КОМЕ СМЕТА ГИДЕОН ГРАЈФ?

ЈЕВРЕЈИН КОЈИ ЈЕ НАСТРАДАО ЗБОГ СРБА

Две су струје у земљи и окружењу које израелског стручњака за Холокауст оптужују за разна непочинства, пре свега за нестручност и опсенарство. Питање је, међутим, да ли су те две струје заиста одвојене, или се ради о једном те истом извору, али и ушћу којем воде. Одлука председника Немачке да овог човека одликује због његовог доприноса проучавању Холокауста узбуркала је јавност

Тешко је упоредити пропагирање било које књиге која је објављена у последњих неколико деценија, од почетка распада Југославије до данашњих дана, као што се то догађа са књигом Гидеона Грајфа Јасеновац – Аушвиц Балкана. Исто тако, размере форсирања поменутог историчара у овдашњем медијском систему нема равног у односу на било ког из Србије који се бави истраживањем ратних страдања српског народа – написао је, чини се помало љубоморно, бивши в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду. „Мада је од појаве Гидеона Грајфа на овим просторима прошло тек три-четири године, чињеница је да о његовим радовима ниједан школовани историчар није написао или изрекао једну-једину реч“, додао је он у својој рецензији Грајфове књиге из 2018. године (за коју и сам признаје да је производ „листања“, а не читања). [restrict]
Књига од које се јеже „прави“ историчари: Јасеновац – Аушвиц Балкана Гидеона Грајфа

Можда се до писања рецензије 2018. ниједан „школовани историчар“ није огласио у вези с Грајфом, а можда оне који су се оглашавали, попут Александра Раковића, или Драгомира Анђелковића, Мишина не сматра довољно „школованим“. То не знамо, али знамо да су се о раду Вељка Ђурића Мишине и његових колабораната (да не кажемо колаборациониста) огласили званично најшколованији српски историчари, они са Одељења за историјске науке САНУ протестујући због именовања „школованог“ мастера историје (не доктора наука, па чак не ни магистра, што је неки минимум минимума у озбиљном бављењу било којом науком) Дејана Ристића за његовог наследника. „Последњих неколико година, оспоравањем и умањивањем броја јасеновачких и других жртава усташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је због чега то треба и нагласити, да се у пословима управо такве ревизије, којом се наноси увреда страдалницима, као кровна установа истакао Музеј жртава геноцида. Непосредан повод што се Одељење историјских наука САНУ оглашава о овом проблему је тај што је новоименовани директор Музеја (Дејан Ристић), чак и пре именовања, најавио да ће наставити неморални посао којим су се бавили његов претходник (проф. др Вељко Ђурић Мишина) на тој дужности и председник Управног одбора те установе (епископ Јован Ћулибрк)“, навели су учењаци из Српске академије наука и уметности. О раду Вељка Ђурића Мишине своје мишљење ономад је изнео и један од најугледнијих српских историчара Василије Крестић назвавши га кратко и јасно „Туђмановим следбеником“.
Постављање човека који више пажње посвећује гардероби него историјским чињеницама на водеће место институције која би требало да буде витално значајна за српско друштво, баш као што је то „Јад Вашем“ за Јевреје, интересантно је, није изазвало гнев нити протест код Мишине и његових колабораната, иако су историчари из САНУ врло директно указали на срж проблема: „Одељење историјских наука САНУ поставља питање Министарству културе Србије да ли је упознато с тим да је на чело Музеја жртава геноцида поставило неквалификованог човека, који се научно никад није бавио проблемом геноцида, али је спреман да се служи нечасном ревизијом националне историје, да смишљено пребројава и смањују жртве почињеног геноцида?“ А није нам познато ни да су ови „историјски пуританци“ реаговали овако оштро и овако упорно ни када су се о Јасеновцу и жртвама усташког терора у НДХ на запрепашћујуће одвратан начин изражавали неки несумњиво „школовани“ историчари попут Николе Самарџића, или Дубравке Стојановић, због чега упада у очи да овој екипи у вези са Јасеновцем смета само када се број жртава „преувеличава“, али не и када се умањује, или, што је још горе, оправдава.

КО ЈЕ, ЗАПРАВО, ГИДЕОН ГРАЈФ? „Сви знамо ко је, професионални историчари знају ко је, сви знају да је циркус“, рекао је пре неколико година на једној трибини у Загребу један члан „Мишинине групе“, не мислећи на свог колаборанта Ристића, а још мање на Самарџића или Стојановићку, него на Гидеона Грајфа. Ако саберемо ову с оном претходном Мишинином изјавом, испада да „професионални историчари“ и „школовани историчари“ везе немају са, на пример главним израелским центром за проучавање Холокауста „Јад Вашемом“, где је Гидеон Грајф радио више од 30 година (макар по наводима израелске амбасаде у Вашингтону) и који и даље баштини велики број његових радова, а заслужан је и за успостављање контаката између „Јад Вашема“ и Музеја Аушвиц-Биркенау из којих је произашла вишедеценијска плодна сарадња ових двеју институција. Везе такви историчари немају ни са центром „Шем Олам“, такође посвећеном истраживању геноцида над Јеврејима, где је Гидеон Грајф шеф истраживачког одељења. Исти је случај и с Фондацијом за пројекте образовања о Холокаусту из Мајамија, где је Грајф, такође, ангажован.
Да је Гидеон Грајф један циркусант и опсенар не знају ни у дипломатској служби Израела, чије амбасаде широм света на велика звона рекламирају његова предавања описујући га као врхунског стручњака. Није било Мишине и екипе да им објасне како ствари стоје, а ко је, заправо, Гидеон Грајф нису стигли на време да кажу ни бројним универзитетима у Аустралији, Естонији, Израелу, Литванији, Немачкој, на Новом Зеланду, у Пољској и САД, па су га тамошњи професори узимали за озбиљно и дозвољавали му да им „квари децу“ својим „измишљотинама“. Каријера овог човека толико је богата да је аутор више од 500 научних радова о Холокаусту, чијем је проучавању посветио цео живот.

МЕЂУНАРОДНА КОМИСИЈА О СРЕБРЕНИЦИ Опсенио је Гидеон Грајф и политичког вођу Срба у Републици Српског Милорада Додика, за којег је, иначе, опште место да има више него добре и дубоке односе с државом Израел, па је одлучио да управо њега постави на чело Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији 1992–1995, чији је рад, врло је јасно, суштински значајан за опстанак Републике Српске. Сад се поставља питање да ли би држава Израел, да Грајфа сматра „циркусантом“, на неки начин реаговала и Додика упозорила да таквог човека не ставља на чело тако важног тела? Не би само у случају да су покварени и да желе зло свом „савезнику“. Јесу ли Јевреји и њихова држава толико зли и покварени?
У комисији коју је предводио Грајф били су и Јукие Оса, професорка токијског универзитета Рикјо која је докторирала на тему „Сребреница – анализа геноцида“, јуриста Маркус Голдбах из Немачке, бивши шеф ЦИА за Балкан Стивен Мејер из САД, форензичар-антрополог Марија Ђурић с Медицинског факултета у Београду, нигеријски стручњак за тероризам Аденреле Шинаба и стручњак за масовне злочине, Холокауст и геноцид Валтер Маношек с универзитета у Бечу. Они су 25. августа у Београду представили свој извештај написан на више од хиљаду страница у којем наводе да „у Сребреници 1995. јесте почињен злочин, али да тај злочин, према дефиницији и конвенцији УН, не може бити подведен под појам геноцид“.

Попустио под притиском: Председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер

Ту долазимо до друге струје противника лика и дела Гидеона Грајфа – оних елемената који желе да, проглашавајући је за „геноцидну творевину“, издејствују укидање Републике Српске. Тако, на пример, катарска „Ал Џазира“ (прецизније „Ал Лажира“) поводом најаве да ће немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер Гидеона Грајфа „као једног од најпознатијих међународних стручњака који је дао изузетан допринос истраживању Холокауста“ одликовати „Крстом за посебне заслуге Федералне Републике Немачке“ – са ужасом констатује да је Грајф негатор „сребреничког геноцида у којем су, према међународним пресудама, убијена најмање 8.372 Бошњака свих узраста“. Истина је, као што видимо, да Грајф тврди да у Сребреници геноцида није било (па макар и био хапшен по Инцковом закону), али није истина да је и једном пресудом било којег међународног суда икада установљен број од 8.372. Просто није.
У сваком случају, моћни међународни лоби који се залаже за проглашавање злочина у Сребреници за геноцид повео је, после најаве о одликовању Грајфа, жестоку кампању коју је предводио бивши високи представник у БиХ Кристијан Шварц Шилинг – он се писмом директно обратио немачком председнику изражавајући „огорчење“ због такве одлуке. Под овим притиском немачко председништво је попустило и одлучило да одложи додељивање награде Грајфу првобитно заказано за 10. новембар у Тел Авиву, како би детаљније размотрило ову одлуку, што је за сарајевску Н1 потврдила Нерма Бучан, шефица Шилинговог кабинета.
Против Грајфа су, дакле, с једне стране они који му замерају рад на истраживању геноцида над Србима у НДХ због тврдњи да је у Јасеновцу убијено више од 700.000 Срба, што је много већи број од онога који они могу да прихвате (од 86.000 до 130.000) у чему предњачи тројац из Музеја жртава геноцида у Београду, док су с друге стране људи који сматрају да због његовог става да се сребренички злочин никако не може назвати „геноцидом“ треба одбацити и сав његов претходни рад. Баш налик кампањи коју су исти ти водили и против Петера Хандкеа када му је додељена Нобелова награда за књижевност, која никакве везе не би требало да има с његовим ставовима о ратовима на простору бивше Југославије. Очито је, међутим, да ове две струје противника Гидеона Грајфа, хтели то они или не, имају исти и извор, и исходиште и иако су им путеви тренутно наизглед независни (умањивање српских жртава и преувеличавање српских злочина), они ће се у будућности срести у остварењу заједничког циља који је свима јасан. [/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *