Зашто је Балкан добио корпу од ЕУ

Постоје два разлога због којих је самит на Брду унапред био осуђен на пропаст

Словенија је 6. октобра угостила самит ЕУ – Западни Балкан, скуп који је био још пре свог званичног почетка осуђен на фијаско. Не само да у заједничку изјаву чланице Европске уније нису хтеле да упишу 2030. годину као крајњи рок у оквиру којег би пет балканских држава (плус „Косово“) постигло пуноправно чланство у ЕУ него нису желеле да се упише нити година 2050.

МАЈКА И МАЋЕХА Одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел, којој у домовини тепају Mutti (мати), заокружила је травестију која се одвијала на Брду код Крања, наоко под диригентском палицом словеначког председавања Унији, лицемерним објашњењем зашто је ЕУ у последњи час одустала од 2030. као „године међаша“. „Црна Гора, која је отворила велики број поглавља, можда ће ускоро завршити преговоре, зато Црногорцима не можемо да кажемо да ће ући тек 2030. Зато предлог нисам подржала, јер сматрам да то (улазак до 2030. године – прим. аут.) не би било усклађено са чињеницама“, тим речима је немачка „мајка“, као маћеха, покушала да ублажи чињеницу да је ЕУ својим претходним обећањима заправо довела у заблуду грађане који живе у земљама тзв. Западног Балкана.
Када се подвуче црта, из заједничке изјаве лидера ЕУ избачено је помињање икакве године којом би се Унија обавезала да ће (чим државе кандидати успешно реше сва претприступна поглавља) заиста отворити своја врата за придошлице с Балкана.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Душан Буковић

    ДИПЛОМАТСКИ, ЕКОНОМСКИ, ПОЛИТИЧКИ, ПРОПАГАНДНИ И ПСИХОЛОШШКИ РАТ НАТО ПАКТА ПРОТИВ СРПСКОГ НАРОДА

    За остврење империјалистичких НАТО планова и намера у Брозовој фабијанској, бундистичкој, бољшевичкој и интермаријумској неблагодарној држави Југославији, која је трагичних деведесетих година ХХ столећа постала експериментални полигон НАТО пакта, главна сметња им је постао наш понижени, обесправљени, окупирани српски народ и несрећни председник Србије, Слободан Милошевић. Он је за њих био „балкански касапин“, „геноцидни екстремист“ и кривац за све несреће, које су се догађале на подручју Брозове буржоаско-најмничке, великохрватско-комунистичке и неблагодарне Југославије у којој су НАТО империјалисти организовали, усмеравали и контролисали терористичке структуре у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији…

    Полазећи од чињенице да су англомериканци створили план трајног НАТО присуства у Србији и бившим јогословенским републикама и покрајинама и да је Џемс Бејкер, државни секретар САД изјавио у јуну 1992. године:

    „Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки“.

    Такође, мало је познат податак који је објављен у мемоарима енглеског агента М16 Richard-a Tomlinson-a, да су енглески агенти створили план 1992. године да убију несрећног Слободана Милошевића, „геноцидног екстремисту“ – “ Tomlinson seemed to suggest as much when he recalled that M16 had come up with a plot to assassinate Serbian president Slobodan Milosevic using blinding flashes of strobing light to cause a crash in a road tunnel…

    His banned memoir, written before 1997, refers to a plot to kill the Serbian leader in a drive-by shooting, but there is no mention of blinding flashes. Tomlinson has since admitted that this idea of a Balkan plot came from a 1992 M16 memorandum, which floated the idea that a certаin genocidal extremist might be assassinated in an ambush…” (Види: James McConnachie & Robin Tudge, The rough guide to Conspiracy theories, London, England, 2008, стр. 57).

    Међутим, није тајна, да су и данас активни извесни вашингтонски имеријалисти-тријалисти као креатори глобалног хаоса и организатори револуционарних структура у свету и на Балкану у ХХ столећу и да раде далеко од очију јавности, да би успоставили једну светску владу под англоамеричком хегемонијом, којој војска и флота неће требати, како је то најавио у деветнаестом столећу амерички председник Грант, зато и доносе србофобичне одлуке у америчкој спољној политици против својих традиционалних савезника у корист терористичких покрета на Балкану и свету – “These CFR/TC members head State Department bureaus where dramatic shifts in American foreign policy to work against allies of the United States and in favor of revolutionary forces…” (Види: Editorial Staff, Say No! To the New World order CFR/TC, Metairie, LA., U.S.A, 1985).

    • unutrašnji dijalog, glas naroda

      Sa poštovanjem, D. Bukoviću, Vaš članak je vrlo konstruktivna i poučna informavija. Kao što konstatujete, Amerika i Nato u dugom vremenskom periodu imaju i sprovode geopolitički plan da usmeravaju i kontrolišu širenje Natona na svim tačkama zemljine kugle. Sada su se usmerili na Balkan, kao i Baltičkih zemalja, zna se za koje ciljeve – da proteraju rusko prisustvo, za šitenje na ruske granice.
      POSTAVLJA SE PITANJE – zašto Srbija nije vodila računa od 50-tih godina naovamo DA JAČA SRPSKI NACIONALNI I DEMOGRAFSKI IDENTITET – da se zaštiti od separatističkih tendencija, a ujedno i da smanji šanse Nato Americi da deluje agresivno na Srbiju za svoje ciljeve?
      ZAŠTO, zato jer Srbija na svojoj, teritoriji Srbiji ima četiri potencijalna separatizma, plus KiM koje se otima (predaje) od Srbije, plus pete kolone, plus optužbi za gaženje manjinskih-ljudskih prava.
      ZA RAZLIKU od monolitnih država – Slovenije na primer, koja je faktilki etnički nacionalna (za dogledno vreme), nema iznutra separatistilko-izdajnički potencijal za NATO intervenciju, kao što je to agresija na Srbiju. Ukratko. Hvala na objavi.

      2
      1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *