Зечевизија – Христолики филм

фото: SIMEON ENTERTAINMENT

Aмеричко-грчки филм Божији човек (The Man of God) Београђанке Јелене Поповић светску премијеру доживео је недавно на Међународном филмском фестивалу у Москви, где је овенчан наградом публике. Филм је откупљен за сверуско тржиште, што значи за једну од најмасивнијих филмских дистрибуција на свету, чиме вероватно престаје свака стрепња за његову биоскопску будућност

Бог у филму? Да, Божје чудо је свуда и догађа се и у биоскопу. И човек и филм као његов имагинарни двојник (Едгар Морен) само су сведоци и учесници тога чуда, чак и у до сада готово нетакнутој ликоравни умозрења и нашег духовног ока. Чујмо, најпре, шта о томе каже православни богослов: „Човек је као неки живи фотографски апарат који снимајући свет чулима и срцем и душом, свим бићем осећа да је свет не само непрекидан него и бескрајан филм драматичних изненађења“ (др Јустин Поповић, Светосавље као философија живота, 1953). Схватање света и човека као бескрајног филма драматичних изненађења можда ће изненадити и понеког познаваоца православне речи. Али било би и чудно да није тако. Творачки акт, треперење светлости, раскривање светих тајни, звук танке жице духовног и нетелесног, тражење невидљивог у видљивом, проналажење истине у блеску божанског откривења доиста припадају светосавској богомисли. Аутор наведеног одломка о човеку као живом фотографском апарату није, дакле, Денис Абрамович Кауфман, alias Дзига Вертов, совјетски кинограф, него преподобни Јустин Ћелијски, православни архимандрит и један од највећих српских боготражитеља последњих времена.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *