумац поставио пред својим милионским обожаваоцима у свом најновијем издању, у бајковитој дистопији „Финч“.
Наизглед не много значајан пословни корак овог глумца, као и свих који стоје иза овог филма, постаје и те како важан када се узме у обзир тајминг овог остварења. С разних страна, заправо из свих центара моћи, као и из кругова присталица и „стручњака“ тзв. теорија завере, најављује се да ће следећа година после ковид хистерије донети нову ставку у агенди сила које утичу на овај свет, а која се тиче пандемије застрашивања света од катастрофалних последица климатских промена. „Финч“ је као велики потенцијал за привлачење публике широм света управо због Хенкса у главној улози нека врста новог барјака у овој агенди. Барем када је реч о доприносу забавне индустрије. Иако је до данас снимљено на хиљаде филмова и ТВ серија које се из разних углова баве катаклизмом човечанства услед климатских недаћа, „Финч“ ће засигурно добити потпуно другачије место у предстојећим настојањима да се због онога што нам следи од климе, као последице нашег бездушног урнисања планете, сви престравимо и пристанемо на све што „струка“ буде наредила како бисмо избегли оно што је приказано у филму и што ће засигурно бити допуњавано многим другим филмовима у наредним месецима и годинама.

Буђење еколошке свести

Ко се сећа чувеног аустралијског хита „Побеснели Макс“ и његових наставака (најновији и технички најсупериорнији био је актуелан пре неколико година) приметиће велику сличност тих филмова с „Финчом“, чија се радња одвија у свету који је дословно претворен у пустињу. Али док је серијал о „Побеснелом Максу“ ултранасилни акциони спектакл с каскадерским вратоломијама, „Финч“ је далеко мирнија и значајно злокобнија варијанта тога, па је успео да буде и много више од њега. Заправо, теми окончања цивилизације какву познајемо приступа на сасвим другачији начин, без насиља, меланхолично, бајковито, али са суптилним еколошким упозорењима, опоменама и лекцијама. Том Хнекс је тумач лика из наслова који је нека врста последњег човека на свету. Иако се кроз филм помињу и други људи, „негде тамо“, Финч истиче да их избегава и ми их не видимо. Оно мало што их је остало принуђени су на прикупљање јестивих и употребљивих остатака девастиране цивилизације која се урушила због неодговорног понашања према клими. Деловањем неодговорних, наиме, озонске рупе (одавно се о њима није говорило!) постале су толико велике да је сунце дословно спржило наш свет и претворило га у врелу бескрајну пустињу претходно смртоносним зрачењем покосивши већину популације. Сунчеви зраци су постали смртоносни за живи свет. За нас најпре. Финч је отуда стално добро сакривен од сунчевих зрака, а друштво му праве пас и робот који је направио и оспособио да настави бригу о псу када и он буде подлегао смртоносним сунчевим зрацима јер од болести које је добио због њих умире. Ми га, наиме, пратимо у последњим данима живота. Баш тада коначно успева да оспособи робота, чија је вештачка интелигенција на нивоу детета, али способна да учи и да закорачи у свет пустиње без људи који је опустео због немара и похлепе и глупости и неукости људи. Крај филма у ком свету у аманет људски род оставља роботе ваљда је ултимативно и најстрашније упозорење које треба да нас препадне не бисмо ли се покренули у заштити света од нестанка. Постали „еколошки свесни“. Да ли ћемо, видећемо. У сваком случају симпатични робот је, не брините, преузео старање о псу, Финч је напустио свет и оставио нас с тугом у срцу, новим уверљивим страховима од којих треба да стрепимо много више него од страшног ковида, екранизацијом веома могућег сценарија наше пропасти који се све бруталније намеће свету са свих страна. Кажу, не бисмо ли зауставили климатске промене, мораћемо да се одрекнемо меса, па чак и гајења стоке, као и многих других погодности текуће цивилизације које су нам исти ти који нас сада упозоравају да је свему дошао крај до јуче продавали као предност наше узнапредовале цивилизације. Сада нам дају Финча. И његов пустињски свет „коначног краја“ у коме више нема места за човека.

Ангажована дистопија

И док нас с најагресивнијег промотора свих нових агенди новог светског поретка, Би-Би-Сија, тугаљиво подсећају да Холивуд није посветио довољно пажње последицама и још мање узроцима климатских промена у својим филмовима, Холивуд је одмах одговорио „Финчом“. За њим нема сумње креће лавина клонова. Треба рећи да је „Финч“ прави материјал за копирање. Потресан и духовит у исто време, с неодољивим Хенксом и још неодољивијим роботом коме је једина мана да много личи на чувеног човеколиког робота из „Ратова звезда“ (мада, како се узме, то може да буде и комплимент, а свакако је предност) и псом који је наравно једнако важан крак неодољивости овог бизарног троугла чија је целина заправо оно што би требало да буде метафора свега што је суштина људскости у њеном најчистијем, идиличном и идеализованом смислу. Хенксов Финч напушта свет претходно оспособивши робота да га замени и стара се о псу, па је троугао озбиљно оштећен управо на месту на коме га је подржавао човек који је извориште и исходиште и свега доброг, али и свега лошег на овом свету. Свакако лошег које је свет уништило. Отуда заиста тешко да је могућ тужнији крај од вестерновског „јахања на запад“, али овог пута без каубоја (човека), па и без коња. Уместо њих у сусрет сунцу „јашу“ пас и вештачки интелигентни робот који су пре тога запалили тело свог преминулог господара и творца. Ето, мало и јефтине филозофије. Мада, заиста, ретко се Холивуд бавио овом, испоставља се најангажованијом врстом дистопије, односно баш оваквим узроком те дистопије и самог краја нас и наше цивилизације. Или су нас таманили ванземаљци или потопи и земљотреси, падање комета, да и не помињемо бројне болештине од којих је најчешћа она која је људе претварала у крволочне зомбије. Било је и неколико инвентивних идеја као што су, рецимо, болести житарица и њихов нестанак, а потом и наш, или пандемија неплодности, па чак и болест која је људима одузела сва чула. Нису мањкали ни вампири, као ни атомске апокалипсе. Једино је недостајао, ето, овакав наш крај. Сада, и то у време док у нашој новој стварности хара пошаст ковида, добисмо и причу о смаку света услед озонских рупа и сунчевих смртоносних зрака. Морамо под хитно да престанемо да једемо месо!


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *