Претња решетом

Визе и Шенген зона

Да Шенген зона и слободни визни режим нису нешто зацементирано и заувек дато, најбоље је потврдила пандемија вируса корона, а ехо тих несугласица чланица ЕУ прати и претњу увођења виза Србији и другим земљама Балкана

Не кажу узалуд да једно зло никад не иде само. Таман смо се навикли на забране и отежано кретање због ковида 19, зелене и црвене зоне, најаве ковид пасоша итд., кад из Европе дође абер да је у Бриселу покренута расправа о суспензији већ постојећег слободног визног режима. И то баш у тренутку када Европска унија више не може да гарантује сигурно чланство за шест балканских држава, којима је својевремено то обећано.
Многима су одмах пред очи искрсле слике редова испред амбасада западних земаља, стрепње хоће ли после пробдевене ноћи добити визу и отићи у бели свет. Ове суморне слике нису биле само призор тескобе и понижења, већ у великој мери индикатор да многи одлазе да се више никада не врате.
Било је то тако све до децембра 2009. године када су визе за боравак до 90 дана у земљама ЕУ укинуте за грађане Србије, Црне Горе и Северне Македоније. Редови и ружна слика наше сиротиње и „бежаније“ су нестали, али је у споразуму остало упозорење да постоји начин да се суспендује такозвани бели визни шенгенски режим и то уколико се у неком краћем року увећа број неоснованих боравака и захтева за азилом за више од 50 одсто.

[restrict]

ФАНТОМСКА ОПАСНОСТ Та „претња“ се управо сада појављује а обзнанио ју је портал „ЕУ обзервер“, наводећи да је до расправе дошло услед незаконитог боравка и неоснованих захтева за азил грађана Западног Балкана, као и Молдавије, Грузије и Украјине. Једноставније речено, због оних који купују карту у једном смеру, а који се задржавају на територији држава више од дозвољена три месеца.
Према интерном документу ЕУ, у који је овај портал имао увид, Србија и Албанија су сврстане међу 10 најпроблематичнијих земаља када је у питању поштовање слободног визног режима због чега Немачка сматра да би Европска комисија требало да подсети да је покретање механизма за суспензију слободног визног режима реална опција.
„У случају малог или никаквог напретка трећих земаља, Европска комисија би требало, према нашем мишљењу, да нагласи да је покретање Механизма за суспензију виза реална опција“, наводно је навела немачка делегација у документу.
Према званичним подацима Немачке о кршењу закона о странцима 2020. године, Албанија је на другом месту, Украјина на петом, Србија на седмом, Молдавија на деветом и Грузија на 10. месту. Гунђања и незадовољства осим у Немачкој јављају се и у Француској и Италији.
На првом Шенген форуму прошле године председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је рекла да су први месеци пандемије вируса корона показали шта се дешава када Шенеген престане да функционише, да Европа стаје, а то је, према њеним речима, нешто што се не сме дозволити. Посебно је истакла да су последње године оптеретиле Шенген и подсетила да су за девет година закључно са 2014. унутрашње граничне контроле биле поново уведене 35 пута а за мање од пет година, од 2015, чак 205 пута.
Мигранти јесу притисли западне земље, што је вероватно један од најважнијих разлога рестриктивних мера, али су уз њих и те како економски и политички разлози. Сви се добро сећају, нарочито Немачке, из времена када се галопирајуће развијала, градећи своје ауто-путеве и привредна постројења, да су им, у недостатку радне снаге, радници из ондашње Југославије били добродошли, нудећи им одмах стални боравак а многима и држављанство.
Данас, када те потребе нису толико изражене а на тржишту постоји енормна понуда јефтине радне снаге, пре свега из мигрантског корпуса који већ неколико година запљускује Европу, пада у воду сва слаткоречивост о демократији, хуманости и људској солидарности а на сцену ступа пуки интерес. Да не кажемо меркантилна и веберовска протестантска етика.
Уосталом, расподела вакцина у ЕУ и из Уније је то недвосмислено показала, јер су се европске земље „тукле“ између себе која ће приграбити више вакцина, не марећи за земље ван ЕУ, иако су им до тада уста била пуна солидарности. Управо је пандемија вируса корона транспарентно оголила ово лицемерје, показујући да ни међу земљама ЕУ нема љубави и солидарности коју толико, као пример, намећу другима.
Шенгенска зона слободног кретања, која, осим 22 земље чланице ЕУ, укључује Норвешку, Исланд, Швајцарску и Лихтенштајн, готово је проглашена мртвом када је, због пандемије вируса корона, већина ових држава поново увела контроле на границама.
Прво је, марта прошле године, ЕУ увела привремену забрану уласка у Шенген зону свима који немају разлог за путовање у Шенген подручје, када је Фон дер Лајенова изјавила да је ова мера предложена у циљу обуздавања вируса корона. Привремена забрана би требало да траје 30 дана, али би могла бити и продужена по потреби. Та потреба се претворила у повишену тензију између надлежности ЕУ с једне стране и земаља чланица с друге стране.
Ни до данас се чланице ЕУ нису усагласиле око јединственог приступа о кретању услед повећања или смањења опасности од вируса корона, већ свака појединачно о томе одлучује, не само у односу према земљама изван ЕУ већ и у оквиру самих ЕУ земаља. О могућем ковид пасошу се месецима говори, али и о њему свака земља има свој, различити став.

ЗА САДА СВЕ ПО СТАРОМ И најновију вест „ЕУ обзервера“ о могућем враћању виза Србији упућени третирају више као упозорење, да би портпарол Европске комисије Адалберт Јанц за београдске „Новости“ потврдио да Европска комисија не намерава да предложи евентуално поновно увођење виза за грађане Србије и да је став ЕК врло јасно изражен у извештају који је објављен почетком августа, у коме се, наглашава Јанц, закључује „да све заинтересоване земље настављају да испуњавају услове за либерализацију визног режима и напредују у испуњавању прошлогодишњих препорука“.
Коначну реч, ипак, дају земље чланице, а неке од њих имају тврђе ставове, па с времена на време дају примедбе које су, у овом стадијуму, по речима портпарола Јанца, ипак далеко од евентуалне реализације. Отуда и поменута спекулација да би поново могли да нам наметну визе због незаконитих пребивалишта и неоснованих захтева за азил. Управо то сугерише наводни интерни документ ЕУ, у који је „ЕУ обзервер“ имао увид, јер су, према његовој садржини, Србија и Албанија сврстане међу десет најпроблематичнијих земаља, због чега Немачка сматра да би ЕК требало да подсети да је покретање механизма за суспензију белог визног шенгенском режима реална опција.
Све то не значи да не би могао да буде уведен неки систем регистрације за улазак у ЕУ, уколико се тренд кршења правила путовања настави. Из године у годину провлаче се сличне најаве и предлажу неке повишене контроле.
Још 2017. је најављено да би грађани Србије од 2020. требало да имају одобрење за путовање у Шенгенски простор. Ради се о Европском систему за путне информације и одобрења (ЕТИАС), насталом као последица појачаног прилива путника који без виза улазе у ЕУ.
Циљ је, како је тада навео комесар за унутрашња питања ЕУ Димитрис Аврамопулос, да се у таквој ситуацији ојача европски систем управљања границама и миграцијама, што, како каже, доноси добробит и ЕУ и земљама са слободним визним режимом.
„ЕТИАС нису визе већ једноставан и јефтин безбедносни механизам који се примењује на све земље чији грађани путују без виза у Шенгенски простор, укључујући Канаду и САД. Грађани који већ уживају безвизни режим и даље ће путовати без виза уз добијање једноставног путног одобрења пред улазак у Шенгенски простор. У питању је мали процедурални корак који ће у највећем броју случајева олакшати путовање у ЕУ, појачати заједничку безбедност и избећи бирократију и задржавања приликом доласка“, рекао је својевремено Аврамопулос за „Дојче веле“.
Путницима би на интернет-формулару навели име, адресу, датум рођења, податке о пасошу, контактима, где путују, као и могуће информације о болестима, да ли су боравили на ратом захваћеним подручјима, да ли су кривично гоњени, одбијени или депортовани раније из ЕУ. Све се то завршава електронски, као и плаћање таксе. Одговор би требало да стигне најкасније у року од 72 сата.
Европска комисија је годину дана раније (у новембру 2016), када је изашла с предлогом о ЕТИАС-у, издала и детаљан водич за путнике. Наводи се тако да би за попуњавање формулара на посебној веб-страници или апликацији било потребно десет минута. Сви неопходни подаци налазе се у пасошу или другом путном документу.
Плаћање таксе би се такође вршило електронским путем. Предлог Европске комисије је да такса буде пет евра по захтеву, а да једном добијено одобрење важи за неограничени број улазака у Шенгенски простор у року од пет година или до истека пасоша, да би Одбор за грађанске слободе Европског парламента (ЛИБЕ), као прва инстанца на путу одлучивања, такав предлог преиначио, повећавајући таксу на десет евра по захтеву и смањио период важења одобрења на три године, уз напомену да коначну реч имају земље чланице.
Таксу не би плаћали млађи од 18 година и старији од 60 година, као ни студенти, научници или чланови породица грађана ЕУ. У Европској комисији су појашњавали да би у случају недоступности интернета трећа лица могла да попуне формулар уместо путника и да би се посебно обратила пажња на доступност и начине е-плаћања у појединим земљама.
Чак се ишло и с претпоставком да би највећи број захтева – преко 95 одсто – био аутоматски одобрен и да би такво одобрење одмах, у року до 72 сата, стигло на интернет-адресу подносиоца захтева. У компликованијим или нејасним случајевима прелазило би се с аутоматске обраде на мануелну обраду захтева при чему се рок за одговор може продужити на две седмице. У случају негативног одговора, подносилац захтева би могао да се жали.
Наравно, ту је и опаска да се овакав систем не уводи нити се односи само на грађане Западног Балкана, већ да постоји 60 земаља које имају слободни визни режим из којих сваке године преко тридесет милиона грађана посети ЕУ и мере би утицале и на њих, а не само на путнике са Западног Балкана.
Вероватно би овај предлог био реализован да на сцену није ступила корона и ставила га „на лед“, тако да су се земље ЕУ прво морале позабавити својом муком. А поменусмо како је то изгледало и на шта се дало.
Није без основа да би и питање Шенгена и слободног визног режима прошло слично. Да би се и ту похватали „за гуше“ и остали без усаглашеног решења. Ако је то нама уопште за утеху.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *