ИЗЛОГ КЊИГЕ

Владан Матић
ЗАПИСИ ИЗ НОВОГ САРАЈА
Агора, Београд

Након неколико запажених романа Владана Матића овај пут пред читаоцем се отварају странице књиге о фантастичном граду, Новом Сарају, месту које попут мистериозног имагинаријума, приповеда о судбинама својих протагониста између историјског и фиктивног, ониричког и фантастичког. О томе на који начин историја може сведочити о садашњици, али исто тако и садашњица о ономе што је само наизглед прошло, прохујало, говори управо овај узбудљиви роман-сведок који изнова актуализује живу слику историје као „преношење живе ватре“, док истовремено у каткад метафоричним и херметично-симболичким, каткад крајње конкретним и смелим сликама свакодневице осликава рефлексе онога што можемо назвати „теретом историје“.

Андриј Љубка
Карбид
Архипелаг, Београд

Роман једног од најпознатијих савремених украјинских писаца. Поднаслов „Карбида“ истовремено је и најбоље објашњење овог необичног, провокативног и узбудљивог романа: „Невероватни трагикомични доживљаји једног доброг и племенитог човека и читаве банде лупежа који су се провлачили преко границе земљом, небом и водом, и били толико похлепни да су отерали јунака чак у подземно царство сенки.“
У „Карбиду“ се приповеда о групи људи из једног пограничног украјинског места Медведово, у троуглу између Украјине, Словачке и Мађарске, који планирају да, свако из својих разлога, прокопају тунел до Мађарске и да тако на неочекиван начин повежу Украјину и Европску унију. Једни јунаци учествују у том подухвату зато што верују у идеју Европске уније и сматрају да би решење за Украјину било да она уђе у Европску унију. Други, међутим, у том тунелу виде могућност за још масовнији и сигурнији шверц робе и шверц миграната из различитих земаља Истока. Заснован на реалним догађајима, бескрајно духовит, роман Андрија Љубке у моделу друштвеног романа и политичке сатире преиспитује неке од кључних савремених тема.
Роман је с украјинског језика превео Андриј Лаврик.

Бранко Милановић
КАПИТАЛИЗАМ, САМ – Будућност система који влада светом
Академска књига, Нови Сад

Према речима Роберта Катнера (New York Review of Books), водећи економиста Бранко Милановић објашњава узроке ове историјске промене у периоду после феудализма, и потом комунизма. Испитујући различите облике капитализма, он поставља питање: Какви су изгледи за изградњу једног правичнијег света ако је капитализам једини систем који нам стоји на располагању? Његови закључци су отрежњујући, али не фаталистички. Капитализам много шта чини погрешно, али доноси нам и много добрих ствари – и изгледа да неће ускоро нестати. Наш задатак је да га учинимо бољим. Милановић тврди да је капитализам тријумфовао зато што даје резултате. Осигурава нам просперитет и задовољава човекову потребу за аутономијом. Али за то смо платили цену у области морала, јер нас је приморао да материјални успех прихватимо као највиши животни циљ. Уз то, не пружа нам никакве гаранције за стабилност. Либерални капитализам какав познајемо на западу оптерећен је проблемима неједнакости и капиталистичке неодмерености. Тај модел је сада принуђен да се такмичи са политичким капитализмом какав постоји у Кини, за који многи тврде да је ефикаснији, али је у исто време подложнији корупцији и, када дође до успоравања раста, социјалним немирима. За економске проблеме глобалног југа Милановић нуди креативно и донекле контраверзно решење у облику масовне миграције. Гледајући у будућност, Милановић одбацује пророке који тврде да постоји само један неизбежан исход, било да је то глобално благостање или масовна незапосленост услед аутоматизације. Капитализам носи бројне ризике. Али то је систем који служи људима. Од тога какве изборе ћемо направити и колико добро ћемо их разумети зависи и како ће нас капитализам служити. Ово је књига ерудиције и оригиналних увида… Милановић је одлично припремљен за важан и тежак задатак ког се прихватио… Књига је академски писана и испуњена подацима, али њен приповедачки стил везује пажњу читаоца… Милановић излаже историју успона ауторитарног капитализма, како у земљама које су некада биле оваплоћење либералног капитализма, као што су Сједињене Америчке Државе, тако и у земљама попут Кине, које су делимично капиталистичке, али не дају наговештаја да би могле постати и либералне… Као виртуоз своје дисциплине, Милановић је ненадмашан у компилирању и тумачењу података.

Александра Лиф и Фред Леман
ВАН ГОГОВА ТРПЕЗА У ГОСТИОНИЦИ РАВУ
Службени гласник, Београд

У свету има мало места која суштински оличавају све емоције једне епохе. Гостионица Раву, која се налази у Овер сир Оазу, малој уметничкој колонији 35 километара северозападно од Париза, једно је такво место. За Винсента ван Гога то је била последња станица у животу – замена за породицу коју никада није имао, место испуњено животом у сенци сопствене изолације.
Ван Гог је дошао у Овер тражећи мир који му је био преко потребан. И данас посетилац може у Оверу да доживи тај исти спокој. Ту су брда која је Ван Гог овековечио, као и старе камене куће, црква… У књизи се налазе и многе Ван Гогове слике и цртежи, старе црно-беле фотографије, многобројни рецепти и њихове илустрације, што све заједно чини ову књигу снажним документом једног времена, које је обележио велики сликар.

Дејвид Мичел
UTOPIA AVENUE
Лагуна, Београд

Ово је прича о кратком али блиставом путу бенда Utopia Avenue од клубова у Сохоу и запуштених сала за игранке до обећане земље Америке, управо када је Лето љубави узмицало пред нечим много мрачнијим. У овој вишеслојној повести о сновима, дрогама, љубави, сексуалности, лудилу и кајању, о несигурном успону до звезда и фаустовском споразуму којим се постиже слава сведочимо судару између младалачког идеализма и циничне реалности док се шездесете ближе крају. Изнад свега, овај заносни роман слави способност музике да премости амбисе међу људима, да опише своју епоху и да уздигне људску душу.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *