Крхко српско јединство

Габријел Ескобар открио је да је од лидера политичких партија у БиХ затражио да „не подрже Додикову политику повлачења из заједничких институција“, а лидер РС је вође опозиције назвао „страним плаћеницима“

Крхко јединство власти и опозиције Републике Српске – усаглашено у сврху одбране националних интереса после Инцковог декрета о Сребреници и именовања Кристијана Шмита за такозваног високог представника – дефинитивно је пукло на последњој седници Народне скупштине РС, одржаној 27. октобра у Бањалуци. На којој, због одласка посланика опозиције из скупштинских клупа, први пут није било потребне двотрећинске већине да потврди вето српског члана Председништва БиХ (Милорада Додика) стављен због заштите „виталних националних интереса“.

[restrict]

ЕСКОБАРОВО СВЕДОЧЕЊЕ Овакав закључак, бојимо се, не може довести у питање ни то што само дан касније ниједан посланик из мањег ентитета БиХ није у Сарајеву присуствовао обраћању гаулајтера из Баварске Кристијана Шмита члановима Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Јер, чини нам се, само је питање времена када ће челници СДС-а и ПДП-а, из чијих странака већ долазе сигнали о потреби разговора с немачким политичарем, наћи начина и повода да пробију лед. А после би све требало да иде својим током, у складу с очекивањима хер Шмита и његових наредбодаваца, али и плановима „конструктивне опозиције“ из РС која не жели да се, због угрожености Српске, конфронтира са Западом. Већ да, уз његову подршку, што лакше и брже на изборима (или неким другим путем) сруши Додика и тако преузме власт.
Интересантно је да је ових дана помоћник државног секретара САД за Западни Балкан Габријел Ескобар, на саслушању у Комитету за спољне послове Представничког дома Конгреса, обзнанио да је, „обавивши серију телефонских разговора, позвао лидере политичких странака у БиХ да не подрже политику Милорада Додика о повлачењу из заједничких институција“. Јасно је да се тај позив првенствено односио на водеће „опозиционаре“ из РС, који су, иначе, и пре споменутог напуштања седнице Народне скупштине РС својим поступцима и изјавама показали да неће следити курс српског члана Председништва БиХ.

СМЕНА СИФЕТА ПОЏИЋА Представници ових партија протеклих су дана настојали да у јавности подстакну страх од санкција као последица Додикове „неодговорне политике“, а од њих смо могли чути и тврдње да људи, „уплашени могућношћу избијања рата, напуштају Републику Српску“. Пуштане су и информације о сукобу Милорада Додика и Драгана Лукача, што је министар унутрашњих послова РС демантовао 28. октобра у интервјуу Радио-телевизији Републике Српске.
Да опозиција из Бањалуке иде путем који се објективно поклапа са интересима Бошњака и западних „пријатеља Босне“, показује и њено одбијање да пошаље посланике на седницу Представничког дома парламента БиХ, на којој је разматран захтев председника Савета министара Зорана Тегелтије за смену министра одбране Сифета Поџића. Који је самовољно, не тражећи за то сагласност Председништва БиХ, донео одлуку о отказивању заједничке војне вежбе оружаних снага БиХ и Србије, због чега је Тегелтија захтевао од парламента да га разреши дужности.
За Поџићеву смену гласало је седам посланика СНСД-а Републике Српске, док је против било 20 представника свих бошњачких националних и „грађанских“ странака (СДА, Демократског фронта, Социјалдемократа БиХ, Наше странке). Представници ХДЗ-а уздржали су се приликом гласања, а опозиционе странке из Српске (СДС, ПДП и ДНС) свој недолазак у сарајевски парламент образложиле су „поштовањем одлука Народне скупштине РС о неучествовању у раду заједничких институција“.
Овакво објашњење је, најблаже речено, лицемерно. Баш као и залагање Мирка Шаровића да се враћање пренесених надлежности спроведе у парламенту БиХ, о чему – како тврди председник Српске демократске странке – „Додик мора да се договори са својим коалиционим партнерима из СДА и ХДЗ“.

Шаровић подржао Палмерову реформу

Председник СДС-а Мирко Шаровић је, након састанка челника опозиције с америчким представником за изборну реформу у БиХ Метјуом Палмером, саопштио како „за његову партију није проблем да се за избор чланова Председништва БиХ у Изборном закону изостави национални префикс“.
Шаровић је тако подржао Палмеров „грађански“ план изборне реформе у Босни и Херцеговини којим се жели умањити досадашњи, дејтонски, национални карактер ове државе. Први човек СДС-а је после састанка такође оценио да су „техничке измене изборног закона врло важне пошто изборе освајају они који броје гласове“.

КОРУПЦИЈА И КРИМИНАЛ После свега што се дешавало на седници Народне скупштине РС 27. октобра, тешко је отети се утиску да су посланици опозиције ту дошли с планом да је пре гласања напусте и тако спрече потврду Додиковог вета. Они су одмах на старту седнице изражавали незадовољство због наводне немогућности да се у кратком року упознају с материјалима за ово заседање, а затим су, уместо да дискутују о теми, с говорнице осули баражну ватру на власт због „корупције и криминала“.
Наравно, нису остали без оштрог одговора најутицајнијег политичара Републике Српске. Додик је – подсетивши на оптужбе доскорашњег члана ПДП-а Славка Вучуревића да су неке од његових сад већ бивших партијских колега „прали новац“ и „били у дослуху са међународном финансијском мафијом“ – поставио питање зашто и остали опозиционари не одговоре на који начин су стекли одређену имовину.
Лидер ПДП-а Бранислав Бореновић најавио је тужбе против Додика и Вучуревића, који су, како тврди, „заједно креирали клевете“, а остаје да се види хоће ли на све ове оптужбе реаговати и правосудни органи.
Посланици опозиције (осим оних из ДНС-а) су, након критика на рачун власти, напустили седницу. За неке од њих, међутим, није био проблем да се касније накратко врате у салу и с говорнице упуте оптужбе против Додика и његових сарадника.

Додик и апартхејд

Бакир Изетбеговић и Денис Звиздић искористили су функције председавајућих Дому Народа и Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине да упуте писма на више стотина адреса у Европској унији и САД. У њима су оптужили руководство Републике Српске за кризу у БиХ и затражили подршку Брисела и Вашингтона у спречавању „кршења одредби Дејтонског споразума“.
Они су као главног кривца за садашње стање и „могућу ескалацију тензија“ прогласили Милорада Додика који – како тврде у писму – са својим сарадницима „не само да кочи напредак земље на њеном евроатлантском путу“ већ и „чини све да задржи апартхејд у односу на Бошњаке и Хрвате у РС“.

ВЕТО НА ВЕТО На крају су, ипак, сви (осим посланика ДНС-а који су подржали Додиков вето) бојкотовали гласање и тако спречили да Народна скупштина потребном двотрећинском већином потврди вета српског члана Председништва БиХ.
Може се наравно поставити питање зашто је Додик међу вета које је на седници Председништва уложио због заштите „виталних националних интереса“ уврстио и одлуке о отварању канцеларије Амбасаде Руске Федерације у Бањалуци, као и о давању агремана амбасадору Белорусије у Босни и Херцеговини. Он је, у уводном излагању на седници парламента мањег ентитета, објаснио да је „желео да се о свим стварима изјасни Народна скупштина РС“, али је такође сугерисао посланицима да приликом гласања „пусте одлуке које су у интересу Српске“. Уместо селективног односа према „понуђеном материјалу“, Народна скупштина РС је, због недостатка прописане двотрећинске већине, обезвредила свих десет вета државника из Лакташа на седници Председништва БиХ.
То је, без сумње, снажан ударац Додику. Али, што је још важније, и интересима Републике Српске. Они који не желе добро првој српској држави западно од Дрине већ славодобитно закључују како ће се Додикова вета убудуће претворити у празну љуштуру, односно да он, због изостанка подршке опозиције, више неће моћи да блокира одлуке двојице колега босанске политичке оријентације. Нисмо баш сигурни да ће се најновији скупштински преседан претворити у сталну праксу, јер ће челници опозиције, а у првом реду СДС-а, ипак морати да воде рачуна о расположењу својих национално опредељених бирача. Који им, на наредним изборима, вероватно не би опростили што су својом опструкцијом у парламенту РС прогурали неке очигледно крупне антисрпске одлуке босанског двојца у Председништву БиХ.
Тешко ће бити челницима СДС-а и ПДП-а да ускладе своје обавезе према бирачима с оним што неки називају прихватањем захтева страних (а у првом реду америчких) дипломата. Додик је отворено назвао лидере опозиције „страним плаћеницима“ који „поступају по налозима“ Габријела Ескобара.
„Ескобар позива лидере партија, даје им налоге, прети. То је неприхватљив вокабулар који говори како он овде држи контролу путем својих послушника, опозиционих партија пре свега из РС. Фино они говоре да ми овде у БиХ морамо доћи до консензуса, а онда зову Мирка Шаровића и Бранислава Бореновића и испоставе им налоге који се морају поштовати. Речено им је да напусте Скупштину и не подржавају предлоге који су у интересу Српске, и то говори о њима“, нагласио је Додик.
И поред опструкција опозиције, власти у Бањалуци не одустају од намере да врате надлежности пренесене на институције БиХ.
Народна скупштина РС би, како најављује Додик, средином новембра требало да одржи посебну седницу на ту тему, а предвиђено је да се „у првом кругу“ повуче раније дана сагласност на споразуме о оружаним снагама БиХ, Високом судском и тужилачком савету, те Управи за индиректно опорезивање. Пошто је за усвајање ових закона довољна проста већина посланика владајућег блока, опозиција неће моћи да спречи најављене одбрамбене мере руководства Српске. Њихово усвајање могло би да изостане само у случају непредвиђених околности, размимоилажења у владајућој коалицији или евентуалног прихватања савета неког од пријатеља РС да се доношење деликатних закона одложи.

ШМИТОВ НАСТУП Вратимо се на крају текста већ споменутом обраћању тзв. високог представника бошњачким и хрватским посланицима у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. О Шмитовом наступу пред овим „високим домом“ одлука је, нимало неочекивано, донета мимо устава БиХ, односно без сагласности Републике Српске. Политичар из Немачке на привременом, суштински нелегалном раду у Сарајеву, у класичном маниру западних дипломата оценио је да је „неприхватљиво да институције буду било чији таоци“. Те наравно позвао представнике РС да се врате у заједничке органе дејтонске творевине.
Најавио је и да ће иницирати враћање Инцковог декрета у Парламент БиХ, али му, јасно, није пало на памет да једноставно реши проблем поништавањем овог наметнутог закона свог претходника из Аустрије. Уместо тога смо од функционера баварског ЦСУ-а сазнали да намерава да „представи свој извештај о стању у БиХ Савету безбедности УН“, иако га овај орган светске организације није ни изабрао за високог представника у некадашњој централној југословенској републици.
Очигледно је да Шмит и његови наредбодавци верују да ће Баварац својим наступом на Ист Риверу довести Русију и Кину пред свршен чин и приморати их да га макар невољно накнадно прихвате као гувернера Босне. Игнорисање међународног права је, уосталом, традиционални сегмент политике Немачке и колективног Запада, па зато и не треба да чуди што – без обзира на демократски карактер највеће државе Европске уније – такозвани високи представник и његови берлински шефови користе методе које су некад примењивали њихови претходници у Другом и Трећем рајху…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *