ИЗЛОГ КЊИГЕ

Милош Ковић
ВЕЛИКЕ СИЛЕ И СРБИ
Катена мунди, Београд

Књига о томе како смо се насупрот вољи водећих држава Европе изборили за независну и слободну државу српског народа. Да бисмо то успели, морали смо да стекнемо особено дипломатско и геополитичко чуло у времену када националне државе није било. Једино наслеђе на које је српски народ могао да се ослони било је заветно наслеђе Светог Саве. Проф. др Милош Ковић показује на који начин су српска црква, трговачка, војничка и сељачка елита водили дипломатију вековима турског ропства. Ковић анализира, у великом хронолошком луку, односе српског народа са свим водећим европским силама. Турска, Аустроугарска, Русија, Немачка, Француска и Енглеска нису се у судбини српског народа појавиле истовремено. Свака од ових држава укључила се у решавање Источног, па и српског питања, у одређеном тренутку. Како је у том историјском тренутку изгледао распоред сила? Које решење је одговарало западноевропским, а које источноевропским силама? На који начин су се супарништва Великих сила преламала у судбини Срба? Одговоре на ова питања наш народ учио је вековима, некада срећно и одједном, а некада је грешке крвљу плаћао. Отуда је нова књига Милоша Ковића ризница колективног историјског искуства које ће бити неопходно у временима која следе. Поредак се мења, карте (па и географске) поново се мешају, а Срби морају добро да процене са ким, против кога и за шта се морају определити.

Петер Хандке
МОЈ ДАН У ДРУГОЈ ЗЕМЉИ: ПРИЧА О ДЕМОНИМА
Лагуна, Београд

У земљи се за тог воћара говорило да је поседнут, и то „не само једним него разним, многим, чак безбројним демонима“. Преко дана он се шета местом, говори тихо немуштим језиком, понекад урла и плаши сељане својим увредама, тирадама, пророчанствима. Ноћи проводи у свом шатору поред гробља. Једино се његова сестра брине о њему, родитељи одавно више нису живи. Она га посматра како прича са животињама и не може да поверује да анђеоска песма коју чује долази из његовог грла.
Тог дана сестра га је пратила до језера на чијој се супротној обали налази друга земља. Неколико мушкараца је управо извлачило рибарски чамац, један од њих га је погледао како га „никад нико није погледао“ – и демони су сместа изашли из њега. „Тако сам се ослобођен својих демона… запутио у другу земљу на другој страни језера.“
Петер Хандке исписује причу о поетском преображају, о ослобођењу средишта човекове природе, тог „неискорењивог отпора“, без којег нема ничег осим „вечито бездушног бића“.

Василије Драгосављевић
ДРУГА ЕВРОПА И КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА ЈНП ЗБОР (1934–1941)
Прометеј, Нови Сад

Предмет истраживања овог рада је настанак и развој идеологије фашизма у Европи и утицај европских фашистичких покрета на формирање идеологије Југословенског народног покрета Збор, са освртом на улогу и активности ове организације у политичком животу Краљевине Југославије. Хронолошки оквир истраживања обухвата време између 1934. и 1941. г., у коме се кроз деловање ЈНП Збор под неоспорним утицајима европских фашистичких покрета развијала специфична идеологија радикалне деснице интегрално југословенског усмерења. Циљ овог рада је да кроз анализу извора дође до закључка који су европски фашистички покрети, у ком сегменту и у којој мери утицали на формирање фундамената идеологије ЈНП Збор. Одговори на ова питања допринели би да се настанак идеологије ЈНП Збор смести у општи контекст идеолошких струјања у Европи двадесетих и тридесетих година 20. века и указали на неке, до сада мало познате, изворе идеолошког утицаја из Европе.

Казуо Ишигуро
КЛАРА И СУНЦЕ
Дерета, Београд

Клара је оно што се у чудноватом, футуристичком свету Ишигуровог романа назива ВП (вештачки пријатељ) – андроид који родитељи купују својим тинејџерима како би им обезбедили друштво и подршку. Чак и за једног андроида изузетно проницљива и интелигентна, Клара се храни сунчевим зрацима, а стварност, за разлику од људи, визуализује кроз основне геометријске облике попут правоугаоника или круга. Са свог места у продавници андроида где стрпљиво ишчекује свог купца, она пажљиво посматра понашање људи који улазе у радњу, али и пролазника на улици, надајући се да ће неко од њих удомити баш њу. Клару за ВП-а одабира Џози, 14-годишњакиња крхког здравља која пати од исте болести која је убила њену сестру. Између девојчице и робота развија се право пријатељство, али да ли би Клара требало да очекује много од људских обећања?
Пред читаоцима се налази први Ишигуров роман који је објавио након што му је додељена Нобелова награда за књижевност 2017. Модерни свет је приказао из перспективе посве необичног наратора како би одгонетнуо нека од фундаменталних егзистенцијалних питања која се провлаче кроз читав његов опус: суштину људскости, љубави, смртности, односа између човека и технологије. Критика је већ прогласила роман за савремено ремек-дело које је не само испунило већ и превазишло сва књижевна, нимало скромна очекивања, с обзиром на то да многи сматрају Ишигура за једног од најважнијих писаца данашњице.

Борис Субашић
ИДИ ЗА СОБОМ
Службени гласник, Београд

Ова књига је опис дела мојих путничких доживљаја, употпуњених много већим знањима других људи, која сам користио за тумачење и навигацију лутајући по стазама највеће идеје човечанства. Она говори о постојању неке неизмерне и људском уму непојмљиве силе која је створила цео бескрајан универзум, а само је људима, из неког разлога, подарила слободу избора и искру свог стваралаштва. Једини начин да јој се приближимо, уверен сам, јесте трагање за њом по свету који је створила за нас – каже аутор.

Ненад Новак Стефановић
АПИС И АЛЕКСАНДАР
Лагуна, Београд

У свом новом роману Стефановић пише о двојици вршњака који су обележили модерну историју Србије. Захваљујући мноштву нових података о Драгутину Димитријевићу Апису и Александру Обреновићу, ова књига открива колико су њихови животи били дубоко испреплетени и зашто се могу назвати Каином и Авељем српске политике. Поред двојице протагониста, роман се посебно осврће и на улогу коју су јаке жене имале у овом турбулентном периоду наше историје, као и на њихове прорачунате, искрене или сасвим дивље љубави прожете узаврелим политичким страстима. Овај узбудљиви роман не само да је поуздани водич кроз сплет војних и дипломатских завера које су довеле до кобне ноћи 29. маја 1903. већ и увелико разбија устаљене представе о епохи Обреновића и преврату који је одредио судбину Србије до данашњих дана.

Џорџ Орвел
ЖИВОТИЊСКА ФАРМА
Лагуна, Београд

Повод за настанак „Животињске фарме“ налазио се у Орвеловој анализи последица Руске револуције која је прерасла у тоталитарни режим и диктатуру створену око култа личности, као и у његовом искуству стеченом током Шпанског грађанског рата. Иако је јавност често инсистирала на моменту критике совјетске власти, Орвел је увек наглашавао да се Животињска фарма иако првенствено сатира о Руској револуцији, односи на сваку насилну револуцију коју предводе немарни људи гладни власти. „Хтео сам да наравоученије буде да револуције доносе радикално побољшање само када су масе будне и знају како да збаце своје вође чим ови обаве свој посао. Требало је да прекретница у причи буде тренутак када свиње задрже млеко и јабуке за себе“, истицао је Орвел разочаран што је читаоцима можда промакао овај кључни моменат текста. И поред пишчеве бојазни, ова алегоријска антиутопија одмах је привукла велику пажњу. Данас се сматра једним од најбољих романа XX века, постала је неизоставна лектира сваког савременог читаоца, а 1996. године добила је награду Хуго. Данас је можда више него икад пре потребно да ово дело читамо и разумемо.