ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Од хаоса два путића…

Куда иде овај свет? Где ће ово стати? И – шта да се ради? Кад погледамо око себе, стално смо пред тим драматичним а олињалим питањима

Заклоњена корона хаосом, светска финансијско-ИТ елита упумпала је преко централних банака 20 билиона долара. (Билион је хиљаду милијарди, број с дванаест нула.) На то ће ММФ, највећа међународна финансијска организација за задуживање малих и слабих којима су забранили „креирање новца“, додати 650 милијарди долара.
Док се очекује експлозија инфлације, скачу цене хране, сировина и стратешких материјала. „Најубрзанија инфлација у последњих 31 годину додатно загрева Вашингтон“, јавља „Њујорк тајмс“. „Индекс потрошачких цена у октобру порастао је за 6,2 одсто у односу на пре годину дана, што је највећи раст од 1990. Лоша вест за председника Бајдена и Федералне резерве.“

БОГАТСТВО И ПОХЛЕПА На прост народ и његове проблеме нико не обраћа пажњу. Народне муке спомињу се тек као проблем бизниса. У том стампеду милиони људи не могу да плаћају најосновније – стан и храну. Статистика у оваквим приликама, кад треба да прикаже опадање, ублажава стања, али, рецимо, у најбогатијој земљи света – четири милиона људи не могу да плаћају стан, а десет пута више њих има проблем с прехрањивањем.
Док 99 одсто становника на Земљи губи средства за живот, богатство неразумних размера гомила се код „Епла“, „Алфабета“ (матична фирма „Гугла“), „Амазона“, „Мајкрософта“ и „Фејсбука“ – 9,1 билион долара. Збир БДП-а Немачке, Француске и Италије не добацује до те суме.
Изнад дигиталних „добитника“ у време опште пропасти су они који стоје иза мутних инвестиционих фондова а чији власници су непознати – „Блекрок“, „Вангард“, те „Стејт стрит“ и „Фиделити“: 22,6 билиона долара. Да бисте разумели колико је то – 15,7 билиона долара је збирни БДП 27 држава Европске уније.
Последица је ово похлепе коју потхрањује капиталистички систем откако уређује свет. Баш на похлепу се у тренуцима самохвале – кад је у марту ове године објављивао да је више од 28 милиона људи добило прву дозу вакцине у Британији – позвао премијер Борис Џонсон. „Разлог зашто смо успешни у вакцинацији је капитализам. Због похлепе, драги моји!“, изрече први човек власти Велике Британије пред распуштање парламента за ускршње празнике.
Чак се и њему то учинило мало неприлично. Јер похлепа је на списку смртних грехова – које је поређао монах Евагрије Понтијски још у четвртом веку. Он је указао на осам „страшних искушења људске душе“, а које је 590. папа Григорије Велики сажео у – седам „смртних грехова“. Монах Евагрије је разумевао да похлепа долази из страха од „глади, која ће неминовно доћи, болести која ће нас посетити – тешког сиромаштва“, али је папа Григорије Велики (хиљаду година пре Великог раскола) пред хришћане стављао ултимативну истину да „онај ко задржава за себе оно чиме би могао да прехрани сиромахе, одговоран је за страдање свих који би преживели да им је овај уделио нешто од свог изобиља“.

ПЉАЧКАШИ У КОСМОСУ У доба Бориса Џонсона теолог Евагрије и папа Григорије могу да стану у анегдоте. Иако појам похлепа још носи неко далеко црнило и претеће заумље, данас је – врлина неопходна за успех у друштву.
То се баш лепо видело ових дана кад је директор Светског програма за храну УН Дејвид Бизли, пред извесношћу да би од глади могло умрети 42 милиона људи, споменуо као могуће добротворе Илона Маска и Џефа Безоса, најбогатије на свету. Наравно, то на њих није оставило никакав утисак. Какви гладни на Земљи!? Ови „генијални предузетници“ су загледани у космос.
Безосова „генијалност“ долази од организовања продаје робе преко интернета. С тим искуством човек, иначе општезнан као најбезобзирнији експлоататор својих запослених – недавно је „Блумбергу“ предочио визију „’Амазонових’ ванградских ’фабричких градова’ основаних у складиштима“. И слуђена Америка се згрозила над таквом пројекцијом светле „будућности радничке класе“. „Радни логори“ су већ постојали, али њихови изумитељи нису у њих трпали грађане него заробљенике.
Исти геније има решење за човечанство да „премести већину индустрије у свемир и дозволи само неколицини одабраних да остане на нашој планети“. Дакле, човечанство ће трбухом за крухом у свемир… „Они ће се рађати у тим колонијама, живеће у њима. Земљу ће моћи да посете као што се данас иде у Национални парк Јелоустон.“
Геније је открио и откуд му такве мисли. „Земља може да издржи, рецимо, 10 милијарди људи до одређеног степена. Морали бисмо напорно да радимо да бисмо схватили како да то урадимо без деградације планете… Сунчев систем може да издржи трилионе људи“, рече. Стара прича о смањењу становништва на Земљи коју је коронократија актуелизовала. Безос није обратио пажњу на питање „ко ће одлучити ко ће у будућности живети на Земљи“. Па то се зна. Неће ваљда они који умиру од глади!

БОЛЕСТ ЈЕ МОЋ Док се свет медија (чије наративе директно и посредно контролишу Безоси) задивљено чуди како ови људи генијално организују пљачкање планете, техникама које досад нису виђане, спомињати одговорност „за страдање свих који би преживели да им је удељено нешто од тог изобиља“ – бесмислена је радња. Илон Маск се чак досетио да у забавној емисији Saturday Night Live на ТВ мрежи Ен-Би-Си огласи како има Аспергеров синдром.
Аустријски педијатар Ханс Аспергер је 1944. уочио децу која су нормално интелигентна, али су физички неспретна и не показују емпатију, „способност да се емоционално разуме шта друга особа доживљава“. А то су хероји овог доба. Болест је моћ. И Марк Закерберг, изумитељ „Фејсбука“, јесте „дете с том маном“.
Они никако не спадају у „мудре људе који новац носе у својој глави, али не у свом срцу“, што је било врлина у време Џонатана Свифта (1667–1745). Капитализам је учинио своје. Данас „новац не квари људе“, данас „покварене“ психологије стварају новац о коме Крез није могао ни да сања. И онда самообоготворене социопате одлучују о судбинама милијарди људи.
Разумевање пљачкања других, као игара без граница, у којима је нормално и умирање људских бића од глади – врлина је.
Шта је одговор на то?
Ова врста социјално функционалног аутизма, томе присуствујемо, неће / не може одустати од пута који трасира. Напротив, чиниће све да њихова дела учини – друштвеним врлинама. А ако му падне на ум, Џеф Безос би могао да седне и напише Нову библију и да је преко „Амазона“ учини тиражнијом од застареле Библије.
Дакле, научићемо да је нормално, најнормалније да све више и више десетина, стотина милиона људи буде доведено на границу смрти од глади, болести, да буде насељено у концентрационе логоре и распоређено на гробља или у космос, како год. Систематски ће се гушити колективна емпатија према несрећницима. Али ће се развијати наша бескрајна љубав и дивљење према – туроператерима који ће нас спремати у космос.
За најдаље до 2030, планира се, живећемо у дистопији у којој „нећемо имати ништа и бићемо срећни“, како је неувијено објавио велики идеолог „Великог ресета“ Клаус Шваб.

УСТАНАК И ИСТОК Пројекат је савршен, верују они, али ће – остаје нама да верујемо – завршити у оној торби да „нема савршеног злочина“. Или човечанства неће бити.
Једно решење би могао бити – глобални устанак. Тога је било 1848, 1918, 1968… Тај процес је у току. Док се Безоси и Маски урнебесно забављају, свет се због гушења слободе и исмевање правде панично буди. Засад га је могуће заустављати воденим топовима…
Или, друго решење – алтернатива с Истока. „Код кинеског концепта развоја увек ме импресионира визија дељења – намера дељења богатства и просперитета“, каже критичар статуса кво Петер Кениг, који је дошао из светског глобалног система – тридесет година провео је у Светској банци и Светској здравственој организацији.
„Визија о заједничком просперитету… замишља будућност у којој просперитет деле сви у земљи.“ Идеја је у развоју – спроводи се на високоефикасном капиталистичком привређивању, конкурентном на светском тржишту, и – социјалистичком организовању политичких односа у друштву. И: „Дозволите ми да додам – кинеска визија заједничког просперитета превазилази њене границе, као што показује Иницијатива Појас и пут (БРИ)… која има за циљ изградњу праведнијег света ширењем не само концепта ’заједнички просперитет’ већ и појма учења кроз физички рад и организацију у сарадњи са земљама широм света“ (Петер Кениг).
Кад стојимо пред причом о овој врсти решења, онда разумемо да је то још несагледив пут. Могућ. Чак известан. Али несагледив, посебно за културе којима је Исток, из њихове самољубивости, углавном неразумљив. Зато нам и Безосови конц-лагери изгледају ближи, јер разумемо о чему говори а ми у то учитавамо обећани прогрес.
Нема овде никога „ко на брду ак’ имало стоји“…

НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА И ИМПЕРИЈАЛИЗАМ Али нешто ипак знамо. Ни то није мало. Да очигледно присуствујемо сукобу националних вредности и глобалног империјализма.
Дакле: „Национализам… представља скуп принципа који подразумевају да је свет најбоље уређен када народи могу сами да одређују независни правац свог кретања, да негују своје традиције и да следе сопствене интересе без уплитања других. Овом становишту супротставља се империјализам, који тежи томе да у свету успостави мир и просперитет тако што ће у највећој могућој мери ујединити човечанство у јединствени политички режим“, написао је Јорам Хазони (57), конзервативни интелектуалац, Израелац школован у Америци, у књизи „Врлина национализма“ објављеној 2018, а проглашеном „конзервативном књигом године“ 2019. Преведена је и код нас.
Срби као народ готово да немају дилема. Искуство с глобалистичким империјализмом је неупитно лоше. У сваком погледу: политичком, економском, културном, образовном, па и спортском, забавном…
Српска политичка елита, ’ајде да тако зовемо оно што окупира наше јавно мњење како год се означавало – позиција или опозиција – верује да Запад/Европа нема алтернативу. И тако виче на све четири стране света.
Њихово кашњење за Орбаном, Моравјецким и инима постаје све очигледније, а и њихово разилажење са сопственим народом све драматичније. Политички га замлаћују, економски занемарују, културно колонизују. Сукоби су све чешћи и жешћи. А ово је само почетак.