Српске игре самозаборава

Зашто својом пасивношћу допуштамо да многи наши политичари релативизују па и газе српске интересе?

Еди Рама, дугогодишњи премијер Албаније, пре неки дан је рекао да је основни циљ његовог политичког деловања уједињење државе чији је лидер и „суседног“ Косова. То није први пут да он говори о стварању тзв. Велике Албаније, нити је једини албански политичар који то чини. Скоро и да нема значајнијег играча на албанској политичкој сцени како у њиховој матичној држави, тако и на просторима наше сецесионистичке јужне покрајине који се на сличан начин није огласио. И никоме ништа, скоро да се то у локалним и глобалним оквирима сматра нормалним. Ако је и било реакција пре неколико година, оне су до данас избледеле. Као да смо и ми навикли на то да је само по себи разумљиво да нам Албанци отимају део територије.

(НЕ)НОРМАЛНИ АРШИНИ У вези с причама о стварању тзв. Велике Албаније – док год су оне апстрактне или конкретне на начин да је угрожен само територијални интегритет Србије – нема више никаквих реакције са Запада. До њих дође, додуше врло дискретно, тек када се помене отимање дела територије Северне Македоније, Црне Горе или Грчке. Што се Србије тиче, она као да се доживљава као Алајбегова слама – нешто што свако може да узима (или макар претендује да то учини) какогод и кадгод пожели. Тим пре је допуштено да нас вређа и омаловажава без последица.
’Ајде што се тако понашају они који нам нису наклоњени. Проблем је што смо ми на то огуглали. И то не једино када су у питању албанске претензије на наш рачун. Све мање је код нас реакција (или су оне тек пригодне природе) и на угрожавање саме Србије, али и на разноврсно деловање против српског народа у Републици Српској, Црној Гори, Хрватској и на другим просторима где је угрожен. Као да је и за нас постало нормално да нас са свих страна гађају а да се ми уздржавамо од легитимних националних тежњи. Ми гледамо да избегнемо задобијање већих повреда, понекада се помало и бранимо, али и то чиним врло пасивно, и настављамо даље до следеће заседе.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању


5 коментара

  1. Tоплица

    Тема болна до крајности. Окренимо се око себе; свуда неожењено, неудато, без деце . . . оно мало способнијих отишло у динамичније средине. Страшно је и помислити на стање након додатних тридесетак година.
    Све делује као да смо у слободном паду, а да нам пад буде удобно путовање, побринули су се наши спретни мрзитељи (кредити, шатро индустрија. . .). Једино не смемо да читамо дословно Дејтонски договор или да споменемо резолуцију УН бр 1244 и слично. У ова страшна времена имамо Анђелковиће, Врзиће, Ђурковиће, Ломпаре, Релиће, Степиће (азбучно), али немамо елиту као субјект, нити место где би са ауторитетом усмеравала.
    Народ, то није онај исти од 1912., рецимо. Она је генерација јуначки легла на бојном пољу не оставивши порода. Државници, сада су нам потаман и овакви који јавно говоре да на Косову немамо више ништа, а поменуту декларацију не смеју ни да помену. Тактика ? Јадна је то тактика, ево види се и ових дана на Косову. Па зар бар не можемо да кажемо основно ?! Присетимо се како смо оно урлали о патриотизму пре него нас попеше на врх лотре !
    И коначно, колико човек мора да буде оптимиста да би поверовао да ми сами имамо капацитета да се из овога избавимо ?!

    • @Toplica, apsolutno si u pravu kako kažeš: tema bolna do krajnosti. Svuda u Srbiji i u selima mnogo neoženjeno, neudato…? Zašto je tako 50 godina?
      To je zbog toga što se Srbija od 50-tih godina oslonila na tzv. univerzalnu vrednost komunizma i socijalizma – a ne na očuvanje nacionalnog identiteta, očuvanje vere i tradicije, suvereniteta nacionalne države. U startu je odvojila SP Crkvu od države koja je kroz istoriju imala ogroman uticaj na očuvanje srpske nacije, pravoslavne vere i nacionalnog identiteta. Za razliku od, na primer šiptarskih muslimana na KiM koji su iskoristili srpski nacionalni i demografski pasivizam, srljanje u zapadni modernizam protiv porodičnih vrednosti za svoju separatističku ekspanziju: Enver Hodžina propaganda 60-tih godina: “u Albaniji i na Kosovu ko ima manje od petoro dece taj je neprijatelj Albanaca-šiptara. Džamije su maksimalno vodile računa o demografiji, muslimanskog identiteta, vere i tradicije.
      A danas je još gore. Na primer, 2018 je formiran Demografski Savet za finsnsijski podsticaj radjanja protiv bele kuge: …za 3 dete 12.000. dinara dečji dodatak, za 4 – 18.000., i za 5 dete 18.000. dinara. Takvo rešenje (takmičarskog karaktera) najviše podstiče natalitet kod Albanaca, Roma, bošnjaka sa nadprosečnim, velikim natalitetom (koji nemaju belu kugu) – a kod Srba vlada bela kuga? Za sto godina srbima preti manjinski položaj.
      DEMOGRAFSKO REŠENJE je u SISTEMSKOM REŠENJU, na ramnopravnoj osnovi za sve bračne parove, bez obzira na nacionalnu pripadnost: svaki bračni par da dobije “isti” novčani iznos za dvoje dece, ništa više, za podsticaj radjanja i održvanja nataliteta.
      A Srbi, srpski narod u koordinaciji sa SPC i dijasporom – da formira interni SRPSKI FOND, samo za Srbe, za dopunski dečjeg dodatka za svako rodjeno srpsko dete, dok se ne uspostavi demografska ramnoteža? Nacionalne zajednice neka formiraju svoje fondove ako hoće veliki natalitet, niko im neće braniti (…).

      • Tоплица

        @ Глас народа
        Ви сте богами још конкретнији од мене и тек сте Ви у праву. Но ако даље трагамо за изворима ове демографске и сваке друге наше несреће, нужно је да се присетимо како смо допали у “комунизам”. Србија га већински није хтела никад ( Срби ван Србије јесу а то поред осталога говори о слабостима вере у оним крајевима !). Но Србију је направио као мањинску у оној држави, регент А. Карађорђевић ! А тад кад је то радио, наше најумније главе су виделе опасност али су биле беспомоћне. Дакле опет – од нас је пошло !
        Што се самог помора нације тиче, ту су ствари сложеније. Појам пасионарности ! Укратко, реч је о томе да смо своју енергију просули по бојним пољима и сад је не можемо обновити ! Будући нисмо неки политичари, сваку изгибију прошлог века надокнађивали смо новим младицама живота. Тога више нема нити има назнака да се ишта може променити. Срећом изгледа да иза брега нарастају силе које ће нам помоћи да преживимо кризу до новог опоравка ?!

  2. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Komentar na članak: Srpske igre samozaborava

    Tema je vrlo važna i neophodna u sadašnje vreme, trebalo je odavno da postoi na dnevni red. Kako je ukorenjen takav srpski pasivizam: “ne zanima me, Kosovo je Srbije, niko ne može da sruši bratstvo i jedinstvo, multikulturalno bogatstvo”? A kada problemi dodju ispred njihove, naše kuće, nastaje kuknjava, iseljavanje, nako toga etničko čišćenje pod pritiskom sepsratista, nastup neprijateljskih i okupacionih faktora da ostvare svoje strateške ciljeve.
    KO JE KRIV: 1. Vrhovna vlast nacionalne države koja ne vodi adekvatnu politiku za zaštitu nacionalnih interesa. Na primer period Titovog vremena na KiM: Iako se od 60-tih god. iz ideološko-separatističkih pobuda enormno povećavao natalitet šiptara-albanaca, istovremeno sa intenziviranjem separatističko-šovinističkog delovanja da se albanizacijom pregaze Srbi i otme teritorija – srpsko rukovodstvo je prihvatilo-glasalo na sednici CK SKJ “da je enormni natalitet šiptara POSLEDICA NERAZVIJENOSTOI I ZAOSTALOSTI” – a NE “uzrok” zaostalosti: i Kosovu su davani ogromni FONDOVI za nerazvijene (podsticana moć šiptarskog separatizma)?;
    2. SRPSKO RUKOVODSTVO-SR nije vodilo politiku na principima PARITETA I RECIPROCITETA u medjunacionalnim, medjudržavnim odnosima po medjunarodnoj konvenciji o ljudskim pravima (kakva prava daje Albanija nacionanoj pravoslavnoj manjini – takva prava da dobiju i šiptari na KiM);
    3. Po pitanju demografije Srbija nije parirala šiptarima i drugim manjinama sa velikim natalitetom – da podstiče natalitet Srba sa belom kugom? Naprotiv, umnogome je doprinosila šiptarskom natalitetu, prvenstvno kroz dečji dodatak “po broju dece” (takmičarski karakter) – a ne po “bračnom paru” – ramnopravnost: isto za sve bračne parove naciomalnih zajednica?
    4. MEŠOVITI BRAKOVI. Srpska rukovodstva, srpsku politiku to nikada nije zanimalo – da treba ds postoji simetrija, neka ramnoteža u mešovitim brakovima: Ako šiptari “muškarci” imaju pravo na naše pravoslavne devojke i žene – zašto takvo pravo nemaju Srbi, Makedonci… na albanske devojke i žene? Naravno, odgovor je poznat: šiptarskim devojkama i ženama zabranjuje muslimanska vera da imaju mešovite brakove. U redu, nećemo da se mešamo u njihovu veru i tradiciju. ALI, zašto se pravimo slepi da ne vidimo da oni “naše” na veliko odnarodjavaju na Kosovu, u ogromnom broju ima mešovitih brakova šiptara sa nemuslimankama, i belog roblja širom Kosova i Zapadne Makedonije (primer: Dilaver Bojku iz Struge kod Tetova, koji se bavio nelegalnom prostitucijom i belim robljem, više od 3.000. devojaka-žena prodao u belo roblje (mnogo devojaka iz Ukraine, Moldavije, ruskinja, rumunki… i naravno naše). U mojoj ulici gde sam ranije živeo nekoliko šiptara su se bavili istim poslom. Da ne dužim mnogo primera ima. Šta je poenta?

    TRADIONALISTIČKI ŠOVINIZAM Nelegalnom prostitucijom, separatističkim šovinizmom – proizvodi se “višedecenijska-vekovna šovinističkaa tradicija” protiv pravoslavnog naroda: na taj način sa takvim šovinističkim metodama smanjuju natalitet i podstiči iseljavanje pravoslavaca sa svoje zemlje. Zato sam naveo, u mojoj ulici šiptara su se dugo bavila ilegalnom prostitucijom i uticali na mladje da isto rade, još su dvojica mladja šiptara počeli time da se bave (iskorišćavaju seksualno naše devojke i podvode ih ili preprodaju za novac (jedan je doveo neku maloletnicu iz Pančeva koja je češće plakala u dvorištu, zaključavao je kapiju mesec dana, da ne pobegne): Takvo višedecenijsko šovinističko delovanje proizvodi ŠOVINISTIČKI TRADICIONALIZAM protiv pravoslavaca. Isto je neskvatljivo, primera radi, da u Srbiji je bilo desetina hiljada albanskih-šiptarskih trgovinskih radnji i lokala (poslastičarnica, pekara, kafića, zapošljavaju devojke i žene srpkinje da imaju promet), – a za 50. godina nijedan Srbin nije otvorio radnju-lokal u šiptariju na KIM(!)? Gde je tu politika “na principima pariteta i reciprociteta”, da ima izvesne ramnoteže u medjuetničkim odnosima? To se odnosi na sve oblasti društveno-političkih odnosa gde je Srbija više od pola veka pasivna, naprotiv, i doprinosila takvom stanju. Mnogo je primera da ne dužim. Navešću još jedan identičan, inostran:

    LIDER jedne izraelske, jevrejske opozicione Partije po imenu AL KAHANA: Beogradska “Politika ekspres” na dve strane je objavila članak o njemu 70-tih godina. ON (Kahana) je objavio Plan, da kada dodje na vlast prekinuće sve oblike nasilja, nelegalne trgovine prostitucijom, perfidne metode zavodjenja i islamiziranja (kroz mešovite brakove) mladih devojaka i žena jevrekji na teritorije Izraela, od strane palestinaca, arapa uopšte. Najčešće su metode lažnog predstavljanja i biografije i razne prevare, devojke i žene dok shvate prevaru već je kasno. Imajući u obzir da danas u Izraelu rade možda 40-50.000. palestinaca. POENTA JE – da su izraelskog lidera ALkahanu u članku svi komentatori: neki iz političke strukture, borci za ramnopravnost i ljudska prava, iz intelektualne elite, iz uglednog novinarstva – izvredjali čoveka Kahanu, prilepili mu sve ružne etikete: da je rasista, nacionalista i neprijatelj palestinaca, da Jevreji gaze nacionalna-ljudska prava palestinaca…(!): (imao sam taj primerak ekspresa, nisam ga trenutno našao):
    SVE O ČEMU JE GOVORIO lider AL Kahana (svaka mu čast, šteta što nije živ, nakon neke tadašnje godine ubijen je u islamističkom atentatu u Njujorku): sve se to dogdjalo i na srpskom Kosovu i Metohiji prema srbima-pravoslavcima, i još izraženije. Za Kosovo se ćutalo. Sramota za beogradsku elitu koji su ponižavali izraelskog lidera! Izražen je veliki KUKAVIČLUK I PASIVIZAM. Svima je jasno ko je u pravu po današnjim dogadjanjima na srpskom KiM (sada Kosovo). Hvala na razumevanju!

  3. Tоплица

    Просто, хвала Вам на бројним подацима, драгоценим а до сада многима од нас, непознатим.
    Осврнуо бих се само на наше комунистичке кадрове – Титове перјанице. Негде сам читао како је Тито доспео у Коминтерну у Москву. Међу шачицом ондашњих комуниста овде, у свакој прилици предлагао је да њихово устројство у свему буде идентично бољшевичком. И ствар је упалила ! О томе се сазнало где треба, и Тито у Москви ! А тамо, повезао се опет с ким треба и дао се на истребљење српских комуниста. Случајност до случајности или у свему томе има система, и то од почетка ове приче до краја ! Енглези ! Они не спавају никад а њихово одбацивање краља у корист Тита, речито је ! И тако од наших комуниста преживеше безбојни Титови корисни идиоти !
    Укратко непријатеља премного и премоћних а ми, поред осталог и зато јадни и неорганизовани.
    Но да ли је исправно од ових наших данас тражити превише ? Где су објективни домети њихове моћи ? Велики је ово чабар драги мој ! Осврнимо се около, и погледајмо колико далеко су наши пријатељи. . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *