Зечевизија – Филм ослобођења

Сцена из филма Крађорђе ( 1911. година)

Рођење српског филма догодило се на врхунцу деценије која се данас назива „златним добом” напретка и препорода између 1903. и 1914. и изучава као нека врста социјално-политичко-економског и културног чуда, које је, сасвим очекивано, изнедрило уметнички филм као колосални знак новог доба

Прошле недеље навршило се 110 година од премијере првог српског дугометражног играног филма Карађорђе (Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа, октобар 1911) у режији Чича Илије Станојевића и продукцији првог српског филмског продуцента Светозара Боторића – годишњица не баш „округла“, али значајна због духа ослобођења и препорода српског света, који се, ево, поново ствара. Стога би одмах требало указати на чињеницу да се рођење српског филма догодило на врхунцу деценије која се данас назива „златним добом“ напретка и препорода између 1903. и 1914. и изучава као нека врста социјално-политичко-економског и културног чуда, које је, сасвим очекивано, изнедрило уметнички филм као колосални знак новог доба. Само нешто више од сто година (али можда и најтежих сто година у нашој новијој историји) прошло је од тих највећих благодети, које је Србији Бог дао уочи свенародних ратних искушења, агоније и васкрса 1912–1918. „Срби су сами својом рођеном снагом створили своју државу у којој је сва влада у рукама Срба, а не у рукама туђинаца, као што је то случај са другим ослобођеним државама на Балкану“, писао је тада можда најутицајнији актер овог препорода Јован Скерлић. „Народ у Србији у слободи васпитаван за слободу, политички сазрео и без тутора, управља сам собом и подигао је државу не династичку и сталешку, но искључиво своју, само народну и националну“ (1910). То је и прва одлика епохе у којој се родио ослобођени филм. Сигурно није на одмет подвући: „Важност овог исказа је у томе што је представљао доминантно тумачење српске националне идеје у добу 1903–1914; сажетије, сликовитије и јасније од тога оно се није могло изразити“ (Милош Ковић). - Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *